Hranjenje mesta

Ostavimo zasad mogućnost „poraza“ po strani pa budući da je januar mesec paranormalnih fenomena, saslušajmo šta mi je po tom pitanju rekla prekognicija. Uncle Bas – tako mi je došapnula prekognicija – Aco Srbin uopšte i ne pomišlja da bi narod mogao „ne hteti“ njegovo rešenje, on to samo priprema teren iliti u žargonu drevnih kafanskih grebatora iz kruga dvojke koji su piće zarađivali laskajući naivčinama – „hrani mesto“.

Jeste da je ovo što ću sad napisati pre prilog za istoriju beogradskog Bermudskog trougla ili možda za emisiju „Kod dva bela goluba“, nego što je tema za Famozno, ali da biste shvatili kako funkcioniše srpsko državotvorstvo, neophodno je da vam predočim kako je funkcionisalo srpsko kafansko grebatorstvo. Naravno dok je bilo para, Grmeča, Pod Lipom i Šumatovca. Ubrzo posle se „dogodio narod“.

Prekaljeni bermudski grebatori znali su nepogrešivo da ošacuju novajliju dubokog džepa, plitke pameti, a željnog druženja sa boemima i „poznatim ličnostima“ i momentalno bi ga – u jeku komunizma – proglašavali za cara. Kako sad za cara kod živog Tita! Lako! Ovako. „Gde si, care! Kako si, care! Bravo, care! Sedi sa nama, care“. I – šta? Car se, polaskan, momentalno „otvarao“, i naručivao turu za turom pića, sve dok ne bi bankrotirao ili bio sproveden u Palmotićevu.

A sad natrag, u pustinju srpske realnosti! Gorepomenuta prekognicija je htela da kaže da nema mesta sumnji da bi „naš narod“ mogao „ne hteti“ Acino rešenje, zato što naš narod, po pravilu i uz samo malo kurobecanja, prihvata sve što njegove vođe požele, čak i mirna rešenja, kao što je naš narod i senat – uprkos tradicionalnosti i privrženosti porodičnim vrednostima – kao premijerku prihvatio ženoložnicu, Brnabićevu i kao što bi – da je da se Aci Srbinu tako prohtelo i da je tako naređeno „odozgo“ – kao premijera prihvatio i nekog transvestita.

Nije dakle pitanje da li će „naš narod“ prihvatiti Acino rešenje, pitanje je – šta će prihvatiti, još je veće pitanje da li će to prihvatiti lažni kosovski državnici, a najveće je (i najteže) pitanje – hoće li to prihvatiti srpski kriminalci? Srpska opozicija – u tom sam gotovo siguran – neće, pa taman da ponuđeno Acino rešenje bude najidealnije zamislivo, kao što ruku na srce ni Aco Srbin, da su uloge počem obrnute, ne bi prihvatio opozicijino rešenje sve da je još bolje i održivije od njegovog, treba li reći – najboljeg među rešenjima. Naravoučenije naše današnje kolumne je moje staro džaba krečenje da se naš problem ne nalazi na Kosovu nego u Srbiji.