Dragoljub Petrović

Život mi je gorak koknuće me Šolak, direktno iz Luksemburga, jednog lepog dana, meseca limburga.

Državni štab za hapšenje i privođenje ekoloških aktivista dejstvuje logično i ekologično, pa su u širokoj akciji saslušali, priveli i uhapsili svakog ko na bilo koji način brine za vodu u reci Jadar, ali ne brine mnogo za Vođu za koga se veruje da živi u reci Kadar, to je reka koja protiče kroz sve televizije na kojima Vođa po ceo dan ne izlazi iz reke Kadar.

Ministarka Milica Zavetnica je sa pet nosača koji su nosili pet kutija sa pet ventilatora ušetala u Ginekološko-akušersku kliniku u Višegradskoj i fotografiju pet raspakovanih kutija sa pet ventilatora okačila na Instagram.

Sigurno nemate pojma kakve bi sličnosti mogli da imaju legendarni Aleksandar Vučić i legendarni Mišo Kovač?

Ja imam predlog da njegovog sina (Vučićevog) pošaljete u Majdanpek i Bor, u rudnik, da lepo tamo radi.

Uvaženi gospodine gradonačelniče Kikinde čije ime i prezime mi je totalno beznačajno, pa sam ga zaboravio, te ću vas u ovom pismu oslovljavati sa gospodine Kikindo, jer koliko sam shvatio, vi ste ponosni vlasnik celog grada Kikinde i svih njegovih javnih prostora i ustanova, što vam nije ostavio deda, nego vam je, biće, ostavio vaš bliski rođak po hajci ili po majci, preVeliki Vođa.

Ana Brnabić je juče ujutru na TV Hepi, u tužno jutro posle debakla reprezentacije Srbije na Evropskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj, otkrila suštinsku stvar zbog koje je tamo slavno propao neslavni srpski fudbal.

Ima onaj vic kada legendarni strip junak Zagor Te-Nej, Duh sa sekirom, čuje Harisa DŽinovića kako peva: "Zvjezda tjera Mjeseca, za goru ga utjera".

(po motivima "Deset ljutih gusara" LJubivoja Ršumovića - LJube Ršuma)

Kao što je onaj lik iz "Lepa sela, lepo gore" krenuo u rat u Bosni tako što je gledao propagandni dnevnik Televizije Beograd početkom devedesetih, pa ponesen TV dnevnikom ustopirao Turčina koji vozi šleper i pošao za Beograd da se javi u dobrovoljce kako bi branio srpski narod, tako je i Jelena Karleuša ovih dana gledala sve dnevnike o herojskom nastupu predsednika Vučića u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, sela u taksi i otišla da brani srpski narod u "Ćirilici" na Hepiju.

U stara dobra vremena kada pođete da polažete neki težak ispit na fakultet, ukućani su obično, u momentima kada otvorite vrata i krenete od kuće, za vama prosipali vodu iz lončeta i izgovarali: "Da teče ko voda!"

Još u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, svi mi koji smo doživeli taj naučnofantastični spektakl u trajanju od godinu dana, naučili smo da se procena o tome - da li čarape treba konačno oprati posle niza dana intenzivnog nošenja - donosi jednostavnom metodom.

Jedan prozor našeg stana gleda na Opštinski odbor SNS Stari grad iako, kada smo se useljavali u taj stan, nigde nije pisalo: "Stan ima prelep pogled na Srpsku naprednu stranku!"

Za čuveno proročanstvo Tarabića koje kaže da će jednoga dana svi Srbi stati pod jednu šljivu, stručna lica za tarabe i Tarabiće kažu da je izmišljeno i da to nikada nećemo videti osim ako baš mi budemo oni koji su ostali pod šljivom, ali je u subotu uveče primećeno nešto što čak ni Tarabići nisu predvideli - cela redakcija Informera uspela je da stane u jednog predsednika i da se na tom toplom mestu zadrži puna tri sata.

Dok je bilo Tita, bilo je i šita, a sad kad nema više Tita, kao što se da primetiti, ostao je samo goli šit (u daljem tekstu goli Š), i jedna kineska kopija Tita.