Kako rušiti svojima

Preduzimači znaju da mogu bezbedno da podižu sprat za spratom, pred očima svih vlasti i svih građana. Nemaju bojazni da će im investicija biti srušena, a da će oni završiti u zatvoru, iako su obe mere propisane zakonom. Posle tri godine od donošenja Zakona o ozakonjenju, koji je trebalo da napokon okonča trodecenijsku praksu zidanja bez dozvole, divlja gradnja napreduje neometano.

A baš ničega nema što stoji kao prepreka uvođenju reda u građevinarstvu. Kada neko počne da zida objekat bez dozvole, inspektor utvrđuje povredu zakona i nalaže investitoru da obustavi radove i sruši sazidano. Ako posle ostavljenog roka objekat i dalje stoji, donosi se rešenje o rušenju i lokalna samouprava šalje mašine da raščiste teren. Protiv investitora se podiže i krivična prijava i sudski postupak se završava bilo novčanom bilo zatvorskom kaznom. Vrlo jednostavno.

Zašto se onda ovo ne dešava očigledno je – Vlada Srbije neće da se ovakvo stanje prekine. Kada bi htela, čitav problem bi bio rešen u trenu. Poslati mašine po čitavom Beogradu i porušiti par desetina velikih, nelegalnih, potpuno završenih zgrada. Onda porušiti nelegalno dozidane spratove na zgradama koje imaju dozvole za niže spratove. Pohapsiti preduzimače. Nastaviti s rušenjem.

Vrlo brzo, više se niko ne bi usudio da poređa ni red cigli bez odobrenja nadležnih službi. Odbiti sve zahteve za priključenje na vodovodnu i elektro mrežu, još je jedan lak način da se divlji graditelji privole da poštuju zakon. Sve je to poznato, ali je neizvodljivo. Jer, svaka od tih zgrada koje treba sravniti pripada „nekom“. A taj „neko“ zna nekog i donira nekog i deli s nekim. A ne ide da takvom čoveku rušite zgradu. Kao što ne ide ni da je rušite predsedniku skupštinskog odbora za obrazovanje Muameru Zukorliću, niti bivšem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. I kako onda?

O podmićivanju nižerangiranih funkcionera, inspektora i njima sličnih i preovlađujućem uverenju u našem društvu da je „greota“ rušiti tolike već podignute zgrade i nanositi štetu preduzimačima koji su tako puno uložili, ne treba puno ni govoriti. Ali to nije razlog divlje gradnje. Razlog je isključivo odsustvo snage članova Vlade Srbije da se odreknu sopstvenih interesa i poruše zgrade svojim finansijerima, kumovima, prijateljima i kolegama građevinskim preduzimačima. To je sve.