Šta god govorio naš predsednik Vučić da umanji političku štetu, jedno je jasno da jasnije ne može biti – ubistvo Olivera Ivanovića bez obzira na to šta će tačno pokazati istraga jeste političko.
Po dva osnova to se ne može opovrgnuti. Prvi je biografija Ivanovića, koji je prvo političar pa tek onda sve ostalo. Drugi je tajming. Zadržimo se na ovom drugom. Likvidacija Ivanovića – brutalna, otvorena i u mafijaškom stilu – dogodila se u tačno određenom momentu. Upravo u onaj čas kada u Briselu prvi put treba da sedne za sto na tehničkim pregovorima izaslanik Ramuša Haradinaja sa Markom Đurićem. U onaj čas u kome u Beogradu Bogdan Mitrović, Srbin sa Kosova, objašnjava na RTS-u, kako je posle četiri meseca pušten iz pritvora u Podujevu, sa prikrivenom porukom da je reč o gestu dobre volje Prištine.
Iz tog ugla Oliverovo ubistvo šteti i vlasti u Prištini, koja je u raskoraku sa zapadnim saveznicima po pitanju kompenzacije za Specijalni sud, ali najviše ruinira Vučićevu poziciju. On je upravo u kampanji za beogradske izbore, usred je predaje kandidatske liste ni 12 sati od raspisivanja izbora, i u svakom javnom nastupu hvali svoje uspešno pregovaranje sa Tačijem, čiji je ishod da niko od Srba na Kosovu nije stradao od 2012. Njegovi tvrde da će ako Vučić izgubi beogradske izbore, izbiti kriza na svim nivoima vlasti. A ubistvo Ivanovića je momenat, što je jasno svakom ko zna šta znači politika, koji te izbore može da preokrene, otuda opozicija u Srbiji toliko žali Ivanovićevu sudbinu.
Jer, Vučić slabi kod najbrojnijeg glasačkog tela – patriotskog. Stavljen je u defanzivnu poziciju, ma koliko je sve stojeći sa Anom Brnabić duže od sat vremena u direktnom TV prenosu galamio da ubistvo nije političko, da to tvrde oni koji su politički komesari opozicionih Jankovića, Jeremića, Đilasa i ostalih, a predstavljaju se kao novinari, te da će tužilaštvo u Beogradu pokrenuti istragu, kao i da uskoro posećuje Kosovo…
Na Kosovu je uskoro, u februaru, 10-godišnjica proglašenja nezavisnosti, a ubistvo Olivera Ivanovića najbolje oslikava u čemu je balkanska politika i dalje zaglavljena. Ne u evrointegraciji, nego u crnoj hronici. I kako priliči načinu pisanja za crnu hroniku, mora se pomenuti na kraju i to da je Oliver Ivanović, uprkos svemu, čak i u svom robijanju zbog optužbi za zločine nad Albancima, bio drugačiji. Nije se povinovao. Slava mu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
