Sunce i kiša nalivaju zrno

P { margin-bottom: 0.21cm; }

– Temperature od 20 do 25 stepeni Celzijusa idealne su za nalivanje zrna. Ima i dosta vlage, zbog obilnih padavina, tako da pšenica buja i u dobroj je kondiciji. Doduše, na pojedinim parcelama ima i poleglog roda ali to je tamo gde ratari ne obilaze dovoljno često svoje njive. Prisutne su i bolesti klasa i žuta rđa, ali ništa ne ukazuje na to da je situacija dramatična. Naprotiv, poljoprivrednicima sada predstoji najznačajniji posao i svi se sada pripremaju za žetvu – objašnjava savetodavac Zorica Rajačić iz Poljoprivredno-savetodavne službe Zrenjanin.

Činjenica je, takođe, da su vojvođanski ratari obnovili svoju mehanizaciju, pa se sada na njivama mogu videti moćne mašine koje su garancija da će rod biti brzo skinut. Kombajni imaju dobru rasvetu, pa rade i kada padne mrak, a visoke temperature ne smetaju kombajnerima jer su sve kabine klimatizovane. Zato se sada žetva obavlja brzo i za nekoliko sati rada kombajna pšenica od njive stiže do silosa.

– Zahvaljujući savremenoj mehanizaciji vreme skidanja useva je znatno skraćeno. To je veoma važno ukoliko su vremenske prilike nestabilne. Upravo takva situacija bila je ovog proleća, s obzirom na to da su se često smenjivali kiša i sunce. U takvim okolnostima veoma je važno da ratari mogu brzo da uđu u njivu i da obave prskanje ili žetvu, a sa modernom mehanizacijom to je moguće. Jedini problem je što su se mnogi od proizvođača zadužili da bi kupili mašine – kaže sagovornica Danasa.

Na prosečnim parcelama žetva pšenice može da se obavi za pet sati, pri čemu se rod odmah transportuje do silosa. Na tržištu je prisutan veći broj privatnih silosa, tu su i stari skladištari a još uvek ima dosta poljoprivrednika koji rod skladište u sopstvenim magacinima. Na to ih, između ostalog, tera i loše iskustvo sa cenama pšenice na tržištu, jer se pokazalo isplativijim ne žuriti sa prodajom ovogodišnjeg roda. Za žetvu se pripremaju i vatrogasci, ali s obzirom na to da u selima deluju dobrovoljna vatrogasna društva, puno toga zavisi od dobre volje i veštine građana da se snađu u vanrednim okolnostima.

Ovog proleća zasejano je 1,6 miliona hektara žitarica, od čega je pod pšenicom 165.000 hektara. U setvenoj strukturi dominira kukuruz, kojim je zasejano oko 1.000.000 hektara, zatim soja (oko 200.000 hektara), dok je pod suncokretom oko 180.000 hektara oranica, a pod šećernom repom 55.000 hektara.

glosa

Temperature od 20 do 25 stepeni Celzijusa idealne su za nalivanje zrna. Ima i dosta vlage, tako da pšenica buja i u dobroj je kondiciji, procenjuju stručnjaci

antrfile

Pirati sa njiva

Uoči žetve pšenice aktuelno je pitanje bezbednosti useva, i to ne samo zbog poplava, ili drugih prirodnih nepogoda, već i zbog lopova koji ne prezaju ni od čega. Paori kažu da su ovi savremeni pirati sa njiva u stanju da skinu kompletan rod sa neke parcele. „Na području srednjeg Banata nije bilo tako drastičnih primera. Registrujemo ponekad oštećenje, ili namerno skidanje roda, ali nisu u pitanju velike površine, niti je to masovna pojava. Više je reč o pakosti, ili ljubomori, počinioca takvog dela. U takvim slučajevima naši stručnjaci procenjuju kolika je šteta“, objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac iz Poljoprivredno-savetodavne službe Zrenjanin.

Potpis za sliku: U dobroj kondiciji: Pšenicom zasejano oko 50.000 hektara oranica u srednjem Banatu