U Nedelji štednje Narodna banka Srbije je poslovnim bankama „opraštala“ obaveznu rezervu za sve štedne uloge položene u toku te sedmice. S druge strane, poslovne banke su, zahvaljujući tome, imale manevarski prostor da svojim štedišama daju veće kamatne stope po osnovu štednje i to je lepo funkcionisalo.
Takva praksa rezultirala je koncentracijom štednih aktivnosti, pa su građani, zarad očekivano povoljnijih uslova, svoj ušteđeni novac čuvali kako bi ga oročili u toku Nedelje štednje. Tačka na tu praksu stavljena je 2008. zato što su neke banke, prema rečima tadašnjeg guvernera, ovu stimulativnu meru centralne banke zloupotrebljavale. Ipak, zaključno sa 2010. godinom Nedelja štednje je za revnosne štediše imala smisla, jer su se za njihovu naklonost borile banke koje su nudile što primamljivije kamatne stope. Zanimljivo je da se te 2010. kamatna stopa u pojedinim bankama menjala svakodnevno (negde i više puta u toku dana), a sve u borbi za štediše. Početak kraja usledio je 2011, kada je NBS izašla sa preporukom, tačnije nedvosmislenim instrukcijama, poslovnim bankama da na deviznu štednju ne nude kamate više od pet odsto. Odluku su pravdali obrazloženjem, da skupo plaćena štednja ima za posledicu skupe kredite i da ta preporuka, zapravo, ima za cilj povoljnije uslove zaduživanja. Ali pošto se pojeftinjenjem semena za kruške ne može uticati na cenu jabuka, tako je nerealno bilo očekivati da će krediti biti ponuđeni pod povoljnijim uslovima. I to se nije dogodilo ni 2011, a ni 2012. godine. Niti će.
Cenu kredita diktira, a tako će biti i ubuduće, sve manja kreditna sposobnost građana, sve veći rizik poslovanja u smislu nenaplativosti potraživanja, nemogućnost realizacije obezbeđenja kredita (hipoteka, zaloga …). Čak su neke od banaka ove godine pribegle praksi koja je primerenija rasprodajama u prodavnicama – poskupljenju pred sniženje robe. Konkretno, neke banke su uoči Nedelje štednje snizile kamate po osnovu štednje kako bi kasnije mogle da ih podignu i promovišu se time. Bilo kako bilo, neke banke su bile u problemu, jer su računale isključivo na visinu kamatne stope kao instrument borbe za štediše. Kako ih je NBS u tome ograničila, tako su i one došle u problem, pa nije bio redak slučaj da ugovaranje kamatne stope prati „cenkanje“ na šalterima. Najveću štetu su pretrpeli finansijski odgovorni građani, jer je NBS ograničila nivo kamatne stope, dok su najveću korist izvukle banke, i to one sa najvećim obimom štednje, jer su je manje plaćali. Za očekivati je da se zbog ovoga cena kredita smanji, ali će vam svaki bankar reći da usled rizika poslovanja kamate na kredite ne mogu biti niže.
Portal Kamatica.com
Poruka štedišama
Pitanje koje se ovih dana nameće jeste: Da li će NBS krenuti stopama centralne banke Hrvatske, koja je ograničila kamatne stope na kredite? Dok se to ne dogodi, savet štedišama jeste da se bore za što povoljnije uslove i da promene banku, ukoliko nisu zadovoljni ponuđenim uslovima štednje. Cenkanje je uvek dobrodošlo, čak i ako se time ništa ne postigne. Poslaćete barem poruku menadžmentu banke da ima mudre klijente koji cene vrednost svog novca. Treba takođe podsetiti na zakonom utvrđenu obavezu da za uloge do 50.000 evra garantuje država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
