Dužnici pod velom državne tajne

Da li podaci o sličnim trendovima u penzionom sistemu ukazuju na to da je u pitanju domino efekat, i da posledice neplaćanja doprinosa na zarade mogu rezultirati potpunim slomom sistema javnih finansija? Da li činjenica da je spisak kompanija dužnika koje izazivaju kolaps države i dalje državna tajna govori išta osim da određena grupa poreskih dužnika ima praktično potpuni imunitet od zakona, bez obzira na to ko pobedi na izborima? Ova pitanja moraju dobiti odgovor veoma brzo, pošto je očigledno da vreme za kontrolu štete curi, i da smo jako blizu tačke kada se kola koja uveliko jure nizbrdo, jednostavno neće moći zaustaviti.

Tačka na kojoj će pući sposobnost farmaceutske industrije da kreditira državu, i kada će jednostavno prestati isporuka lekova, nije ni blizu, ali ni daleko, zavisi kako se stvari budu odvijale. Ako se nastavi trend iz rebalansa budžeta za ovu godinu, gde se budžet fonda koji ionako grca u dugovima, smanjio za 27 miliona evra, sve je moguće, pa i scenario da farmaceutske kuće u okruženju potpuno neverovatne ekonomske globalne krize jednostavno ne budu u stanju da apsorbuju nove desetine miliona evra dugova. I nakon što ne budu u stanju da apsorbuju dalje dugove jednostavno prestanu s proizvodnjom lekova koji se ne plaćaju. Sa svim posledicama koje to za sobom povlači. Republički fond za zdravstveno osiguranje nad ovim razvojem događaja može samo da plače, pošto nemaju nikakav pravni mehanizam da reaguju protiv kompanija koje svojim zaposlenima ne uplaćuju zdravstveno osiguranje, iz Poreske uprave mogu samo da dobiju informaciju o dugovima, uz bitnu napomenu da je po postojećem zakonu taj podatak državna tajna. Tako se krug potpuno zatvara, i kao što PIO fond može samo da konstatuje da je prihodna rupa u 2010. godini velika 2,3 milijarde evra nadoknađena iz državnog budžeta, tako i RFZO može samo da konstatuje da je dužan 220 miliona evra, da mu se rebalansom smanjuje budžet za dodatnih 27 miliona, i da niko ne zna kako će izgledati budžet za 2012. godinu. Tako se ispostavlja da se sve afere oko nabavki vakcina, koruptivnih veza između farmaceutskih kompanija i visokih zvaničnika zdravstvenog sistema, svode na sitan bakšiš u poređenju sa razmerama novca koji se isisava iz sistema finansiranja zdravstvenog sistema kroz neplaćanje doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje zaposlenih. Ispostavlja se da bi oni ljudi koji su smislili sistem u kome banke imaju slobodu primanja uplata zarada bez doprinosa, pa onda posebnim zakonom blokiraju potraživanja PIO i RFZO u procesu stečaja preduzeća koja su uništena u procesu privatizacije, da bi na kraju spisak dužnika proglašavali državnom tajnom, mogli napraviti takav ekonomski kolaps, prema kome bi čak i stara devizna štednja, „Jezda“ i „Dafina“ mogli delovati kao laka prehlada. A upravo taj mamutski sistem isisavanja novca iz državnog budžeta neko je očigledno veoma inteligentno osmislio, dok bi ključne ideologe te koncepcije bez problema bilo moguće naći upravo na spisku onih čija su imena nekom magijom proglašena državnom tajnom, što je primer bez presedana u civilizovanom svetu. Tako je samo u 2010. i u prvih devet meseci 2011. godine, iz državnog budžeta plaćeno celih 343 miliona evra, samo da bi kroz takozvano povezivanje radnog staža zaposlenih kojima nisu uplaćivani doprinosi, faktički plaćen poreski dug privatnih kompanija državnim novcem. Posledice tog sistema u zdravstvu mogle bi biti jako pogubne, čak mnogo gore od posledica na penzioni sistem.

Finansijska iznudica u slučaju nabavke lekova veoma je opasna stvar: kupujete ono što možete, a ne ono što bi trebalo, ranjiviji ste na razne nepristojne ponude, otvarate prostor za zloupotrebe oko izbora farmaceutskih kuća kojima plaćate dugove, i onih kojima ne plaćate… Kupovina lekova nije naivna stvar, tako da bi kupovina pod pritiskom oskudice na kraju mogla rezultirati korišćenjem lekova koji nisu najefikasniji, koji imaju ozbiljne nuspojave, koji se ne koriste u razvijenim zdravstvenim sistemima. Tako se Srbiji, pod teretom dužnika koji su zaštićeni velom državne tajne, polako, ali sigurno bliži status zemlje u kojoj će se trošiti drugorazredni lekovi, sa svim posledicama koje takav status ima po zdravlje stanovništva i stanje zdravstvenog sistema u celini. Rezultati popisa biće dodatni pritisak na zdravstveni sistem u godinama koje dolaze, pošto ne samo da je 377.000 stanovnika isparilo za prethodnih devet godina, već je takođe i bitno podignuta prosečna starost u Srbiji. Sve starije stanovništvo trošiće sve više na zdravstvene usluge, a u jeku takvih trendova koji su sami po sebi dovoljni za kolaps, neko je vešto smislio sistem u kome će iz zdravstvenog budžeta isisavati stotine miliona evra kroz sistem selektivne fiskalne discipline i naplate doprinosa. Demografski trendovi ugrožavaju praktično sve zdravstvene sisteme Evrope, ali tamo očigledno nikome ne pada na pamet da u jeku takve krize dozvoli pojedincima da ispumpaju ceo godišnji budžet za lekove. U Srbiji koja je daleko siromašnija od tih bogatih država Evrope, očigledno neko smatra normalnim da ostavi RFZO da se snalazi kako zna i ume, dok ceo sistem ne pukne, a poreski dužnici zaštićeni velom državne tajne, ne odjezde na neko lepo i bezbedno mesto, daleko od neprijatnih prizora, uz lakonski zaključak da je njihova operacija uspela, ali da je pacijent nažalost umro.

Upravo zato, umesto priče o sumnjivim vakcinama i korumpiranim lekarima koji propisuju lekove koje im serviraju farmaceutske kompanije, prava tema je nešto mnogo veće, o čemu se uopšte ne priča, a to je upravo globalno urušavanje cele države kroz rapidno prelivanje privatnih dugova kompanija na teret državnog fonda zdravstvenog i penzionog osiguranja. Tek nakon rešavanja tog problema, bilo kakvo rešavanje ostalih zloupotreba u ovoj sferi moglo bi se smatrati nečim ozbiljnijim od pukog hapšenja sitne boranije u predizborne svrhe. Zato je zaključak ove priče mnogo širi od zdravstvene ili farmaceutske problematike. Svodi se na suštinsku dilemu: da li država Srbija ima vlast i moć da sve svoje građane uvede u poreski i pravni sistem, ili nema. Lekovi, lekari i farmaceuti samo su jedna od možda najvidljivijih posledica te dileme, pošto je jasno da ako država ne bude počela da brani poštene građane od poreskih dužnika, neće stradati samo zdravstveni ili penzioni sistem. Stradaće sve ono što radi i privređuje, a jedini koji će ostati na nogama, biće poreski dužnici pod zaštitom državne tajne.