Hleba i igara nikad dosta

On je na konferenciji „Ekonomija zabave – tehnologija i ekonomski razvoj“, održanoj u Danas konferens centru, rekao da je koncept odlaženja u bioskop samo da bi se gledao film – prevaziđen, te da su neophodni prateći sadržaji budući da bioskop „ne može da se izdržava sam od sebe“.

– Multipleks bioskopi nisu nastali zbog šoping molova, već zbog toga što nije bilo lokacija u centru grada za izgradnju takvih objekata. Ali, da bi oni opstali, neophodno je da postoje propratni sadržaji od kojih bioskopi žive. Iako je kupovna moć stanovništva u Srbiji niska, zbog čega su cene karata niže nego na Zapadu, dok su troškovi znatno veći usled plaćanja carine i transporta, uspeli smo da ostvarimo profit od 350 odsto – kaže Cvetanović, inače i direktor Arena sinepleksa u Novom Sadu, koja ima šest sala sa više od 1.000 mesta, dva kafića s baštom, a uskoro će dobiti i dečju igraonicu.

On je pojasnio da je dolazak 3D tehnologije nagovestio bolje dane, kada je o finansijama reč.

– U početku su bioskopi zaostajali za tehnologijom kod kuće. Sporo su se digitalizovali, jer digitalni projektor košta više od 100.000 evra. Film Avatar Džejmsa Kamerona promenio je svest prikazivača jer je doneo ozbiljne prihode. Posle tog filma naglo je skočila potražnja za digitalnom opremom, i sada ima više od 56 odsto digitalizovanih bioskopa u svetu – napomenuo je Cvetanović i dodao da su deca prva prihvatila 3D tehnologije, tako da najviše filmova dolazi upravo iz produkcije Dizni.

Iako je to skupa investicija, bioskopi više nemaju izbora. U narednih nekoliko godina neće moći da se radi 35 milimetarskim trakama, pre svega zato što su skupe. Nasuprot tome, sada jedan kinooperater može sam da radi u šest sala na digitalnoj opremi. Cvetanović ukazuje i na to da je 3D tehnologija isplativija, što su pokazali i filmovi koji su istovremeno prikazivani u 2D i 3D formatu. „Čak 300 odsto su bili gledaniji filmovi naprednije tehnologije, iako je cena karte gotovo duplo skuplja. Osim toga, 3D tehnologija doprinela je i smanjenju piraterije jer se tako nešto ne može gledati kod kuće“, ističe Cvetanović.

Dejan Petričević, generalni direktor Beogradske arene, pokazao je na sopstvenom primeru kako novi sadržaji zabave koji predstavljaju sinergiju filma, predstave i televizije, mogu doneti značajan profit, bez obzira na ekonomsku krizu. Ipak, veliki deo novac ostaje državi, što direktno utiče na cenu karata koje su za naše uslove visoke.

– Polovina zarade ostvarene prodajom bioskopskih ulaznica ostaje državi. Situaciju dodatno otežavaju dažbine za Crveni krst, Sokoj, zatim porez na autorski honorar, a uz sve to treba platiti zakup opreme. Dažbine su mnogo velike, pa bi cena karte trebalo da bude skuplja za bar 50 odsto. Mi najviše zarađujemo od scenskih, muzičkih, javnih spektakala, ali ovi projekti su sami po sebi skupi. „Šetnja s dinosaurusima“ koštala je 50.000 evra, jer to je jedna od najgledanijih predstava u Evropi – ističe Petričević.

On je pojasnio da više nigde u svetu arene nisu samo sportski objekti, već da su to multifunkcionalni objekti. Petričević smatra da zbog ekonomske krize nema dovoljno sponzora, čija bi „misija“ bila da ublaže eventualne gubitke. Međutim, kako je rekao, atraktivna imena uvek privlače veliki broj publike bez obzira na cenu karte. Prema njegovoj oceni, Arenu je moguće transformisati za bilo koju priliku, tako da je čak u planu da se naredne zime u njoj montira jedan akva-park, koji bi tokom raspusta posećivala deca, jer su „dečji sadržaji rudnik zlata“.

Na konferenciji je učestvovao i Dobrivoje Tanasijević, član Američke akademije filmske umetnosti i nauka, koji je govorio o svom iskustvu u SAD kada je reč o filmskoj industriji i njenom opstanku zahvaljujući isključivo izgradnji zabavnih parkova. On je, budući da je od 1957. živeo u Holivudu, svedok razvoja filmske industrije i njenog „braka“ sa industrijom zabave.

– Televizija je zamalo uništila filmsku industriju. Studiji su preživljavali tako što su prodavali svoje filmove televizijama. Onda su počeli da prodaju svoje zemljište kako bi otvarali zabavne parkove. U početku je bilo protesta jer je zemljište na kome je nastao prvi zabavni park bilo poljoprivredno, ali kasnije su ljudi koji su kupovali njihove akcije za jedan dolar postali milioneri – objasnio je Tanasijević.

On je uveren da u Srbiji treba više novca ulagati u kulturu. „Ovde se najviše ulaže u sport. Kada sam ja bio mali, moji roditelji su želeli da budem doktor ili advokat, a sada roditelji žele da njihova deca budu sportisti“, zaključio je Tanasijević.

Zoran Đukanović, glavni urednik Travel magazina, u svom izlaganju dotakao se mogućnosti izgradnje zabavnih parkova u Srbiji, koristeći biznis model ekonomskog razvoja iz SAD.

– Kompanija „Volt Dizni“ prva je izmestila filmove iz bioskopskih sala. Oni su počeli sa kreacijom zabavnih parkova koji u osnovi imaju filmsku priču. Ali sa razvojem tehnologija i publika je sve zahtevnija. Prvo se krenulo sa hranom i pićem, pa su otvorani kafići u foaljeima bioskopa, da bi se na kraju prodavali i rekviziti iz filmova – objasnio je Đukanović istakavši da ne radi samo filmska industrija na spajanju sa ugostiteljstvom, već to radi i muzička industrija, kao i veliki hoteli.

Nagoveštaj da se tako nešto može desiti i kod nas je, prema njegovom mišljenju, izgradnja replike Terazijske česme iz tridesetih godina prošlog veka na Novom Beogradu, što je posledica popularnosti filma „Montevideo, bog te video“.

– Ipak, zbog velikih problema sa zemljištem, loše infrastrukture, nedostatka zakonske regulative, sve je veoma komplikovano. Takođe, prepreku predstavlja i to što u Srbiji nema mnogo dece i mladih, budući da smo populacija sa najstarijim stanovništvom u Evropi, a deca su ciljna grupa zabavnih parkova. Ali bez obzira na to, Srbija bi za strane investitore mogla da postane regionalni centar, i tu šansu bi trebalo iskoristiti. U narednih 10 do 15 godina, u našem najbližem okruženju sigurno će biti izgrađen jedan zabavni park, jer investitori jedva čekaju da dođu u ovaj deo Evrope – konstatuje Đukanović.

Panelisti konferencije zaključili su da bi izgradnja zabavnog parka na našim prostorima donela veliki profit onome ko bi se upustio u taj poduhvat. „To u početku nije isplativo. Ilustracije radi, Diznilend u Francuskoj, koji je izgrađen pre 20 godina, prvih 10 poslovao je s gubitkom. Ipak, to se kasnije drastično promenilo, i obično selo pored Pariza sada ima 30.000 stanovnika zaposlenih u parku“, zaključio je Đukanović.

Zoran Cvetanović, generalni direktor Art Vista

Multipleks bioskopi nisu nastali zbog šoping molova, već zbog toga što nije bilo lokacija u centru grada za izgradnju takvih objekata. Ali da bi opstali, neophodni su propratni sadržaji od kojih bioskopi žive. Iako je kupovna moć stanovništva u Srbiji niska, zbog čega su cene karata niže nego na Zapadu, dok su troškovi znatno veći usled plaćanja carine i transporta, ipak smo uspeli da ostvarimo profit od 350 odsto.

Dejan Petričević, generalni direktor Beogradske arene

Polovina zarade ostvarene prodajom bioskopskih ulaznica ostaje državi. Situaciju dodatno otežavaju dažbine za Crveni krst, Sokoj, zatim porez na autorski honorar, a uz sve to treba platiti zakup opreme. Dažbine su velike, pa bi cena karte trebalo da bude skuplja za bar 50 odsto. Najviše zarađujemo od scenskih, muzičkih, javnih spektakala, ali ti projekti su skupi.

Dobrivoje Tanasijević, član Američke akademije filmske umetnosti i nauke

Bio sam svedok razvoja filmske industrije SAD i njenog „braka“ sa industrijom zabave. Televizija je zamalo uništila filmsku industriju. Studiji su preživljavali tako što su prodavali svoje filmove televizijama. Onda su počeli da prodaju svoje zemljište kako bi otvarali zabavne parkove. Zanimljivo je da su ljudi koji su kupovali akcije zabavnih parkova za jedan dolar, postali milioneri.

Zoran Đukanović, glavni urednik Travel magazina

Veliku prepreku predstavlja i to što u Srbiji nema mnogo dece i mladih, koji su, inače, ciljna grupa zabavnih parkova. Ali bez obzira na to, Srbija bi za strane investitore mogla da postane regionalni centar, i tu šansu bi trebalo iskoristiti. U narednih 10 do 15 godina, u našem najbližem okruženju sigurno će biti izgrađen jedan zabavni park, jer investitori jedva čekaju da dođu u ovaj deo Evrope.