Impuls korišćenju fondova EU

Prema nekim procenama, Rumunija je u 2015. iskoristila samo 60 odsto fondova EU predviđenih za tu državu, zbog kašnjenja sa sprovođenjem programa EU u suzbijanju korupcije. Zahvaljujući Memorandumu sa SB, vlada u Bukureštu dobiće podršku za sprovođenje strukturnih reformi i povećanje efikasnosti javne administracije, s obzirom na to da Rumunija nastavlja da se približava proseku EU, saopštila je Banka. Koristi od savetodavnih usluga predviđenih Memorandumom imaće rumunske državne institucije a biće finansirane kroz Evropske strukturne i investicione fondove (ESIF) z period 2014-20.

Saradnja Banke i rumunske vlade traje duže od 40 godina od kojih je Rumunija u najvećem delu bila u tradicionalnoj ulozi zajmoprimaoca. Poslednjih pet godina, međutim, u fokusu su savetodavne usluge SB i podrška izlasku iz krize. Među sektorima u kojima se radi na modernizaciji su poljoprivreda, smanjenje siromaštva, obrazovanje i klimatske promene. „Uspešno partnerstvo je prošireno što je rezultiralo impresivnim rezultatima u ključnim oblastima a Rumunija je postala zemlja sa najvećim takvim programom sa SB“, istakao je Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju i dodao da je rumunski model mnoge zemlje žele da ponove.

Nakon uspešnog iskustva iz prethodnih pet godina, novi Memorandum o razumevanju uključuje proširenje savetodavnih usluga na ceo ESIF period 2014-20. uključujući, prvi put u Evropi, pristup Evropskom poljoprivrednom fondu za ruralni razvoj i Evropskom fondu za pomorstvo i ribarstvo. „Memorandum predstavlja prekretnicu jer omogućava da se naše partnerstvo razvija u narednih deset godina, kao i pristup većim sredstvima iz fondova EU. Od 2010. u Rumuniji smo pružili više od 40 savetodavnih usluga i radili sa gotovo 20 državnih institucija“, istakla je Elizabeta Kapaneli, direktorka SB za Rumuniju i Mađarsku. Ona je dodala da je SB zadovoljna realizacijom programa savetodavnih usluga, ali i zbog toga što je taj program, što je još značajnije, omogućio da se podrže rumunske strukturne reforme i evropske aspiracije. Kao ilustracija navodi se prva „onlajn“ platforma za plaćanje poreza u Rumuniji pokrenuta 2014. sa ciljem da se smanje troškovi i olakša plaćanje poreza. Ta platforma uvedena je u sklopu angažovanja dugog 23 meseca na uspostavljanju jedinice za isporuku (rezultata) – „deliveri junit“, u kancelariji premijera. Svetska banka ističe da je uspostavljanje te službe za rezultat imalo unapređenje, za 86 odsto, percepcije poreske službe u Bukureštu. Navodi se i primer savetodavnih usluga SB u usklađivanju države i projekata koje finansira EU a koje su pružene ministarstvu za regionalni razvoj i javnu administraciju. Tu je Svetska banka pomogla da se redizajnira najveći investicioni program koji se finansira iz državnog budžeta, sa portfolijem od oko osam milijardi dolara, a na bazi najbolje prakse EU kod finansiranja programa. Uvedeni su višegodišnje planiranje, višegodišnje budžetiranje, jasni kriterijumi određivanja prioriteta i jednostavni indikatori kontrole i praćenja.

Ubrzan ekonomski rast

Svetska banka je osetno povećala prognozu ekonomskog rasta Rumunije na 3,9 odsto – u 2016. i 4,1 odsto – u 2017. godini. Te prognoze u skladu su sa projekcijama Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda. Kako je preneo portal romania-insider.com, u 2018. godini Svetska banka očekuje rast rumunske ekonomije od četiri odsto. Globalni kreditor je, prema izveštaju Svetske ekonomske perspektive, takođe povećao procenu rasta bruto domaćeg proizvoda Rumunije u 2015. godini na 3,6 odsto. Evropska komisija je u novembru 2015. Rumuniji prognozirala ekonomski rast od 3,5 odsto (u 2015), 4,1 odsto (u 2016) i 3,6 odsto (u 2017), dok je MMF očekivao 3,4 odsto u 2015, i 3,9 odsto u 2016.