Privreda Srbije uspela je u 2015. godini da izađe iz recesije i da ostvari realni rast od oko 0,8 odsto i to uprkos relativno slaboj domaćoj tražnji. Tome je najviše doprineo rast tražnje u evrozoni i intenziviranje investicione aktivnosti u državi.
Ove konstatacije izrečene su u publikaciji Hipo Alpe Adria banke „Economic Digest – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“. Prema oceni Marka Danona, finansijskog analitičara te banke, ovi trendovi bi mogli da se intenziviraju, što znači da bi se u 2016. moglo očekivati ubrzavanje rasta, koji će ipak biti donekle ograničen relativno slabom domaćom tražnjom. „To praktično znači da se posle realnog rasta BDP-a od oko 0,8 odsto ostvarenog u 2015, u ovoj godini može očekivati rast od oko 1,5 odsto“, ističe Danon.
Uz opasku da je usled jačanja strane tražnje deficit platnog bilansa bio znatno manji nego prethodnih godina analitičari podsećaju da je deficit bio adekvatno pokriven prilivom stranog kapitala, što je doprinelo i relativnoj stabilnosti dinara. Ipak, krajem 2015, vrednost dinara, kao uostalom i drugih slobodno plivajućih valuta u regionu, oslabila je u odnosu na evro, što je posledica neto odliva portfolio investicija sa regionalnih tržišta duga, ali i restriktivnije politike američke centralne banke (FED). Obeshrabruje, međutim, podatak da je, uprkos tome što je eksterni deficit značajno sužen, i dalje među najvećim u istočnoj i centralnoj Evropi. To znači da će vrednost dinara, po svemu sudeći, ostati relativno osetljiva na eventualne rizike u međunarodnim tokovima kapitala.
Komentarišući inflatorna kretanja analitičari Hipo Alpe Adria banke kažu da su slaba domaća tražnja, ali i pad svetskih cena energenata ograničili inflatorne pritiske u 2015, i procenjuju da bi se ti trendovi mogli zadržati i u ovoj godini. „Niska inflacija je, čini se, omogućila centralnoj banci da postepeno snižava referentnu kamatnu stopu i taj trend popuštanja monetarne politike bi se, pod uticajem slabih inflatornih pritisaka, mogao nastaviti i u 2016. Pritom ne bi trebalo zanemariti poteze ključnih centralnih banaka u svetu, pre svega najavu FED-a da će podići kamatne stope, kao i produžavanje programa kvantitativnih olakšica Evropske centralne banke“, naglašavaju finansijski stručnjaci.
Nasuprot relaksaciji monetarne politike, fiskalna politika je u 2015. bila relativno restriktivna, u uslovima sprovođenja mera konsolidacije. Tako je za 11 meseci budžetski deficit države umanjen za čak oko 80 procenata, što je u skladu sa smanjenim tekućim i kapitalnim rashodima, kao i boljim neporeskim prihodima. „Zbog toga je deficit bio niži od projektovanog nivoa od 4,5 odsto BDP-a. Sudeći prema Zakonu o budžetu za 2016, realno je očekivati spuštanje deficita do nivoa od oko 3,5 odsto BDP-a“, zaključuju analitičari Hipo Alpe Adria banke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
