Mikrokreditiranje u Evropskoj uniji regulisano je Zakonom o mikrofinansiranju. Reč je o kreditima namenjenim početnicima u biznisu, zatim mikro (do 10 zaposlenih), malim i srednjim firmama, zainteresovanim za samozapošljavanje, finansiranju socijalne inkluzije, kreiranju novih radnih mesta u postojećim MSPP firmama… i efikasno je sredstvo u borbi protiv nezaposlenosti i smanjenja siromaštva.
U programima za podsticanje preduzetništva i osnaživanje malih firmi, pojedine članice EU, preko namenskih fondova primenjuju model mikrofinansiranja, a u praksi su posebno zastupljeni razni profili investicionih fondova. U prve dve godine realizovano je 390.000 mikrofinansirajućih kredita, u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi evra. Tu podršku iskoristilo je 121.270 mikro firmi, a prosek odobrenih sredstva iznosio je 8.500 evra. Istovremeno, u Velikoj Britaniji je, od početka globalne finansijske krize, više od 3,5 miliona građana otpočelo mikro biznise. Prednjačili su mladi preduzetnici, više od 60 odsto, dok su ostatak činile razne socijalne grupe, od građana koji su ostali bez posla, do onih koji su otišli u penziju, i u velikoj meri su koristili široku lepezu alternativnih izvora finansiranja, a posebno mikrokredite.
U prethodnih pet godina u Srbiji je, preko tri agencije, odobreno oko 32.000 mikrokredita, u proseku od 1.409 evra, i sa rokom otplate od 22 meseca. Zahvaljujući toj podršci otvoreno je 52.758 radnih mesta. I sve to postignuto je uprkos činjenici da zakon o mikrofinansiranju još nije usvojen. Najviše kredita, odnosno 25 odsto sredstava, iskorišćeno je u poljoprivredi, za pokretanje proizvodnje u drugim sektorima odobreno je 20 odsto kredita, dok je ostatak sredstava usmeren u uslužne delatnosti. Interesantno je da su dame u najvećoj meri koristile ove kredite. Preciznije rečeno, preduzetnice su kao korisnici tih sredstava zastupljene sa 55 odsto. Investitori iz EU i SAD, među kojima su i posebno zainteresovani socijalni investitori, veruju da je mikrofinansiranje jedan od proverenih recepata za smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva, i da bi usvajanje zakona o mikrofinansiranju pozitivno uticalo i na strana ulaganja. Činjenica je da bi mikrokrediti u Srbiji mogli da budu još povoljniji da postoji zakonska regulativa, pre svega zato što bi troškovi administrativno-tehničkih procedura koje se odnose na garancije bili niži i u direktnoj korespondenciji sa korisnicima odobrenih sredstava. Inicijative za donošenje zakona naišle su na podršku USAID, EBRD, Svetske banke…
Autor je koordinator Foruma MSPP PKS
glosa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
