Protestvovaću sve dok ne dobijem ono što mi pripada. Da li će to biti štrajk glađu, ili boravak ispred niške Gradske kuće, ili odlazak u Vladu, videću. Ali, sigurno neću odustati – kaže Zoran Nešić (55), bivši radnik MIN Specijalna vozila u stečaju, koji je 18. januara stupio u štrajk glađu jer mu država, već godinama, ne isplaćuje 6,5 miliona dinara po osnovu zaostalih zarada. I to uprkos činjenici da je „vlasnik“ tri izvršne sudske presude.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Nešić je u vreme nastanka ovog teksta, prošlog petka ujutru, peti dan štrajkovao glađu ispred i unutar niške Gradske kuće, u kojoj je kabinet gradonačelnika i sedište Gradskog veća. Štrajk je započeo na stepeništu ispred Gradske kuće, ali je zbog izuzetno niskih temperatura i snežnih padavina noći, uz „blagoslov“ gradonačelnika Zorana Perišića, počeo da provodi unutra, na stolici kod portirnice. Gradonačelnik i „drugovi“, ipak, nisu uspeli da pomognu da se Nešiću, kao ni grupi od oko 4.500 bivših radnika „propalih“ društvenih preduzeća u Nišu, isplate zaostale zarade. Tvrde da su za isplatu nadležni isključivo Ministarstvo privrede i Vlada Srbije i da oni samo posreduju.
– Država mi duguje zarade za period od 2005. do 2013. godine. Ni supruga ni maloletni sin ne rade, a ja radim šta god stignem, kako bismo se bar prehranili. Podstanari smo. Živimo od socijalne pomoći od 10.000 dinara, a samo stan plaćamo 12.000 dinara. Ni sam ne znam koliko mi iznose dugovi za struju, komunalije, vodu, telefon… Mnogo nam je teško – priča Nešić, koji je više od 30 godina radio kao mašinski tehničar u MIN Specijalnim vozilima
Ovaj „milioner“, koji prima socijalnu pomoć, uputio je 13. januara pismo premijeru Srbije Aleksandru Vučiću u kojem ga poziva da do 18. januara dođe u Niš i obrati se bivšim radnicima kojima država duguje neisplaćene zarade. On podseća da je Vučić, sredinom prošle godine, kada je u Nišu obilazio pogone DŽonson elektrika, obećao radnicima kojima se duguju plate da će njihov problem biti rešen.
– Rešenje još uvek nije na vidiku. Prema našim saznanjima, Radna grupa pri Ministarstvu privrede je do sada samo obradila podatke o neisplaćenim zaradama za celu Srbiju, ali još nije predložila Vladi model isplate, što je takođe njen zadatak. Za sada ne znamo kako će izgledati model izmirivanja obaveza, ali znamo da postoji više otvorenih pitanja na koja bi trebalo dati konkretne odgovore – komentariše za Biznis Mihajlo Zdravković, resorni gradski većnik.
On precizira da je neizvesno šta će biti sa bivšim radnicima koji su odlučili da ne tuže svoje firme, ili državu, zbog neisplaćenih zarada, te tako nemaju sudske presude. Prema aktuelnom zakonodavstvu, ovakva potraživanja zastarevaju za tri godine, pa su oni koji nisu podneli tužbe u tom roku „učinili uslugu državi, a ne sebi“. Takođe, u nekim preduzećima je stečaj zatvoren, tako da su oni koji nisu pokrenuli postupke u roku od šest meseci od zatvaranja, po slovu zakona izgubili pravo na takvo potraživanje. Problem je i što mnogi bivši radnici koji su tužili svoje firme, a ne državu, imaju izvršne presude koje ne mogu da realizuju jer su im firme ugašene. Neki od njih su već dobili sporove pred Međunarodnim sudom za ljudksa prava u Strazburu. Bivši radnici „propalih“ preduzeća u restruktuiranju ili stečaju, već nekoliko godina, bez rezultata, periodično protestvuju ispred Gradske kuće.
Prema oceni Radiše Spasića, bivšeg predstavnika radnika grada Niša koji traže zaostale zarade od države, „izneverio ih je gradonačelnik Perišić“, kome je bilo važnije da dobije kredite, za koje delimično garantuje Republika, nego da radnici dobiju zarađene plate. On podseća da su se zbog višegodišnjeg ignorisanja države da izmiri obaveze prema radnicima bunio jedino Niš. Tvrdi, takođe, da su najugroženiji upravo niški radnici – mnogi su socijalni slučajevi, ili su u međuvremenu oboleli, a neki su i umrli čekajući novac koji su zaradili.
U Nišu na isplatu zaostalih zarada čeka oko 4.500 bivših radnika EI, MIN, Građevinara, Jastrepca i Niteksa, od kojih oko 2.500 ima izvršne presude. Ovim radnicima država duguje oko 110.000 mesečnih zarada, a pojedinačni iznosi kreću se od 200.000 do sedam miliona dinara. Prema dostupnim podacima, na zaostale zarade u Srbiji čeka 84.000 radnika, kojima bi država trebalo da isplati više od 40 milijardi dinara.
Nenamensko trošenje novca iz budžeta
– U budžetu za 2016. nije predviđena stavka za isplatu zaostalih zarada radnicima. U prethodnim budžetima, međutim, za te namene bilo je rezervisano oko 16 milijardi dinara. Ilustracije radi, u budžetu za 2014. godinu bila su predviđena sredstva za isplatu zaostalih zarada radnicima preduzeća u restruktuiranju, a u budžetu za 2015. sredstva za povezivanje staža i socijalni program. Kako su, zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, firme u restruktuiranju prestale da postoje, ni ta sredstva nisu mogla da budu predviđena budžetom za 2016. Ipak, taj novac nije namenski potrošen, tako da bi mogao opet da se „pojavi“ – objašnjava Radiša Spasić, bivši predstavnik radnika grada Niša koji traže zaostale zarade od države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
