Milioni evra „izgubljeni“ u sivim kanalima ilegalnih kladionica

U Srbiji legalno radi 1.208 kladionica, a procenjuje se da ni broj onih koje ilegalno posluju nije ništa manji. Posebno zabrinjava podatak da procenat kladionica u sivoj zoni svake godine poraste za 30 odsto, zbog čega je državni budžet oštećen za desetine miliona evra. Na tu alarmantnu situaciju ukazao je Zoran Puhač, koordinator Udruženja priređivača igara na sreću i jedan od učesnika skupa „Industrija igara na sreću i poreski sistem Srbije“ koji je prošle nedelje organizovao Danas konferens centar. On, međutim, nije mogao da kaže ništa više u vezi sa hapšenjima osumnjičenih za malverzacije u ovoj oblasti uz opasku da su za to „merodavni policija i Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija“. Puhač je podsetio da je ovo udruženje između ostalog zaduženo i za regularnost poslovanja priređivača igara na sreću, ali je ukazao i na to da aktuelni Zakon o igrama na sreću otvara prostor za državni monopol i da je to jedan od razloga što novac završava u sivim kanalima. Prema njegovim rečima, Udruženje želi partnerske odnose sa državom jer bi to moglo da popravi stanje u ovoj oblasti, ali i da poveća priliv prihoda u budžet. Cilj je, takođe, da domaći priređivači igara na sreću budu konkurentni ne samo na domaćem već i na inostranom tržištu.

Oštrije sankcije

– Jedno od rešenja koje bi pomoglo da industrija igara na sreću postane „plodonosnija“ za državnu kasu leži u izmeni Zakona o igrama na sreću, kao i u oštrijem sankcionisanju svih onih koji krše taj propis. Činjenica je da postojeća zakonska regulativa pokazuje ozbiljne anomalije, a jedan od dokaza za to je i broj legalnih kladionica koji je za godinu i po dana pao sa 1.800 na 1.200. Osim toga, zabeležen je i pad prihoda za oko 30 odsto. Posmatrano na mesečnom nivou to znači da se na ovaj način iz zemlje odlije oko 400.000 evra. Izlaz bi trebalo potražiti i u izmeštanju Uprave za igre na sreću iz Ministarstva finansija, preciznije rečeno toj upravi bi trebalo omogućiti da posluje kao samostalna institucija. Poseban problem predstavlja to što je Zakon o igrama na sreću slabo regulisao internet klađenje pa se samo po tom osnovu iz zemlje odlije oko četiri miliona evra – rekao je Puhač i dodao da velike kompanije koje posluju preko interneta ne plaćaju državi nikakav porez i da to direktno ugrožava domaće priređivače.

Puhač tvrdi da je jedan od ciljeva industrije igara na sreću da se firme koje se bave ovom delatnošću dobro pozicioniraju na domaćem tržištu. „Mi već imamo kvalitetne kompanije i možemo da kažemo da smo na nivou na kojem je Velika Britanija bila pre 11 godina. Dosta naših kompanija imalo je zapaženo učešće na sajmu u Londonu, a uspešno poslujemo na desetak evropskih tržišta. Mislim da je to najbolja ilustracija kvaliteta koje naša industrija igara na sreću ima“, istakao je Puhač.

Zoran Milošević iz istog udruženja rekao je da je od šest predloga koje bi prema njihovom mišljenju trebalo uvrstiti u izmenjeni zakon o igrama na sreću, Vlada usvojila samo jedan i po.

– Predložili smo da se maloletnicima, ali i odraslima koji su u društvu maloletnika, zabrani ulazak u kladionice, a insistirali smo i na obaveznom video-nadzoru, kao i na fizičko-tehničkom obezbeđenju. Predložili smo takođe da se zakonom predvidi i obavezna obuka za operatere, kao i drastično povećanje kazni za prekršaje, u visini od čak milion dinara. Od svega toga usvojena je samo zabrana ulaska maloletnika u kladionice, dok je kazna umesto traženih milion dinara, povećana sa 10.000 na 150.000 dinara – prokomentarisao je Milošević.

On je napomenuo da je stav članova ovog udruženje da bi u Srbiji trebalo organizovati igre na sreću po uzoru na neki od već razrađenih modela, poput britanskog, recimo.

– Dve kladionice u Velikoj Britaniji – Leproks i Viljem Hil, već nekoliko godina svrstane su među pet najjačih kompanija u toj zemlji. Koliko je u Velikoj Britaniji ova industrija snažna govori i podatak da je direktor Uprave za igre na sreću u toj državi i član vlade. Nasuprot tome u Srbiji Uprava za igre na sreću postoji sedam godina koliko je prošlo i od usvajanja Zakona. Treba ukazati i na to da nigde u regionu zakoni koji regulišu ovu oblast nisu stariji od deset godina – podseća Milošević.

Da bi se industrija igara podigla na viši nivo, smatra on, neophodno je da izdavanje licenci za priređivače igara na sreću ne bude na kratak rok. Osim toga, licence ne bi trebalo izdavati samo kompanijama već i pojedinačno vlasnicima, menadžerima i zaposlenima u industriji igara na sreću. Prema njegovim rečima, Udruženje svojim internim aktima već to propisuje za svoje članove. „Uvereni smo da bi se, ukoliko bi to bilo zakonom regulisano, mogućnosti za prevare drastično smanjile. Javna je tajna da Srbija godišnje gubi na desetine miliona evra po osnovu oporezivanja i stvaranja dodatnog budžetskog prihoda“, kaže Milošević. On je naveo primer Hrvatske koja je dva puta manja od Srbije, a ima tri do četiri puta veće prihode od igara na sreću. Pozitivne primere kako treba raditi Milošević pronalazi i na drugim adresama. Kao ilustrativan navodi primer Malte koja na osnovu poreza na dobit od igara na sreću svake godine uplati u budžet 60 miliona evra.

Svetska iskustva

Jovan Šurbatović, stručni saradnik Centra za investicije i preduzetništvo, ukazao je na činjenicu da je jedan od najznačajnijih finansijera sporta u svetu upravo industrija igara na sreću i da bi tako trebalo da bude i kod nas.

– U prethodnih nekoliko decenija sport je, gotovo svuda u svetu, postao moćna industrija. Najvažnije sportske događaje prati čak 3,5 milijardi ljudi, što je gotovo pola čovečanstva. U Evropskoj uniji oko 400 milijardi evra godišnje generiše sport, a oko 5,7 odsto ukupne radne snage u EU zaposleno je upravo u tom sektoru. Zato bi zadatak države trebalo da bude da stvori ambijent u kom će privreda želeti da ulaže u sport. Zemlje u regionu veliki deo sredstava od igara na sreću izdvajaju za sport. Tako, recimo, u Rumuniji pet odsto prihoda od igara na sreću ide u budžet za sport, dok u Sloveniji država za sport izdvaja samo pet odsto budžetskih sredstava, a čak 70 odsto novca dolazi iz Centra za sportske aktivnosti – ističe Šurbatović.

On ukazuje i na to da je u Sloveniji došlo do potpune decentralizacije sporta i podseća da je još 1998. osnovan Fond za sport u kom 30 odsto sredstava stiže iz prihoda na igre na sreću. Ovaj procenat iz godine u godinu raste, a samo u 2008. Fond je uložio oko 13,5 miliona evra za više od 500 programa od čega je najviše otišlo za rekonstrukciju sportskih objekata.

– Koliki značaj kladionice imaju u svetu sporta pokazuje i primer B-win kladionica koje su generalni sponzor klubova poput Real Madrida ili Milana. To je dovoljno snažan argument koji govori o tome koliko su moćne te kompanije koje mogu da sponzorišu klubove čiji je budžet oko 400 miliona evra. Primera radi, naši najveći fudbalski klubovi imaju godišnje budžete od pet do osam miliona evra – primećuje Šurbatović.

Industriju igara na sreću, reklo bi se, neminovno prati i bolest zavisnosti koja je neodvojivi deo cele ove priče. Jelena Daragan Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, rekla je da kockanje, mobilni telefoni, razmena SMS, izazivaju istu zavisnost kao i neke hemijske supstance i da je ono što karakteriše sve zavisnike to što samo na početku postoji slobodna volja.

– Mladi od 18 do 38 godina dolaze na lečenje najčešće tri godine od početka bolesti, a lečenje u proseku traje dve godine. Registrovano je da se dečaci već u osmom razredu aktivno uključuju u sportsku prognozu, dok devojčice kupuju „grebalice“. U prvim razredima srednje škole već postoji osam do devet odsto onih koji su „navučeni“ na klađenje – upozorava Jelena Daragan Saveljić.

Kazina u Atlantik Sitiju zarađuju milijarde dolara

I dok se industrija igara na sreću u Srbiji tek razvija, u SAD je to odavno jedna od najunosnijih delatnosti. Tako, recimo, Atlantik Siti koji ima tek 35.000 stanovnika, godišnje poseti oko 40 miliona turista, a zarade kockarnica se mere milijardama dolara.

– Grad godišnje poseti 40 miliona ljudi koji dođu da okušaju sreću u nekom od kazina, a samo prošle godine zarada 11 kockarnica u Atlantik Sitiju bila je oko 3,6 milijardi dolara. Industrija igara na sreću u Nju Džersiju druga je po veličini posle farmaceutske – rekao je Vladislav Slaj Stanković iz Avala gejming kazino marketing servisa u Atlantik Sitiju.

Pre pet godina prihodi kazina su, prema njegovim rečima, bili veći od pet milijardi dolara, ali se smanjio zbog otvaranja novih kockarnica u Pensilvaniji. Svaka američka zemlja uplaćuje deo prihoda u budžet, taj procenat u Nju Džersiju je osam odsto, dok na primer u Pensilvaniji devet kazina koji zarađuju oko 2,5 milijardi dolara godišnje uplaćuje 54 odsto prihoda u budžet. Stanković je napomenuo da bi Srbija trebalo da preslika neki dobar primer organizacije kockanja kao što je onaj koji postoji u Kvebeku u Kanadi.

– Država bi trebalo da ima monopol jer je finansijska dobit od igara na sreću velika i može da reši mnoge socijalne probleme u Srbiji. Moja sugestija Ministarstvu finansija bila bi da se pridruži međunarodnoj organizaciji regulatora u oblasti kockanja. Sledeća konferencija je u oktobru u Kejptaunu, a članstvo je 600 dolara na državnom nivou. Hrvatska i Slovenija su već članice, ali i druge evropske zemlje – rekao je Stanković.

On je istakao da u SAD postoji i jak sistem pomoći kladioničarima i da je zbog toga, još pre 15 godina, osnovan Nacionalni centar za odvikavanje od kockanja. Osim toga, istakao je Stanković, postoji i besplatna telefonska linija koja omogućuje svim kockarima da pozovu i potraže pomoć, ali postoje i sastanci anonimnih kockara u Nju Džersiju, kojih nekada ima i do 45 nedeljno.

Zoran Puhač, koordinator Udruženja priređivača igara na sreću

– Činjenica je da postojeća zakonska regulativa pokazuje ozbiljne anomalije, a jedan od dokaza za to je i broj legalnih kladionica koji je za godinu i po dana pao sa 1.800 na 1.200. Osim toga, zabeležen je i pad prihoda za oko 30 odsto. Posmatrano na mesečnom nivou to znači da se na ovaj način iz zemlje odlije oko 400.000 evra. Izlaz bi trebalo potražiti i u izmeštanju Uprave za igre na sreću iz Ministarstva finansija, preciznije rečeno toj upravi bi trebalo omogućiti da posluje kao samostalna institucija.

Zoran Milošević, Udruženje priređivača igara na sreću

– Dve kladionice u Velikoj Britaniji – Leproks i Viljem Hil, već nekoliko godina svrstane su među pet najjačih kompanija u toj zemlji. Koliko je u Velikoj Britaniji ova industrija snažna govori i podatak da je direktor Uprave za igre na sreću u toj državi i član vlade. Nasuprot tome u Srbiji Uprava za igre na sreću postoji sedam godina koliko je prošlo i od usvajanja Zakona, a nigde u regionu zakoni koji regulišu ovu oblast nisu stariji od deset godina.

Jovan Šurbatović, stručni saradnik Centra za investicije i preduzetništvo

– U Evropskoj uniji oko 400 milijardi evra godišnje generiše sport, a oko 5,7 odsto ukupne radne snage u EU zaposleno je upravo u tom sektoru. Zato bi zadatak države trebalo da bude da stvori ambijent u kom će privreda želeti da ulaže u sport. Zemlje u regionu veliki deo sredstava od igara na sreću izdvajaju za sport. Tako, recimo, u Rumuniji pet odsto prihoda od igara na sreću ide u budžet za sport, dok u Sloveniji država za sport izdvaja samo pet odsto budžetskih sredstava a čak 70 odsto novca dolazi iz Centra za sportske aktivnosti.

Jelena Daragan Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti

– Kockanje, mobilni telefoni, razmena SMS, izazivaju istu zavisnost kao i neke hemijske supstance, a ono što karakteriše sve zavisnike jeste to što samo na početku postoji slobodna volja. Mladi od 18 do 38 godina dolaze na lečenje najčešće tri godine od početka bolesti, a lečenje u proseku traje dve godine. Registrovano je da se dečaci već u osmom razredu aktivno uključuju u sportsku prognozu, dok devojčice kupuju „grebalice“. U prvim razredima srednje škole već postoji osam do devet odsto onih koji su „navučeni“ na klađenje