Najbolji saveznik ratara u borbi za visoke prinose

A malo toga je išlo na ruku jesenjim poljoprivrednim kulturama, ponajmanje kukuruzu čije su stabljike i klip u razvoju trpeli velike posledice visokih temperatura i nedostaka vlage, a postojao je i opravdani strah od pojave mikotoksina. Na sreću to se nije dogodilo, a vlasnici nekih pacela u Vojvodini mogu se pohvaliti da su ubrali i osam tona po hektaru. Jedan od rekordera je i Stevan Grubački, proizvođač iz Zrenjanina, koji je na površini od oko 50 hektara zasejao NS hibride kukuruza različitih grupa zrenja i ostvario prinos od 14 tona po hektaru. Kukuruz se još jednom pokazao kao najbolji saveznik ratara u borbi za visoke prinose, koji će ove godine biti na nivou viševogodišnjeg proseka. U srednjem Banatu, gde je kukuruzom zasejano 79.480 hektara, puno je razloga za zadovoljstvo ratara, pokazuju podaci sa terena.

– Prema podacima koje su do sada prikupile opštinske službe, berba kukuruza u srednjem Banatu obavljena je na 50 odsto površina, odnosno na 39.908 hektara, a prosečan prinos kreće se oko 4,9 tona po hektaru. Poređenja radi, prošle godine ostvareno je prinos od osam tona po hektaru ali to je bila veoma rodna godina. Višegodišnji prosek za naš kraj, posmatrano u statističkom periodu od 1976. do 2014. godine, iznosi 5,07 tona po hektaru. Moram da napomenem da se kao najmerodavniji period za poređenje može koristiti prethodnih pet godina, kada je zabeležen prosečan prinos kukuruza od 5,62 tone po hektaru. To kažem jer se hibridi brzo menjaju, sve su otporniji a sama ratarska proizvodnja postaje intenzivnija nego ranije. Koristi se više veštačkog đubriva pa bolji hibridi daju veće prinose. Naš jedini problem je nedostatak navodnjavanja, sa više vode ovde bi sve kulture još bolje rađale – objašnjava za Danas Mihajlo Jahura, stručnjak iz Odseka za poljoprivredu Regionalne pirvredne komore Zrenjanin.

Činjenica je da će ukupan poslovni rezultat poljoprivrednika zavisiti od roda kukuruza, s obzirom na to da su suncokret i soja podbacili, predstoji vađenje repe koja je takođe trpela posledice suše. Procene stručnjaka, koji svoju završnu reč čuvaju za kraj berbe kukuruza, ipak pokazuju da je suša u startu umanjila rod ove kulture na oko 4.000 kilograma po hektaru.

– Mi smo sušni region, suša je redovna u našim krajevima tako da ovo što nam se dešava sada ne treba da iznenađuje. Ako je za utehu i proizvođači u drugim delovima Evrope suočavaju se sa ozbiljnim posledicama suše pa će rod kukuruza i tamo podbaciti. Na početku vegetacije svi smo očekivali mnogo više. Nažalost, vremenske prilike u drugom delu vegetacije nisu dozvolile da se ostvari maksimalni proizvodni potencijal hibrida i zbog toga mislim da je procena prinosa od četiri, pa čak i ispod četiri tone po hektaru krajnje objektivna – kaže dr Goran Bekavac, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Prema njegovim rečima, na velikom broju lokaliteta prnosi su različiti a na tako šarenu situaciju uticale su padavine. Ratari u Banat pretrpeli su najveći podbačaj prinosa, stradao je i dobar deo Srema, dok su usevi u Bačkoj relativno dobro prošli. U centralnom delu Srbije ima i dobrih i loših useva, u zapadnom delu situacija je nešto povoljnija, dok će tradicionalno sušni krajevi na istoku Srbije, takođe imati ozbiljnu redukciju prinosa, navode u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kad je reč o ukupnim površinama pod kukuruzom podaci još nisu usklađeni i variraju od 980.000 do 1,2 miliona hektara.

Računica

– Kukuruzom je ove godine zasejano ispod milion hektara ali, uprkos svim nedaćama, mislim da će ubrane količine biti dovoljne da se podmire potrebe domaćeg tržišta. Računica pokazuje da godišnje trošimo između četiri i 4,5 miliona tona. To praktično znači da, ukoliko bude ostvaren prinos od oko 4,3 do 4,5 tona, što je na nivou višegodišnjeg proseka, možemo biti zadovoljni. Ipak, bojim se da će prosek na nivou Srbije biti ispod četiri tone – procenjuje dr Goran Bekavac, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Potpis za sliku: Mnogo razloga za zadovoljstvo: Berba kukuruza u srednjem Banatu obavljena na 50 odsto površina, a prosečan prinos po hektaru kreće se oko 4,9 tona