(Ne)privatizovane, a u vlasništvu Milana Beka

Ona je dodala da kompletnom dokumenatcijom o tom predmetu raspolaže i Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali da više od godinu dana traje faza pretkrivičnog postupka.

– Mi smo krajem maja Vladi dostavili kompletan izveštaj sa pratećom dokumentacijom, ali sudeći po dosadašnjoj praksi, ne očekujemo brzu reakciju. Jer, sve ukazuje na to da je reč o organizovanom kriminalu u čijoj je osnovi sprega izvršne vlasti sa centrima finansijske moći ili tajkunima. Drugačije nije moguće objasniti frapantnu činjenicu koja se svih ovih godina krije od javnosti – da Novosti nikada nisu privatizovane, iako se u državnim knjigama vode kao vlasništvo tri inostrane firme – ističe Verica Barać.

Privatizacija Novosti započela je 1991. godine, po tada važećem Zakonu o društvenom kapitalu, a procedura je završena 1999. kada je Direkcija za procenu imovine verifikovala vrednost kapitala i vlasničku strukturu u kojoj je 30 odsto pripadalo državi a 70 odsto je činio privatni kapital. Međutim, početkom 2000. Viši privredni sud poništio je to rešenje kao i sve javne pozive za upis akcija, tako da je donošenje Zakona o privatizaciji 2001. godine, kompanija Novosti dočekala kao društveno preduzeće u kome postupak privatizacije nije ni započet. Od tog trenutka, za ulazak u proceduru prodaje bila je nadležna isključivo Agencija za privatizaciju, ali se ona ni u jednoj fazi ne uključuje u taj postupak. Krajem 2002. Novosti donose odluku o utvrđivanju ukupnog kapitala i vlasničkoj strukturi identičnu onoj iz poništenog rešenja, a Privredni sud upisuje te podatke u registar iako dokumentacija nije sadržala procenu utvrđenog kapitala, saglasnost države kao drugog osnivača, niti je bila sprovedena procedura predviđena Zakonom o privatizaciji. Interesantno je da četiri od pet obrazaca potrebnih za registraciju, potpisuje jedan sudija, dok je peti, kojim se upisuje vlasnička struktura i procvenjeni kapital, potpisala faksimilom sudija Marina Tomić. Prema tumačenju Saveta, to je očugledan dokaz da je vršen pritisak na sud i da mu postupajući sudija nije podlegla.

Da sa tom registracijom nije sve u redu, posredno je potvrdila i Vlada, jer je u maju 2005. godine, kada je VAC, preko jednog od svojih preduzeća, dostavio ponudu za preuzimanje Novosti, donela zaključak kojim konstatuje da vlasnička struktura nije utvrđena. Vlada je početkom 2006. donela novi zaključak kojim Ministarstvu privrede, na čijem je čelu tada bio Predrag Bubalo, nalaže da izvrši reviziju procene i vlasničke strukture Novosti. Ministarstvo po tom aktu nije preduzeli niti jedan jedini korak, a reagovanja nije bilo čak ni kada su, četiri meseca kasnije, Novosti iznele akcije na berzu, ni kada su u prospektu navele da imaju pravo korišćenja 6.000 kvadrata poslovnog prostora, iako je jedini vlasnik te zgrade bila država. Priča o tom poslovnom prostoru posebna je igra, jer se radi o zgradi u centru Beograda, na Trgu „Nikole Pašića“ koja je bila u vlasništvu države odnosno Savezne javne ustanove Borba. I Novosti su bile sastavni deo te kuće, ali su se, pod nedefinisanim uslovima izdvojile bez deobnog bilansa i jasne naznake šta ko od poslovnog prostora koristi. U parničnom postupku pred Trgovinskim sudom, Novosti su zatražile da im se prizna vlasništvo od 3.430 kvadrata, a nakon veštačenja, sud je utvrdio da ta kompanija poseduje – 7.230 kvadrata. Ta presuda je, međutim, ukinuta i vraćena na ponovno suđenje.

Još je zanimljiviji status Štamparije Borba čije usluge koriste Novosti. Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, zaposleni u Štampariji stekli su pravo na 20,58 odsto akcija, dok je preostali kapital ostao u vlasništvu države. Još uvek nije data inicijativa za privatizaciju preostalog državnog udela, ali su u međuvremenu Štamparija i Novosti zaključili ugovor o zajedničkom ulaganju, na osnovu kojeg je nabavljena štamparska oprema koja nije ušla u Štampariju, već dve firme osnivaju zajedničko preduzeće, Štampariju Novosti u koje unose novu opremu. To preduzeće nema zaposlene niti svoj poslovni prostor, ali Novosti preko njega upravljaju radom Štamparije Borba. Savet tvrdi da je osnivanjem zajedničke firme, Novostima otvoren put za „spontanu privatizaciju“ Štamparije Borba, zbog čega je Vladi upućen zahtev da što pre pokrene proceduru za privatizaciju preostalog državnog kapitala u štampariji.

– To su, inače, standardne formule za prevođenje državnog u privatno vlasništvo. One se primenjuju i kod nekretnina ali i kod zemljišta gde je to regulisano uredbom o konverziji prava korišćenja u vlasništvo. Te mogućnosti koriste i Mišković i Beko i većina drugih tajkuna. Tačno se zna ko od njih ima svoje ljude i u kojim institucijama, a kada neko pokuša da istraži slučaj i utvrdi pravo stanje, nije retkost da bude smenjen. To se upravo dogodilo i Komisiji za zaštitu konkurencije kada je došla do saznanja da je udeo povezanih firmi u Bekovom vlasništvu u Novostima veći od 25 odsto, koliko Zakon dozvoljava, i da dostiže čak 62 odsto udela – kaže za Danas Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka, i dodaje da je takvo stanje u srpskim institucijama u velikoj meri doprinelo da poslovni ambijent u zemlji nije interesantan ozbiljnim stranim investitorima.

Nedozvoljena koncentracija kapitala

Komisija za hartije od vrednosti propustila je da iskontroliše Prospekt Novosti kada su se akcije te kompanije pojavile na Berzi. Reakcija je izostala i kada se ustanovilo da su sve tri firme koje su u trgovanju došle do akcija Novosti – Stedluks rilstejt, Ardos holding i Karmat holdings – međusobno povezana pravna lica u većinskom vlasništvu Milana Beka, i da je time ostvarena nedozvoljena koncentracija od 62,43 odsto kapitala – objašnjava predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.