Nova mapa siromaštva

P { margin-bottom: 0.21cm; }Takođe, Svetska banka je priznala da je potrebno razmotriti više elemenata i nedavno je formirala Komisiju za globalno siromaštvo koja će preporučiti dodatne kriterijume. Iako su mnoge javne i privatne grupacije već prikupile podatke o nizu pitanja koja pogađaju siromašne zajednice, poput ishrane, zdravlja porodilja ili pristupa obrazovanju, takve informacije ostaju nedovoljno iskorišćene i retko se razmenjuju. Ipak, uključivanjem Indeksa društvenog napretka, koji predstavlja okvir za dijagnostikovanje višestrukih simptoma siromaštva i nadovezuje se na tradicionalne mere, nazire se tračak nade. Činjenica je da kad se oslanjamo samo na brojeve dajemo pogrešnu dijagnozu potreba siromašnih. U mojoj rodnoj državi, Paragvaju, radim sa jednom od najvećih humanitarnih kompanija, Fondacijom Paragvaj, čija je misija da hiljadama najsiromašnijih građana obezbedi mikro finansije, kao i obrazovanje i obuku. U tom kontekstu, koristimo 50 kriterijuma u šest segmenata siromaštva, uključujući prihode, uslove stanovanja, obrazovanje i infrastrukturu.

Jedna od naših klijentkinja, gospođa Mersedes – kuvarica, sada je uspešna mikro preduzetnica koja živi u jednoj seoskoj zajednici, nedaleko od prestonice Asunsiona. Kada je počela da sarađuje sa Fondacijom Paragvaj, delila je jednosoban stan sa još 16 članova porodice i kuvala je obroke na malom šporetu iznad prljavog poda. Sada ima kuću od cigle, sa zasebnom kuhinjom i ušteđevinu u vrednosti od oko 500 dolara. Korišćenjem metode samoocenjivanja siromaštva ona je bila u stanju da shvati sopstvene potrebe i da rešava jedan po jedan problem. Za razliku od tradicionalnih pristupa koji se umnogome usredsređuju na izvore troškova u domaćinstvu i prihode, navedeni kriterijum pomogao je Mersedes da razvrsta svoje potrebe u 50 konkretnih domena koje je pratila. Na primer, ocenjivala je stanje kupatila i kuhinje, kvalitet obroka koje je spremala, zdravlje ukućana, čak i stepen samopoštovanja i sposobnosti za donošenje odluka. Između ostalog, jednostavna „mapa siromaštva“ pomogla joj je da beleži napredak koji je ostvarivala pri čemu je upotrebljavala različite boje da naglasi segmente od posebne važnosti. NJen naredni korak odnosi se na proširenje kuće i biznisa.

Fondacija Paragvaj ostvarila je uspeh i u drugim delovima sveta. Ilustracije radi, u Tanzaniji, gde sam radila četiri godine u seoskim zajednicama, pomagali smo stanovnicima juga da prilagode naše kriterijume siromaštva lokalnom kontekstu kako bi zadovolji potrebe za vodom, higijenom i električnom energijom. Slične napore ulažemo i u Južnoj Africi, Nigeriji, Ugandi, Kini… Još veći uspeh mogli bismo da ostvarimo u saradnji sa javnim sektorom. Fondacija Paragvaj sakuplja bogate podatke u različitim dimenzijama, prateći stanje više od 8.700 porodica u toj državi. Ukoliko bi navedene informacije stigle do Vlade Paragvaja, koja ima sopstvene metode prikupljanja, mogli bismo brže da identifikujemo „džepove siromaštva“ i prilagodimo programe kako bismo pomogli svakoj porodici. Takođe, ako bi Komisija Svetske banke za globalno siromaštvo usvojila višedimenzionalna merila to bi podstaklo druge organizacije da utvrde detaljnije podatke, čime bi se omogućilo humanitarnim radnicima da osmisle sveobuhvatniju mapu siromaštva u svetu i povećala njihova efikasnost u borbi za unapređenje uslova. Neće biti lako napraviti pravi izbor mera koje treba uključiti niti uspostaviti univerzalne kriterijume, ali čak i usvajanje nekoliko osnovnih principa pospešilo bi napredak. Utoliko pre što jednodimenzionalne mere, poput „zarada od 1,9 dolara dnevno“, nisu uzimale u obzir probleme siromašnih i, što je još važnije, njihove uzroke. Srećom, stiče se utisak da Svetska banka sada prepoznaje ograničenja takvog pristupa.

Autorka je članica Aspen instituta i strateška savetnica u Fondaciji Paragvaj