Vlada Srbije osnovala je preduzeće Aerodromi Srbije, koje je trebalo da počne sa radom u prvoj polovini februara. U ovom trenutku zna se da je za finansiranje tog preduzeća (i tako će biti dok ne započne sopstvene komercijalne aktivnosti) u republičkom budžetu predviđeno deset miliona dinara, kao i da je imenovan v. d. direktora.
Zna se i to da će prvi zadatak biti uspostavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja na Aerodromu Morava kod Kraljeva, ali javnost u Srbiji ostala je uskraćena za informaciju koji će se aerodromi naći u sastavu novoosnovanog preduzeća. Sudeći prema ranijim najavama predstavnika države pod okriljem nove firme poslovaće 25 malih aerodroma u Srbiji. U saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objavljenom krajem januara, precizirano je da će preduzeće imati dva zaposlena, uključujući v. d. direktora Predraga Babića, dosadašnjeg rukovodioca sektora za investicije Aerodroma „Nikola Tesla“ koga je na ovu funkciju imenovala Vlada Srbije do izbora direktora, kao i to da će sedište preduzeća biti na beogradskom Aerodromu, čiji će menadžment pružati stručnu i drugu pomoć.
U nedostatku zvaničnih informacija u javnosti se spekuliše da se u sastavu novog preduzeća neće naći aerodromi „Nikola Tesla“ u Beogradu (zbog planirane privatizacije), zatim „Konstantin Veliki“ u Nišu, jer je u vlasništvu Grada Niša, ali ni neki drugi aerodromi, poput Ponikava u Užicu, čiji je osnivač Grad Užice. Pominje se i to da je za funkcionisanje aerodroma Morava potrebno da se raščiste vlasnički odnosi između države i Vojske Srbije. S druge strane, ove spekulacije se nikako ne uklapaju u priču koju su 2014. i 2015. godine plasirali ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i njeni saradnici, najavljujući osnivanje ovog preduzeća tvrdeći da će u njegovom sastavu „biti svih 25 malih aerodroma“. U to vreme je Zoran Ilić, pomoćnik za vazdušni saobraćaj u tom ministarstvu, kako su preneli mediji, saopštio da će se aerodromima upravljati s jednog mesta i da će u sastav novog preduzeća svakako ući niški aerodrom, Lađevci, Ponikve… Sudeći, međutim, prema informacijama koje smo dobili u resornom ministarstvu u ovom trenutku, nijedan aerodrom nije formalno u sastavu preduzeća Aerodromi Srbije, ali će svaki od njih imati priliku da funkcioniše u sastavu ovog preduzeća. Ukazuje se na to da je Aerodrom „Nikola Tesla“ u postupku komercijalizacije, odnosno izbora konsultanta koji će raditi na predlogu modela budućeg razvoja u skladu sa Zakonom o JPP. „Prvi zadatak preduzeća Aerodromi Srbije biće osposobljavanje aerodroma Morava za civilni vazdušni saobraćaj, a kad je reč o drugim aerodromima, odluku o pristupanju, mogućnostima daljeg razvoja, kao i o obliku buduće saradnje sa menadžmentom Aerodromi Srbije donosiće ovlašćena lica – osnivači, u skladu sa nadležnostima i ovlašćenjima iz osnivačkih akata. Procesu pristupanja prethodiće pregovori kakve Aerodromi Srbije sada vode sa Ministarstvom odbrane oko aerodroma Morava“, zaključuje se u odgovorima koje je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavilo redakciji Danasa.
**************
Proteklih godina su, u nekoliko navrata, predstavnici države najavljivali da će nekadašnji vojni aerodrom Ponikve, koji je uništen za vreme NATO bombardovanja 1999. godine i koji se već godinama obnavlja kako bi poslužio za civilni saobraćaj, biti u sastavu novog preduzeća. Sudeći prema izjavi Tihomira Petkovića, gradonačelnika Užica, predstavnici preduzeća Aerodromi Srbije još ih nisu kontaktirali tako da ne znaju o kakvoj je koncepciji reč. On podseća da je taj aerodrom, čiji je vlasnik lokalna samouprava, uspostavio blisku saradnju sa beogradskim aerodromom i da tu saradnju namerava da nastavi. Paralelno s tim, kako objašnjava, pokrenuta je inicijativa za regionalizaciju tog aerodroma, što bi značilo da bi njegovo osposobljavanje za javni saobraćaj trebalo finansijski da podrže i okolne opštine, ali i da se traga za potencijalnim investitorima.
– Kada se, pre nekoliko godina, pričalo o tome da će u sastavu budućeg preduzeća biti i Ponikve, mi smo se radovali toj ideji. Međutim, iz ove perspektive posmatrano, mogu da kažem da to neće biti dobra opcija za Ponikve ukoliko se u sastavu Aerodroma Srbije ne nađe i beogradska vazdušna luka. Utoliko pre, što u saradnji sa beogradskim aerodromom, ali i kroz inicijativu o regionalizaciji Ponikava, pokušavamo da naš aerodrom osposobimo za saobraćaj. Pre neki dan bili smo na sastanku sa direktorom beogradskog aerodroma kako bismo potpisali neku vrstu memoranduma o daljoj saradnji koja je za nas veoma važna – objašnjava gradonačelnik Petković.
I Saša Savić, direktor užičkog JP Aerodrom Ponikve, tvrdi da ne zna da li će taj aerodrom biti u sastavu novog preduzeća. „Mi ne možemo na to da utičemo, jer je odluku o osnivanju preduzeća donela Vlada Srbije“, kaže za Biznis Savić. Na pitanje koliko je još novca, i vremena, potrebno da bi se Ponikve osposobile za redovni saobraćaj, Savić ističe da su izrađeni idejni projekti za prvu fazu osposobljavanja koja je trebalo da košta pet miliona evra. Međutim, ta cifra biće manja, nakon što je Aerodrom „Nikola Tesla“ donirao Ponikvama deo neophodne zaštitne ograde, ali i drugu opremu.
– Ostalo je da se rekonstruiše još 880 metara aerodromske piste, ali naš prioritet je ograđivanje aerodroma kako bismo mogli da obavljamo javni saobraćaj. Od beogradskog aerodroma smo dobili 2,5 kilometara zaštitne ograde, a tokom ove godine, od istog aerodroma, trebalo bi da dobijemo još četiri kilometra. Projektom je predviđeno da ograda bude duga 9,5 kilometara, ali za prvu fazu dovoljno je i 6,5 kilometara. Nakon rekonstrukcije ostatka piste, trebalo bi da razmišljamo o eventualnom ograđivanju i tog dela – pojasnio je Savić, dodavši da bi imalo smisla da se produži pista, ukoliko bude interesovanja i za veće avione.
Nekadašnji vojni aerodromski kompleks Ponikve nalazi se 18 kilometara od Užica, u blizini turističkih centara Zlatibor, Tara, Mokra Gora, a njegovo potpuno stavljanje u funkciju doprinelo bi ne samo poboljšanju turističke privrede, nego bi olakšalo izvoz privrede regiona. Prostire se na oko 562 hektara, raspolaže sa 19 objekata, a ukupna dužina sletno-poletne staze iznosi 3.087 metara. Njegov razvoj planiran je u fazama, a to podrazumeva izgradnju nove pristanišne zgrade, postavljanje ograde, ali i saniranje uništenih kaponira. Obnovu aerodroma, koji je 2010. godine država ustupila na korišćenje Gradu Užicu, pomagali su država i inostrani donatori, a njime upravlja gradsko JP Aerodrom Ponikve. Od 5. oktobra 2013. koristi za civilni saobraćaj za male i sportske avione i od tada se godišnje, u proseku, realizuju tri do četiri međunarodna leta i 30 do 40 drugih letova.
Dobre namere bez precizne računice
O inicijativi za regionalizaciju Ponikava, koju je pokrenuo načelnik Zlatiborskog upravnog okruga Dimitrije Paunović, Tihomir Petković, gradonačelnik Užica, kaže da nije loša, ukoliko bi se preciziralo sa koliko novca bi druge lokalne samouprave u Zlatiborskom okrugu podržale taj koncept. „To bi značilo da aerodrom Ponikve i dalje bude u vlasništvu Grada, a udeo ostalih opština u preduzeću bi se delio na osnovu procenta uloženog novca za osnivanje takvog preduzeća. S druge strane, reditelj Emir Kusturica predlože da se postavi zaštitna ograda na aerodromu, što je uslov za dalje korake, da se jedan aerodromski kaponir iskoristi za izgradnju pristanišne zgrade i da se za to traži podrška vlade. Svi imaju dobre namere, ali još uvek nema jasne računice, a moj zadatak je da zaštitim budžet grada, kako nas dobre ideje ne bi dovele u finansijske probleme“, poručuje Petković.
Uskraćeni za objašnjenja
Objašnjenja o tome na koji način će poslovati preduzeće Aerodromi Srbije i koji aerodromi će biti u njegovom sastavu, kao i ostale nepoznanice, naša redakcije je pokušala da dobije od v. d. direktora tog preduzeća Predraga Babića. Nakon obećanja da će ponuditi odgovore, on se, nakon nekoliko kasnijih poziva, nije javljao na svoj mobilni telefon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.