Privreda u raljama parafiskalnih nameta

Intrigantna je bila i dilema da li realni sektor privrede, kroz parafiskalne namete, plaća ceh nekontrolisane potrošnje u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima. Bilo je reči i o tome kako se uticaj parafiskalnim nameta „konvertuje“ u rast nezaposlenosti u Srbiji, ali i o uticaju parafiskalnih nameta na priliv stranih investicija i u tom kontekstu postavljeno je pitanje da li su strani investitori koji većposluju na tržištu diskriminisani u odnosu na one kojima država subvencijama plaća otvaranje novih radnih mesta. Imajući sve to u vidu mogao bi se steći utisak da parafiskalni nameti utiču na kreiranje lošeg poslovnog ambijenta u kome je bez državnih subvencija ili neke vrste državne podrške nemogućopstanak na tržištu. Panelisti ove konferencije pokušali su da pronađu vezu između parafiskalnih nameta i procesa usaglašavanja zakonodavstva Srbije sa regulativom Evropske unije.

– Država treba da ustanovi „uniformne“ kriterijume za naplatu parafiskalnih nameta na lokalu. To ne znači da iznosi taksi treba da se utvrđuju na centralnom nivou, ali bi svakako trebalo odrediti okvir u kojem naknade mogu da se kreću. Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, na lokalnom nivou se takse najčešće „odokativno“ utvrđuju, što znači da privrednici ne znaju koliki će iznos naknade morati da plate. Neophodno je, dakle, tu oblast urediti tako da se cene taksi znaju unapred – objašnjava Amalija Pavić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji.

Prema njenim rečima, veliki problem je i u tome što su raznorazni nameti definisani različitim pravnim aktima, pa su privrednici dužni i da se upoznaju i sa zakonima iz oblasti kojima se ne bave kako bi saznali šta sve moraju da plate. Amalija Pavićsmatra da bi privrednici trebalo da budu upoznati i sa načinom utvrđivanja visine nadoknada.

Prema oceni Vidosave Džagić, potpredsednice Privredne komore Srbije, potrebno je ukinuti pravo na diskreciono uvođenje taksi i odrediti njihovu adekvatnu visinu. Ona je u tom kontekstu pomenula rezultate istraživanja koje je sprovela PKS, a koji pokazuju da 34 odsto privrednih preduzeća ocenjuje da povećanje raznoraznih taksi uvećava troškove poslovanja za pet do 30 odsto.

– To je jasan znak da brojne i nepotrebne takse veoma opterećuju rad privrede, pa bi utoliko pre trebalo definisati način formiranja naknada. Bitno je, takođe, obratiti pažnju i na to kako se prikupljena sredstva troše – rekla je Vidosava Džagić.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, pohvalio je nameru vlade da ukine 104 od 370 parafiskalnih nameta, ali je zamerio što se još uvek ne zna o kojim taksama i nametima je reč. Kneževićje ocenio da će proceduru usporiti i to što je za ukidanje prvog seta parafiskanih nameta potrebno promeniti 30 zakona.

– Čak i ako se, kako je najavljeno, donese krovni zakon koji će izmeniti sporne članove u tih 30 zakona, biće potrebno od šest meseci do godinu dana da bi se videli efekti te mere, a privreda koja je u agoniji nema više nijedan dan za čekanje. Zato se mi zalažemo za poresku reformu kojom će se rasteretiti porezi na rad. Umesto toga na četiri načina se podižu troškovi poslovanja i to podizanjem poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit, poreza na dohodak i povećavanjem akciza – upozorio je Kneževići dodao da je rečo „šminkanju mrtvaca“ i potrebi da se političko-estradnim merama kompenzuju suštinske reforme.

Uz konstataciju da su privrednici u Srbiji opterećeni sa 370 neporeskih nameta, Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, podseća da se veći deo tako prikupljenih prihoda sliva u kase lokalnih samouprava. Prema njenom mišljenju, privrednici treba da obrate pažnju gde odlazi taj novac, odnosno na šta se troši.

– Parafiskalni nameti su sva plaćanja, bez obzira na njihov naziv, koja u određenoj meri finansijski i administrativno opterećuju privredne subjekte, a za koje oni ne dobijaju nikakvo pravo, uslugu ili dobro, ili ih dobijaju ali je njihova objektivna vrednost znatno niža od iznosa plaćanja po tom osnovu. U Srbiji postoji 370 neporeskih davanja i najmanje 179 parafiskalnih nameta. Više od tri četvrtine nameta kontroliše Republika, a broj zakona koji ih reguliše premašuje 70 – ističe Jelena Bojović. Prema njenim rečima, od početka svetske ekonomske krize vlada trend rasta neporeskih nameta. Tako je 2011, u odnosu na 2009. godinu, zabeležen trend rasta od 22 odsto.

Velibor Pešić, predstavnik Privredne komore Beograda, naglasio je da je ta institucija uspela da se dogovori sa nadležnima u Gradu da privrednici koji su tek počeli da se bave biznisom ne moraju, u prvoj godini poslovanja, da plaćaju „firmarinu“.

– Predlog Komore Beograda ja da taj namet plaćaju samo oni koji zauzimaju više od pola metra kvadratnog prostora. Činjenica je da je naplaćivanje „firmarine“ protivustavno. Mislim, takođe, da je Ministarstvo finansija, koje nije izašlo u javnost sa iznosima naknada i taksi, načinilo grešku jer su lokalne samouprave to iskoristile i paušalno određivale cene, kršeći tako zakonske norme – tvrdi Pešić.

Amalija Pavić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji

Država treba da ustanovi „uniformne“ kriterijume za naplatu parafiskalnih nameta na lokalu. To ne znači da iznosi taksi treba da se utvrđuju na centralnom nivou, ali bi svakako trebalo odrediti okvir u kojem naknade mogu da se kreću. Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, na lokalnom nivou se takse najčešće „odokativno“ utvrđuju.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije

Potrebno je ukinuti pravo na diskreciono uvođenje taksi i odrediti njihovu adekvatnu visinu. Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela PKS, može se zaključiti da 34 odsto privrednih preduzeća smatra da povećanje raznoraznih taksi uvećava troškove poslovanja za pet do 30 odsto.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća

Privreda je u agoniji i nema više nijedan dan za čekanje. Zato se mi zalažemo za poresku reformu kojom će se rasteretiti porezi na rad. Umesto toga na četiri načina se podižu troškovi poslovanja i to podizanjem poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit, poreza na dohodak i povećavanjem akciza.

Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a

U Srbiji postoji 370 neporeskih davanja i najmanje 179 parafiskalnih nameta. Više od tri četvrtine nameta kontroliše Republika, a broj zakona koji ih reguliše premašuje 70. Činjenica je, međutim, da od početka svetske ekonomske krize vlada trend rasta neporeskih nameta. Tako je 2011, u odnosu na 2009. godinu, zabeležen trend rasta od 22 odsto.

Velibor Pešić, predstavnik Privredne komore Beograda

Predlog Komore Beograda ja da firmarinu plaćaju samo oni koji zauzimaju više od pola metra kvadratnog prostora. Mislim, takođe, da je Ministarstvo finansija, koje nije izašlo u javnost sa iznosima naknada i taksi, načinilo grešku jer su lokalne samouprave to iskoristile i paušalno određivale cene, kršeći tako zakonske norme.