Većina korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima još nije zaboravila stres koji su doživeli u avgustu i septembru 2011, kada su se vrednosti „švajcarca“ i evra gotovo izjednačile. Srećom, Nacionalna banka Švajcarske brzo je reagovala utvrđujući minimalni odnos evro/franak od 1,2, čime je nehotice ublažila i muke korisnika kredita u Srbiji. Njima je, inače, naruku išlo i usvajanje Zakona o zaštiti korisnika kredita i finansijskih usluga. I sve bi bilo u redu da početkom 2013. evro i „švajcarac“ nisu počeli da se „razilaze“. Iako svi oni koji koriste kredite u „švajcarcima“ ovo znaju po debljini svojih novčanika, ipak ćemo objasniti kako se na ratu kredita odražava promena odnosa evro/franak na drugoj i trećoj decimali. Ali najpre da pogledamo vrednosti evropske i švajcarske valute izražene u dinarima (po srednjem kursu NBS), kao i njihov odnos u periodima kada je bilo najlakše i najteže plaćati ratu kredita.
Podaci jasno ukazuju na to da se u najpovoljnijem trenutku za podizanje kredita odnos evro/franak kretao oko 1:1,6, dok se u najtežim momentima „švajcarac“ gotovo izjednačio sa evrom, što se i te kako odrazilo na novčanike korisnika kredita. I mada je realno očekivati da će švajcarski franak i evro doći na početnu vrednost od 1:1,6 onima koji su se zadužili u „švajcarcima“ mnogo bi značio i odnos 1:1,45. Ali ono na šta bi svakako trebalo obratiti pažnju jeste kurs dinara prema evru koji je u proteklih gotovo godinu dana stabilan. Kurs dinara nam je potreban da bismo plastično pokazali kako se na ratu kredita odražava promena odnosa EUR/ CHF, čak i na drugoj i trećoj decimali. Pretpostavimo da će u narednih godinu dana kurs dinara prema evru biti stabilan, sa oscilacijom plus-minus 0,5 odsto (1 evro = 111 dinara). Promene rate, zbog promene odnosa EUR/CFH ćemo prikazati za dve prilično karakteristične rate kredita od 350 i 800 franaka. Kao ilustraciju uzećemo odnos EUR/CHF 1: 1.261, kao i kurs dinara prema evru od 111.
Iako izgleda zanemarljivo, promene na drugoj i trećoj decimali vode promeni na prvoj decimali, pa se razlike izražavaju čak i u hiljadama dinara. Po istom principu možemo videti kako se odnos EUR/ CHF odražava na kretanje iznosa glavnice. Tako recimo za dug od 70.000 franaka (55.511 evro, pri navedenom odnosu) promena od +0,001, znači da ćete već narednog dana biti dužni 55.467 evra, odnosno gotovo 44 evra manje. Ali ako se registruje promena od +0,01 u korist evra, vaš dug će biti manji za 436 evra, što nije zanemarljivo.
Jasno je da korisnici kredita ne mogu da utiču ni na kurs dinara ni na odnos evro/franak, ali ovakva računica mogla bi da navede na razmišljanje u kom pravcu bi trebalo krenuti kako bi se otplata kredita olakšala. Praksa je pokazala da period „razilaženja“ evra i „švajcarca“ traje od četiri do pet godina, te bi bilo dobro iskoristiti tu situaciju za eventualnu prevremenu otplatu ili zamenu postojeće nekretnine manjom. A svaka pomoć od države će svakako dobro doći, ukoliko je uopšte bude. Pitanje koje nas sve muči svodi se na to da li će, u trenutku kada se odnos EUR/ CHF bude primakao onom iz 2006, 2007. i 2008, banke zadržati mogućnost konverzije kredita u evro.
Procene
Prema prognozama nekih od svetskih stručnjaka, krajem 2013. godine odnos evro/švajcarski franak iznosiće 1:1,35, a za tri godine 1:1,45. No, kako se pokazalo da je evro veoma ranjiva valuta, a dinar „bolesnik koji se večito oporavlja“, ovakva prognoza se, po svemu sudeći, neće odnositi na domaće tržište. Ipak, čini se da se za korisnike kredita u „švajcarcima“ polako nazire izlaz iz teške situacije, i to zahvaljujući pre svega strpljenju i tehnici „presipanja iz šupljeg u prazno“ koju smo svi odlično savladali. Poruka, dakle, glasi: Strpite se i ne konvertujete kredite u evro!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
