Zadovoljni smo poslovanjem u Srbiji, jer smo uspeli da realizujemo sve planove i investicije predviđene ugovorom sklopljenim prilikom kupovine preduzeća Litas Požarevac. I mada smo očekivali da će neke stvari ići bržim tempom, moglo bi se reći da je ovo normalna poslovna dinamika. Verujem, takođe, da u godinama koje slede možemo da očekujemo i mnogo više od ovog tržišta – kaže za Danas Klas Gothold, generalni direktor kompanije Veolia transport, ugledne međunarodne firme koja obeležava pet godina uspešnog poslovanja na tržištu Srbije
Kakva je, prema Vašoj oceni, poziciju stranih investitora u Srbiji i koji su vaši dalji planovi?
– Nastavićemo da ulažemo u Srbiji i očekujemo da će i građani osetiti korist od našeg prisustva. Imajući to u vidu, nadamo se većoj podršci predstavnika srpske vlade našem nastojanju da se dalje širimo na ovom tržištu. Međutim, kao što sam već napomenuo, na srpskom tržištu ima još je mnogo nedovršenih poslova, između ostalog nedostaje strateško planiranje, ali i jasno definisana politika prema stranim investitorima. Preciznije rečeno, još nisu sasvim usvojeni principi koji karakterišu evropsku poslovnu klimu, koji su, inače, preduslov za stvaranje atraktivnijeg poslovnog ambijenta i dalji priliv investicija. Niko ne spori da je reč o krupnim izazovima, ali je činjenica i to da je proces tranzicije svuda u svetu doneo, ili još uvek donosi, slične probleme. Dobro je što su ljudi u Srbiji otvoreni za saradnju i to je ono što pruža solidne izglede za budućnost.
Šta je potrebno učiniti kako bi se prevoz putnika unapredio?
– Glavni problem u Srbiji jeste nedostatak dobrih puteva, a imam utisak da nema ni dovoljno investicija za rekonstrukciju postojeće putne infrastrukture. Tome treba dodati i loše stanje vozila, bolje rečeno zastareli vozni park. S obzirom na to da su budžetska sredstva, namenjene ulaganjima u saobraćaj, potreba za prisustvom stranih investicija u ovom sektoru, još je veća.
Veolia je prisutna u nekoliko zemalja u regionu. Kako u poređenju s tim zemljama izgleda poslovanje na srpskom tržištu? Koje su prednosti, a šta su mane?
– Veolia je u Srbiji prisutna od 2006. godine, a te godine smo ušli i na hrvatsko tržište. Pre toga, već smo poslovali u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji, a naš plan je bio da se proširimo i na Bugarsku i Rumuniju, ali smo to morali da odložimo zbog svetske ekonomske krize. Opšti uslovi ulaska na različita tržišta, razume se variraju od zemlje do zemlje. Moglo bi se reći da smo neke poslove brže završili u Srbiji, dok su neki, ipak, išli malo sporije u odnosu na druge države.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ocenilo je preuzimanje kompanije Litas Požarevac kao jednu od najuspešnijih privatizacija u Srbiji. Kako Vama, sa distance od pet godina, izgleda ovaj posao?
– Tome je svakako doprinela i činjenica da smo sve uslova ugovora u vezi sa privatizacijom preduzeća Litas Požarevac, ispunili šest meseci pre isteka roka. Osim toga, mi smo izuzetno ozbiljna kompanija koja posluje po principima društvene odgovornosti, a posebno smo fokusirani na zaštitu životne sredine i mislim da je to jedan od razloga što nailazimo na dobar prijem lokalnih vlasti i zajednice u Požarevcu i Braničevskom okrugu, ali i u Srbiji uopšte. Naši autobusi opremljeni modernim motorima koji ispunjavaju euro 4 i euro 5 standarde, čime je samo u 2010. godini, u Srbiji izbegnuta emisija oko 250 tona ugljen dioksida. Takođe, mi smo veoma precizni kad je reč o kontroli potrošnje goriva i proizvodnje otpada.
Da li ste zadovoljni aktivnostima u Beogradu?
– U Beogradu imamo 65 vozila, koja saobraćaju na 11 linija, i oko 200 zaposlenih radnika. S druge strane, imajući u vidu kapacitete u Beogradu, verujem da možemo i da proširimo naše aktivnosti i nadam se da će se to uskoro i dogoditi.
Dobar poslovni potez
Na globalnom nivou posmatrano realizovali ste spajanje sa kompanijom Transdev i postali najveći prevoznik u svetu. Da li će novoformirana kompanija Veolia-Transdev doneti i neke promene u Srbiji?
– Spajanje Veolije i Transdeva predstavlja veliki korak za našu grupu jer će to, nesumnjivo, značiti nove mogućnosti razvoja. Ako se zna da smo sada prisutni u 28 zemalja, da raspolažemo sa oko 60.000 vozila, da upošljavamo oko 120.000 ljudi i ostvarujemo godišnji obrt od osam milijardi evra, moglo bi se reći da će ovaj potez doneti promene u našem poslovanju. Što se Srbije tiče, to bi mogao da bude signal za nove investicije, ali to će, ipak, najviše zavisiti od opšte poslovne klime u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
