Srećni dobitnici

Koliko je ova sprega elektronske trgovine i poštanskog sektora ogromna šansa za ekonomski razvoj, govore i primeri internet prodavnica poput Amazona, koje su gotovo neprimetno porasle i stale rame uz rame sa najvećim korporacijama sveta, tako da sada planiraju isporuku svojih proizvoda preko neke vrste daljinski kontrolisanih uređaja koji su na pola puta između dronova i helihoptera. Umesto da izumru kao dinosaurusi, pod pritiskom internet revolucije i smanjenog broja pošiljki, državne pošte širom Evrope postaju ekstremno uspešne i profitabilne kompanije, tako da je na primer, još 2002. godine u Nemačkoj, državna pošta kupila DHL, a nije bilo obrnuto, što bi se na prvi pogled moglo očekivati. Potpuno neprimetno, ovaj fenomen došao je i do Srbije, koja je kao i nebrojeno puta do sada, na mnogim drugim poljima, potpuno nespremna da prati brzi korak promena globalnog poštanskog sektora. Tako je u sklopu potpuno mahnitog i anarhičnog sistema ušteda u javnom sektoru Srbije, sa prljavom vodom izbačeno i puno beba, tako da određeni delovi zdravstvenog sistema idu ka potpunom kolapsu zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, a poštanski sistem Srbije takođe se nalazi blizu ozbiljnih kadrovskih problema da isprati rast obima poštanskog saobraćaja koji se na krilima rastuće elektronske trgovine praktično duplira iz godine u godinu. A upravo to se dešava u Srbiji, obim poštanskih pošiljki raste, broj ljudi je koji radi u Poštama Srbije je isti ili sve manji, a treba dodati da je prosečna starost zaposlenih sve veća, dok je prosečna težina pošiljke sve veća i veća, tako da se umesto lagodnog razvrstavanja pisama, posao u Poštama Srbije za veliki broj zaposlenih pretvorio u težak fizički posao raznošenja i skladištenja teških i kabastih pošiljki u često malim i potpuno neadekvatnim uslovima. Tako je najveća prijemna pošta u Beogradu, pošta na Konjarniku, potpuno zatrpana paketima i pošiljkama, sa računarima koji datiraju s kraja prošlog veka, i sistemom isporuke pošiljki koji je potpuno pregažen pravom lavinom paketa koji dolaze preko stranih internet prodavnica poput Amazona, izdavača velikih monografija poput Mladinske knjige, ali i raznih TV šopova koji isporučuju ogromne pakete sa dušecima, alatima, elektronskim uređajima… Zaposleni u poznim godinama koji desetak minuta tragaju po stotinama paketa tražeći onaj pravi, samo su ilustracija toga da je ograničenje zapošljavanja u poštama Srbije potpuni promašaj, pošto je broj pošiljki praktično dupliran u 2013. godini, a ukoliko se slični trendovi nastave i u narednim godinama, a starosna struktura zaposlenih ostane ista, ceo sistem će se urušiti kao kula od karata.

Posebna priča je „štednja“ na marketinškim budžetima u ovoj oblasti, a na ovom primeru se možda i najbolje vidi koliko se nešto što na papiru predstavlja uštedu, u praksi može pretvoriti u nelojalnu podršku konkurenciji iz privatnog sektora. Tako je SBB nedavno prodat za preko milijardu evra, dok je neko pametan smislio da budžet za reklamiranje PTT KDS i PTT interneta bude potpuno ukinut, čak su postojali planovi da se taj izuzetno profitabilni deo sistema Pošta Srbije privatizuje i bez tendera pokloni nekom strateškom partneru. Pošta Srbije danas ima žestoku konkurenciju u svakom segmentu poslovanja, od poštanskog, preko izdavanja elektronskih sertifikata, do tržišta kablovske televizije i interneta, tako da je ograničavanje i praktično gašenje marketinških budžeta za ove usluge, praktična subverzija poslovanja Pošta Srbije, i neprocenjiva pomoć konkurenciji iz privatnog sektora koja ulaže milione u marketing i promociju svojih usluga.

Tu dolazimo do pitanja kuda dalje sa Poštama Srbije, i hoće li nakon izbora biti nastavljena postojeća poslovna politika koja je praktično duplirala dobit i postavila temelj za potpunu dominaciju na regionalnom tržištu poštanskih usluga, ili će u dolazećem izvlačenju srećnih partijskih dobitnika prilikom podele javnih preduzeća, ovaj sistem doći u ruke nekome ko će raditi za konkurenciju, a uopšte neće štititi interes države? Ukoliko se to dozvoli, i Pošta Srbije ponovo retardira i vrati u crni scenario u kome će vezanih ruku i nogu trčati trku sa desetinama konkurenata iz privatnog sektora, Srbija će umesto hiljada novih zaposlenih koji će servisirati rast broja pošiljaka u godinama koje dolaze, dobiti novu armiju nezaposlenih koja će ostati bez posla u Poštama Srbije, pod zgodnim izgovorom smanjenja troškova javnog sektora.

Upravo zato, globalni trendovi na tržištu poštanskih usluga svakoj normalnoj vlasti bili bi signal da umesto potrage za fiktivnim Potemkinovim selima za jednokratnu predizbornu upotrebu, potraže ozbiljne strateške partnere u oblasti elektronske trgovine, koji bi svojim dolaskom u Srbiju otvorili hiljade novih radnih mesta i od Srbije stvorili regionalni centar elektronske trgovine koji godišnje generiše stotine miliona evra prometa. Samo u jednom distributivnom centru internet giganta Amazon u gradu Berlinu, zaposleno je 400 stalno zaposlenih i 400 honorarnih saradnika, koji servisiraju Amazon pošiljke za potrebe glavnog grada Nemačke. Takođe, neretko se na deklaraciji može videti da i pošiljke Amazona koje stižu u Srbiju, pored onih koje dolaze iz Londona, dolaze upravo preko nemačke državne pošte. Otvaranje sličnog centra u Srbiji, ne bi samo otvorilo put da veliki broj mladih ljudi nađe posao, već bi otvorilo prostor za to da se iz Srbije servisiraju Amazon narudžbe za ceo region jugoistočne Evrope, koje sada uz prilično veliku cenu, servisiraju državne pošte Nemačke i Velike Britanije. Polovina svih poštanskih troškova Amazon pošiljki već danas ide Poštama Srbije, a ne treba biti previše pametan pa shvatiti koliko bi neko strateško partnerstvo sa nekim od giganata elektronske trgovine na internetu, dodatno povećalo prihode poštanskog sektora Srbije. Hoće li se to zaista i desiti, ili će nakon izbora Pošta Srbije dobiti novi menadžmet koji će poništiti sve dobitke stvorene u prethodne dve godine, pitanje je koje mora dobiti svoj odgovor. Tu je i pitanje, gde je granica između štednje u javnom sektoru i indirektnog urušavanja javnih preduzeća u interesu konkurencije iz privatnog sektora, i nalaženje tog odgovora, možda je i najveći izazov koji stoji pred Poštama Srbije i poštanskim sektorom uopšte. Od tog odgovora zavisi hoće li poštanski sektor Srbije postati jedan od glavnih generatora zapošljavanja u Srbiji, ili još jedan državni bolesnik koji se izgladnjuje da bi neko drugi u privatnom sektoru mogao da bude jako blizu monopola, u kome će moći nesmetano da razvija sebe, umesto Srbije.