U začaranom krugu dugova

Postojeći sistem je neodrživ jer su godišnji prihodi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) jednaki gubicima, zaključili su učesnici panel diskusije „Farmaceutska industrija i zdravstveni sistem Srbije“ koju je organizovao Danas konferens centar. Kada je reč o odnosu farmaceutskih kompanija i lekara, panelisti Danasove konferencije složili su se da je taj odnos u velikoj meri mistifikovan, ali da određenih uticaja svakako ima.

Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) istakla je da se od lekara očekuje da, oslanjajući se na svoja saznanja o terapiji, predlažu lekove pacijentima i informišu ih o načinu delovanja medikamenata, kao i o mogućim štetnim posledicama.

– Uprkos tome, lekari su često pod pritiskom farmaceutske industrije, zdravstvenog osiguranja ili vlade, a značajnu ulogu igra i štednja kao i drugi ekonomski faktori. Treba takođe ukazati na ponašanje farmaceutskih kompanija koje se, osim kampanja koje su „u javnom interesu“, sve češće oslanjaju na internet u cilju promocije svojih proizvoda i lekova. To je potpuno novi prostor za bolju direktnu komunikaciju farmaceutske industrije i pacijenata, koju proizvođači lekova rado koriste. Inače, tu oblast je, možda, najteže urediti – kaže Tatjana Radosavljević.

Ona je ukazala i na to da pacijenti koji koriste različite izvore informacija, često stvaraju sopstvene sudove u vezi s bolešću i postavljaju svojim lekarima zahteve vezane za metode lečenja i vrstu medikamenata. Time se, smatra Tatjana Radosavljević, lekari dovode u situaciju da im propisuju tražene lekove ili da, ukoliko insistiraju na odgovarajućoj terapiju, uđu u sukob sa pacijentima. „Stručni argumenti vezani za izbor terapije gube se pred plimom nepoverenja, što šteti odnosu lekar – pacijent. Takođe, lekari često ne prijavljuju neželjene efekte primene leka, iako su to dužni da učine. Poverenje u lekare je sve manje, a farmaceuti sve više preuzimaju ulogu doktora i sami preporučuju lekove, što je pogrešno. Zna se šta je posao lekara, a šta farmaceuta“, naglasila je Radosavljevićeva. Prema njenim rečima, veliki gubici u zdravstvu nastaju i zbog toga što pacijenti uzimaju lekove u apoteci, ali ih ne potroše, već prave nepotrebne zalihe, ili lekove jednostavno bace. Osvrćući se na finansijsko stanje zdravstvenog sistema, Danasova panelistkinja je istakla da su dugovanja RFZO ogromna, ali da se o tome javno govori tak kada novi menadžment zauzme svoje pozicije u Fondu.

– U javnosti je godinama stvarana slika da Fond, odnosno nekadašnji RZZO, posluje profitabilno i da je to ustanova bez finansijskih gubitaka, što nije tačno. Mi u Komori smo dugo ukazivali na to, ali nadležni nisu reagovali na naša upozorenja da je takav sistem neodrživ. Nismo u mogućnosti da kupujemo najskuplje aparate i lekove kada su izdvajanja za zdravstvo po glavi stanovnika između 220 i 270 evra. Moramo pronaći način da povećamo izdvajanja za zdravstvo, kao i da osnovni paket zdravstvenih usluga uskladimo sa mogućnostima – smatra Tatjana Radosavljević, dodajući da je zdravstvena legislativa u Srbiji dobra, ali da se zakoni ne sprovode dosledno.

Dragan Matić, iz Sektora za finansije RFZO, potvrdio je da su zbog visoke stope nenaplativosti doprinosa, dugovanja Fonda farmaceutskim kompanijama ogromna.

– Čak 70 odsto prihoda Fond ostvaruje naplatom doprinosa za zdravstveno osiguranje, na drugom mestu su Fond za PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje, dok je budžet treći izvor i ta sredstva su namenjena najugroženijim kategorijama stanovništva, odnosno majkama koje održavaju trudnoću, deci koja studiraju do 26 godina, romskoj populaciji i starijima od 65 godina. Troškovi zdravstvene zaštite samo tih lica kreću se oko 25 milijardi dinara, a iz budžeta se za te potrebe izdvoja 615 miliona dinara – rekao je Matić.

On je podsetio da Fond nema mehanizme kojima bi bilo koga naterao da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje. „Tražili smo podatke od Poreske uprave o tome ko i koliko duguje Fondu. Dobili smo ih, ali ne možemo da ih objavimo jer su označeni kao tajna“, naglasio je Matić. Prema njegovim rečima, ogromne sume novca nisu naplaćene u sektoru samostalnih delatnosti, zatim od poljoprivrednika, ali dosta duguju i veliki privredni subjekti.

– Ovogodišnji budžet za lekove na pozitivnoj listi iznosi 23,5 milijardi dinara, dok su neizmirene obaveze prema apotekama, odnosno farmaceutskim kompanijama, iz godine u godinu sve veća. Pre tri godine dug je iznosio četiri milijarde dinara, 2009. narastao je na osam milijardi, prošle godine dostigao je iznos od 14, 7 milijardi, a ove godine će premašiti 20 milijardi dinara. Kad je reč o uštedama, ostvarujemo ih kroz javne nabavke u kojima biramo najpovoljnije dobavljače i proizvođače lekova. Naši troškovi su javni i mogu se videti na sajtu Fonda – ukazao je Matić i zaključio da ukoliko se ne povećaju prihodi za zdravstvo, ovakav sistem neće moći dugo da opstane.

Ranko Bjelanović, menadžer za eksterne poslove MSD Srbije, smatra da ključni subjekti u zdravstvenom sistemu treba da se dogovore kako da se smanji dug prema farmaceutskim kompanijama a da nijedan pacijent ne ostane bez leka.

– Najbitniji korak u rešavanju nagomilanih problema koji su se stvorili u vreme ekonomske krize jeste uspostavljanje sinergije svih činilaca zdravstvenog sistema, uključujući pre svega RFZO, Ministarstvo zdravlja, lekarske komore i farmaceutske kuće. Predstavnici tih institucija trebalo zajednički da se bave pitanjem usklađivanja cenovne politike lekova kao i uspostavljanjem saradnje između zdravstvenih radnika i farmaceutskih kuća. Što se tiče cene lekova, ona se, u skladu s domaćim zakonodavstvom, formira u odnosu na prosek cena u referentnim zemljama – u našem slučaju to su Italija, Slovenija, Hrvatska. Jer, svako regulisanje cena vodi ka nekonkurentskom tržištu. Kad cene lekova ne bi bile pod kontrolom, tržište bi samo, na osnovu ponude i potražnje, određivalo cenu i lekovi bi bili znatno jeftiniji i dostupniji pacijentima. Ova opaska naročito se odnosi na lekove generičkog porekla koji su u Srbiji, u odnosu na zemlje u regionu, najskuplji – kazao je Bjelanović.

On je podsetio i na to da broj inovativnih lekova na tržištu u Srbiji nije na zavidnom nivou. To je, između ostalog, i zbog toga što proces registracije leka kasni i po godinu dana, dok se za izlazak na tržište čeka i po nekoliko godina. Kao jednu od mogućnosti uštede, Bjelanović je naveo izbacivanje nepotrebnih i zastarelih lekova sa pozitivne liste. Tome se oštro usprotivila direktorka LKS navodeći da ona, kao pulmolog, svojim pacijentima prepisuje pumpice koje se proizvode više od 20 godina, a koje su se pokazale kao najbolje.

Vesna Vuković, iz Sektora za lekove RFZO, podsetila je da se na pozitivnoj listi lekova nalazi više od 2.000 medikamenata, od kojih je 5,7 odsto inovativnih.

– U okviru postojećih sredstava pokušavamo da obezbedimo maksimum za pacijente. Na pozitivnu listu lekova koja je objavljena u julu uvedeno je pet citostatika i osam inovativnih, potpuno novih lekova. Očekujemo da će se njihov broj dodatno uvećati na narednoj listi koja je u postupku pripreme, a planirana je i revizija cena svih lekova – ocenila je Vukovićeva.

Ona ističe da RFZO pokušava da sačini takvu listu lekova koja predstavlja balans između finansijskih mogućnosti Fonda i potreba osiguranih lica u Srbiji. Dodala je, takođe, da su potrebe osiguranika velike, a treba ih smestiti u tih 270 evra koliki je iznos za osigurano lice. „Nije rešenje tražiti najnižu cenu leka jer iskustva drugih zemalja pokazuju da u tom slučaju nastaje problem u proizvodnji i distribuciji, i da posle nekoliko meseci pacijenti ostaju bez leka“, upozorila je Vesna Vuković.

Pitanje u vezi s korupcijom u zdravstvu posebno je aktuelno ovih dana. Medicina je oblast koja je po mnogima najkorumpiranija. Istraživanje koje je među zdravstvenim radnicima sprovela internet mreža Liga doktora, pokazalo je da lekari, čak 98 odsto njih, smatraju kako je korupcija najzastupljenija u hirurgiji. Ovo udruženje osnovano je kako bi se uspostavila i poboljšala komunikacija među lekarima, i kako bi oni mogli da razmenjuju iskustva i saznanja.

Ivana Dulanović, menadžer Lige doktora, kaže da ovu mrežu čine 230 doktora, od kojih je 90 odsto iz Srbije i 10 odsto iz regiona i dijaspore. Nedavno je među njima sprovedena interna, anonimna anketa.

– Na pitanje šta je najveći problem zdravstvene politike, članovi Lige su odgovorili da su to zarade, nezaposlenost i korupcija. Kao najkorumpiranija oblast u zdravstvu, gotovo jednoglasno (98 odsto), označena je hirurgija. To je oblast gde ne postoji kontakt farmaceutske kompanije i lekara, već se korupcija svodi na odnos lekar – pacijent. Na pitanje šta najviše utiče na doktore pri propisivanju lekova polovina ih je odgovorila „prethodno iskustvo“, 36 odsto njih navelo je „relevantna naučna i medicinska saznanja“ dok je samo jedan odsto anketiranih reklo da je određen medikament prepisalo „zbog kvalitetne prezentacije leka od strane farmaceutske kompanije“ – istakla je Dulanovićeva.

To bi, prema njenim rečima, značilo da farmaceutska industrija ima veoma mali uticaj na lekare, ili da oni nisu ni svesni tog uticaja. Poražavajuća činjenica iz ove ankete jeste da bi čak 83 odsto lekara otišlo da živi i radi u inostranstvu ukoliko bi im se ukazala prilika.

Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, iznela je predlog mera Radne grupe PKS za rešavanje problema u farmaciji.

– Na sastancima kojima su prisustvovali svi relevantni subjekti koji čine zdravstveni sistem u Srbiji, ukazivali smo na nelikvidnost sa kojom se farmaceutski sektor suočava još od 2005. godine. Pridružili su nam se i proizvođači lekova i trgovci. Osnovali smo radnu grupu, koja treba da pripremi predlog mera za održiv sistem snabdevanja lekovima za naredni period. Osnovno pitanje je kako će Fond vratiti dugove za ovu godinu i kako će izmirivati obaveze u narednoj godini? Na okruglom stolu učestvovali su svi, od predstavnika ministarstava, lekarskih ustanova i institucija do predstavnika farmaceutskih kompanija. Mišljenje javnosti je da se u ovoj oblasti ostvaruju veliki prihodi, ali manje je poznato da je država ograničila i maržu i rabat. Šta kada se prema farmaceutskim kompanijama ne izmire dugovi – zapitala se Gordana Hašimbegović.

Ona je podsetila da je predlogom mera predviđeno da se rebalansom budžeta obezbede sredstva za pokriće duga Fonda iz ranijih godina, zatim stroga kontrola uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje svih obveznika, te nemogućnost otpisa duga, usklađivanje finansijskog plana RFZO sa realnim potrebama osiguranika. Trebalo bi takođe ustanoviti kolika su dugovanja zdravstvenih ustanova i apoteka za isporučene lekove i definisati način i rokove vraćanje dugova. Važno je i da se usvoje propisi koji će obavezati ustanove na redovno plaćanje, a neophodna je transparentnost poslovanja ustanova, kao i uspostavljanje finansijske discipline odnosno pojačana kontrola obveznika.

Obavezna transparentnost poslovanja

– U Pravilniku o načinu oglašavanja leka navodi se da se mogu reklamirati samo lekovi sa dozvolom. Definiše se i da je zabranjeno dovođenje u zabludu izjavama da su lekovi bezbedni i sigurni zbog svog prirodnog porekla, i zabranjuje se oglašavanje lekova na način koji navodi građane na samolečenje. Važno je da se prilikom rada sa stručnom javnošću reč „novo“ može upotrebljavati najduže godinu dana od dostavljanja dozvole za lek ili njene izmene i dopune – navela je Tatjana Radosavljević. Ona je dodala da su farmaceutske kuće obavezne da objavljuju podatke o skupovima i sredstvima koje troše na njima, kao i za putovanja i seminare na koje vode doktore.

Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije

Nismo u mogućnosti da kupujemo najskuplje aparate i lekove kada su izdvajanja za zdravstvo po glavi stanovnika između 220 i 270 evra. Prema tome, moramo pronaći način da povećamo izdvajanja za zdravstvo, kao i da osnovni paket zdravstvenih usluga uskladimo s mogućnostima

Dragan Matić iz Sektora za finansije RFZO

Ovogodišnji budžet za lekove na pozitivnoj listi iznosi 23,5 milijardi dinara, dok su neizmirene obaveze prema apotekama, odnosno farmaceutskim kompanijama, iz godine u godinu sve veća. Pre tri godine dug je iznosio četiri milijarde dinara, 2009. narastao je na osam milijardi, prošle godine dostigao je iznos od 14, 7 milijardi, a ove godine će premašiti 20 milijardi dinara

Ranko Bjelanović, menadžer za eksterne poslove MSD Srbije

Kad cene lekova ne bi bile pod kontrolom, tržište bi samo, na osnovu ponude i potražnje, određivalo cenu i lekovi bi bili znatno jeftiniji i dostupniji pacijentima. Ova opaska se naročito odnosi na lekove generičkog porekla koji su u Srbiji, u odnosu na zemlje u regionu, najskuplji

Vesna Vuković, iz Sektora za lekove RFZO

Na pozitivnoj listi lekova nalazi se više od 2.000 medikamenata, od kojih je 5,7 odsto inovativnih. U okviru postojećih sredstava pokušavamo da obezbedimo maksimum za pacijente. Na pozitivnu listu lekova koja je objavljena u julu uvedeno je pet citostatika i osam potpuno novih lekova. Očekujemo da će se njihov broj dodatno uvećati.

Ivana Dulanović, menadžerka Lige doktora

Na pitanje iz anonimne ankete šta je najveći problem zdravstvene politike, članovi Lige su odgovorili da su to zarade, nezaposlenost i korupcija. Kao najkorumpiranija oblast u zdravstvu, gotovo jednoglasno (98 odsto), označena je hirurgija. To je oblast gde ne postoji kontakt farmaceutske kompanije i lekara, već se korupcija svodi na odnos lekar – pacijent

Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS

Predlogom mera Radne grupe PKS za rešavanje problema u farmaciji predviđeno je da se rebalansom budžeta obezbede sredstva za pokriće duga Fonda iz ranijih godina, kao i stroga kontrola uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje svih obveznika. Na tom spisku je i nemogućnost otpisa duga i usklađivanje finansijskog plana RFZO sa realnim potrebama osiguranika