Zablude i istina o SSP

 Ono na šta se Srbija obavezala jeste da neće diskriminisati strane kupce, odnosno da će im pružiti jednake šanse kao i domaćim investitorima. Ovo se može činiti beznačajnom razlikom, ali u pravnom smislu pruža izuzetno veliki manevarski prostor, a kako je poštovanje SSP prvenstveno pravno pitanje, tako i treba da bude tretirano. Da krenemo od početka. Potpisivanjem SSP (2008. godine) Srbija je ispunila jedan od neophodnih uslova za pristupanje pregovorima za priključenje Evropskoj uniji. Jednu od najvećih nedoumica u srpskoj javnosti izaziva segment SSP koji se odnosi na slobodno kretanje kapitala, s obzirom na to da će od 2017. strani državljani imati mogućnost da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, što Zakon o poljoprivrednom zemljištu trenutno ne dozvoljava. Prema tom sporazumu Srbija nikoga, pa ni strane državljane, ne sme da sprečava u nameri da kupuje poljoprivredno zemljište, ali ima „odrešene ruke“ da spreči svaki vid zloupotrebe i da propiše stroge uslove za kupovinu tog zemljišta. To bi bio svojevrsni filter za špekulacije bilo koje vrste. Poželjni investitori su oni koji se već bave poljoprivrednom proizvodnjom, imaju besprekornu poslovnu reputaciju i nameravaju da poljoprivredno zemljište koriste u skladu sa dobrim poljoprivrednim praksama. Sprečavanje zloupotreba znači i to da strani kupci ne smeju da budu u povlašćenom položaju u odnosu na domaće, kao što je, recimo, slučaj sa zakupcima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojima se zemlja u Vojvodini nudi po ceni od 250 evra po hektaru, dok je za domaće ponuđače cena bila nekoliko puta viša. Takva vrsta špekulacija ni u jednoj pravno uređenoj državi nije dozvoljena ni pod kakvim izgovorom, jer narušava pravni poredak. U Srbiji je to još opasnije jer su inicijatori i izvršioci ovakvih kriminalnih radnji upravo oni koji su zaduženi za sprečavanje takvih postupaka.

Prodaja državne imovine, kao i kreditno zaduživanje, imaju smisla samo ako se tako pribavljen novac upotrebi za pokretanje proizvodnje. Međutim, novčana sredstva koja su do sada ušla u budžet Srbije privatizacijom državne imovine, ili kreditima, često su završavala ili u džepovima pojedinaca, ili su usmerena u javnu potrošnju umesto u pokretanje proizvodnje. Zbog toga ne čudi što ideja o prodaji zemljišta stranim državljanima, naročito poljoprivrednog, nailazi na tako žestok otpor. Utoliko pre što je srpska svakodnevica ispunjena primerima proizvoljnog tumačenja zakona i zloupotrebe službenog položaja, što udruženo sa visokim stepenom korupcije predstavlja najozbiljnije prepreke za uspostavljanje vladavine zakona i principa dobre uprave. A dobra uprava podrazumeva da država postupa isključivo po zakonu, zatim da stručno i efikasno odgovara na zahteve građana, otvorena je i lako dostupna građanima, prema građanima postupa sa uvažavanjem i pažnjom, prihvata i ispravlja sopstvene greške, ne nanosi štetu građanima, jednako postupa sa građanima u istim ili sličnim situacijama, ne diskriminiše građane, ne zloupotrebljava svoja ovlašćenja, nezavisna je i nepristrasna, štiti privatnost podataka građana i blagovremeno postupa po zahtevima građana. U prilog tome da država ne ispunjava većinu ovih uslova govore i nepravilnosti uočene u procesu trgovine poljoprivrednim zemljištem u Srbiji (netransparentnost procesa, nedosledno sprovođenje postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zloupotrebe prilikom nadmetanja, podređen položaj malih poljoprivrednih proizvođača…).

Zbog svega toga Zakon o poljoprivrednom zemljištu mora da bude izmenjen i to tako da predvidi i da spreči bilo koji vid špekulacija, zatim da predvidi mehanizme za sprečavanje zloupotreba i da propiše kazne za prekršioce. Ali, nije dovoljan samo dobar zakon. Potrebne su i snažne institucije koje treba da ga sprovode i da kontrolišu njegovu implementaciju. Do liberalizacije trgovine poljoprivrednim zemljištem ostalo je manje od dve godine. Dovoljno vremena da se izvrše sve pripreme. Domaćoj javnosti uporno se prećutkuje da Srbija ima obavezu da reformiše i depolitizuje državne institucije, odnosno da iskoreni korupciju, nepotizam i lošu upravu. Problem je, međutim, što državne institucije ne žele da se menjaju, protive se bilo kakvoj kontroli svog rada i odbijaju da građanima podnose račune za svoje greške. Zato sve propuste u pregovorima sa međunarodnom zajednicom, i štetu koja iz toga proističe, prezentuju kao nerazumne i beskompromisne zahteve EU. A istina je, zapravo, da imamo nesposobne pregovarače koji nisu dobro uradili svoj domaći zadatak.

A šta bi nam se moglo dogoditi ako nepripremljeni dočekamo 2017. godinu pokazuje nam situacija sa slobodnim uvozom svinja. Tačno je da liberalizacija uvoza znači da moramo da dozvolimo slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, ali to ne znači da domaći trgovci treba da se opredele isključivo za uvoznu robu. Postoji i nešto što se naziva solidarnost i zaštita domaćeg proizvođača, i to nisu prazne i naivne priče već pravila po kojim funkcionišu i zemlje EU. S druge strane, jedino što interesuje onoga ko tu robu uvozi je nabavna cena (i tako i treba da bude), pa je jasno da će se opredeliti za robu koja je jeftinija, jer želi da ostvari veću zaradu. Kako to rešiti? Tu na scenu stupaju državne institucije, prvenstveno Ministarstvo poljoprivrede, jer je ono odgovorno za kreiranje agrarne politike. Ako znate da će se vaši poljoprivrednici naći u situaciji da budu suočeni sa konkurencijom iz inostranstva, onda je vaš zadatak da učinite sve da domaće poljoprivrednike ojačate kako bi mogli da prežive tržišnu utakmicu. To je odgovorna agrarna politika, i svaka država članica EU se tako ponaša prema svojim proizvođačima. Od potpisivanja SSP prošlo je punih sedam godina. Bilo je više nego dovoljno vremena da se domaćem poljoprivredniku pomogne, da ne bude prepušten nelojalnoj konkurenciji i da se to onda pravda slobodnim tržištem. Slobodno tržište ne podrazumeva javašluk, i ne podrazumeva da se sva odgovornost prebaci na poljoprivredne proizvođače.

Autorka je konsultantkinja za održivi razvoj u Centru za obrazovanje odraslih Educa humana i koordinatorka Saveta za poljoprivredu Nove stranke