Zanatska proizvodnja kao unosan biznis

 Izuzetaka, poput pirotskih ćilima, ili rukotvorina pletilja iz Sirogojna koji obilaze svet, naravno ima, ali čini se da je većina starih umetničkih zanata vremenom potisnuta u osamu. Takva situacija ne bi smela da potraje. Jer ovi zanati itekako mogu da doprinesu prepoznatljivosti naše zemlje, da obogate turističku ponudu Srbije, ali i da otvore nova radna mesta.

– Oživljavanje starih umetničkih zanata svakako bi bilo od velikog značaja, utoliko pre što mogu odlično da se uklope u industriju suvenira, koja je kod nas u povoju, često bez umetničke vrednosti i na granici kiča. U ovoj oblasti postoje velike šanse kako za vraćanje zanata tako i za samozapošljavanje zanatlija jer se od zanatske proizvodnje može živeti. Potrebno je samo malo više koordinacije, malo više zainteresovanosti za tu oblast i situacija bi mogla da se promeni. Zato smo se u Grupaciji za negovanje starih zanata i umetničko nasleđe, osnovanoj pri Privrednoj komori Srbije, kao i u „Serbom klubu“, koji se zalaže za očuvanje tradicije i etno nasleđe, okupili da radimo na ovim projektima. Nadamo se da ćemo u godinama pred nama dostići rezultate kojima ćemo svi biti zadovoljni – kaže za Biznis Željko Pavlović, predsednik ove Grupacije.

Svi stari zanati bi, prema oceni našeg sagovornika, mogli da ožive ukoliko bi naišli na podršku ministarstava kulture i lokalne samouprave. Cilj je da se sačuva kulturno nasleđe. Jer nije reč samo o zanatima nego i o duhovnom i istorijskom nasleđu naroda sa ovih prostora. Ulogu svojevrsnog misionara preuzela je Grupacija za negovanje starih zanata i umetničkog nasleđa Privredne komore Srbije, koja je formirana pre godinu dana. Osnovana je na inicijativu Udruženja za negovanje domaće radinosti, umetničkih i starih zanata „Iskon“, Udruženja „Serbom klub“, Udruženja za negovanje domaće radinosti, umetničkih i starih zanata „Latica“, Saveza nezaposlenih Beograda, Etnografskog muzeja, Udruženja građana za zaštitu kulturne baštine „Zavet“ i brojnih pojedinaca koji se bave starim, umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti. Uz očuvanje i oživljavanje starih zanata, posao ove Grupacije biće da razmotri i predloži zakonske i podzakonske akte vezane za ovu oblast, da radi na formiranju standarda autentičnosti i kvaliteta tradicionalnih proizvoda, suvenira, usluga i umetničkih dela, da „otvara vrata“ izvozu tih proizvoda, ali i da pomaže članovima u organizovanju promocija, izložbi i sajmova…

Posla, nesumnjivo, ima napretek. Važan početni korak je, kako kaže Pavlović, usvajanje zakona o zanatstvu koji je već pripremljen. Takođe, treba dopuniti Registar sertifikovanih starih umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. U Srbiji danas ima oko 460 zanatlija koji se bave raznim zanatskim poslovima, a narednih godina njihov broj bi mogao da naraste na 2.000. Predstavnici Grupacije već su krenuli u obilazak Srbije. Započeti su razgovori sa lokalnim samoupravama koje treba da pomognu vraćaju starih umetničkih zanata jer će od njih i same imati višestruku korist. Osim Etnografskog muzeja za ovaj projekat treba zainteresovati i druge muzeje i kulturne ustanove u Srbiji, kao i turističke organizacije. Tek u takvom miljeu zanatlije koje, uprkos svim problemima sa kojima se sreću, ne odustaju od izrade tradicionalnih rukom rađenih umetničkih predmeta mogu i da opstanu.

– U 18. i 19. veku zanati u Srbiji bili su identični zanatima u okolnim zemljama. Zanatstvo je u tom periodu bilo u direktnoj vezi sa svakodnevnim životom. Proizvodilo se sve, od odeće i obuće do alata za rad u polju i nameštaja. Sa razvojem industrije stari zanati su počeli da odumiru. Jednostavno, nisu mogli da izdrže konkurenciju. Ručno pravljeni nameštaj je, primera radi, brzo gubio korak pred onim koji je stizao sa fabričkih linija. Tako su mnogi zanati nestali – priseća se naš sagovornik.

Za razliku od zanata koji imaju samo upotrebnu vrednost i koji će lagano zamreti u potpunosti, budućnost ipak imaju majstorske rukotvorine koje u sebi nose umetničku i etnološko-turističku dimenziju. Dobar primer za to su dela pirotskih ćilimarki, čuvena i daleko van granica Srbije. Ali, za budućnost ovih tradicionalnih umetničkih zanata treba se što pre pobrinuti. U protivnom, u narednih 20 do 30 godina mnogi od zanata mogli bi da nestanu sa scene.

Po uzoru na Bugarsku

– Veliki je broj zemalja na koje se možemo ugledati, ali navešću primer susedne Bugarske. Ministarstvo kulture te države finansiralo je gradnju eko-sela, u kome posetioci mogu da vide kako se izrađuju razni predmeti iz programa starih zanata, a zainteresovanima je omogućeno i da na letnjim kursevima savladaju tajne izrade raznih predmeta na način kako se to radilo pre sto i više godina. Mislim da je to dobar primer i za nas. Bilo bi lepo da se eko centri, sa malim zanatskim radionicama, izgrade i u Srbiji. Inicijativa postoji i valjalo bi je realizovati, ali problem je nedostatak sredstava zbog čega ovakvi projekti zahtevaju širu društvenu podršku – komentraiše za Biznis Željko Pavlović, predsednik Grupacije za negovanje starih zanata i umetničko nasleđe Privredne komore Srbije.