Izbor goriva po principu „niska cena, tehnološki jednostavno“ postaje neodrživ i otvara put razumnijem pristupu u kome preovlađuju faktori kao što su efikasnost i ekološka održivost. Ipak, prelazak na „zeleniju mobilnost“ ne odvija se očekivanom brzinom, i to uprkos prognozama koje upozoravaju da će emisija štetnih gasova na globalnom nivou biti drastično povećana ukoliko se što pre ne preduzmu pravi koraci, posebno u drumskom, vazdušnom i pomorskom saobraćaju.
P { margin-bottom: 0.21cm; }U prilog tome govori podatak, objavljen u GHG studiji Međunarodne pomorske organizacije (IMO), da je emisija gasova iz brodskog saobraćaja odgovorna za 2,5 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte i trenutno iznosi 1.000 miliona tona CO2 godišnje, uz rizik da se dramatično poveća do 2050. Taj trend nije u skladu sa ciljevima Evropske unije za smanjenje emisije štetnih gasova. Iz perspektive industrijskog sektora, očigledno je da će morati da se promene dosadašnji pristup „posao kao i obično“, kako bi se integrisala rešenja za smanjenje ugljenika i emisije gasova. Dok se veći troškovi povezuju sa energetskom tranzicijom na ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika, postoje načini da se ovaj put nastavi na održiv, pristupačan i efikasan način. Za nas u kompaniji Gasprom export, taj put počinje upotrebom prirodnog gasa u saobraćaju.
Među energetskim izvorima koji su nam danas dostupni, prirodni gas ima privilegovanu poziciju da ovom sektoru pomogne u prihvatanju odgovornijeg pristupa ugljeniku i preduzme korake za smanjenje emisije ugljenika. Komprimovani prirodni gas već je u širokoj primeni u saobraćaju u Aziji, SAD i Evropi i uglavnom ga koriste putnički automobili i laka teretna vozila. Tečni prirodni gas (TPG), na drugoj strani, predstavlja efikasnu i konkurentnu tehnologiju za saobraćaj teškim teretnim vozilima. TPG je takođe rešenje koje najviše obećava kada je reč o emisiji gasova iz brodova, jer predstavlja privlačnu alternativu za vlasnike brodova za koje važe još stroža pravila emisije gasova. procenjuje se da bi upotreba TPG, u poređenju sa mazutom i drugim zagađivačima, za rezultat mogla da ima smanjenje, za 20 odsto, emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pritom ne treba zaboraviti da se troškovi goriva značajno smanjuju izborom TPG umesto gasnog ulja. Globalni dobavljači energenata sada su u poziciji da ponude pristup TPG posredstvom isplative infrastrukture, poput bunker rezervoara u lukama, bunker brodova i barži, kao i stanica za gorivo u lukama. Osim toga, postoje i snažni komercijalni i ekološki razlozi za povećanje TPG kapaciteta za bunkerisanje širom evropskih luka.
Važno je da ta nova tehnologija dobije podršku koju zaslužuje, od kreatora politike, igrača na tržištu i građana koji su zabrinuti za stanje evropskih mora i globalnu klimu. Baltičko i Severno more, kao i Engleski kanal sada predstavljaju uzor za primenu najambicioznijih pravila za emisiju štetnih gasova iz brodova Međunarodne pomorske organizacije (IMO). Bez sumnje, ostali delovi sveta će pratiti kreiranje globalno ujednačenog tržišta. U kompaniji Gazprom eksport, u prethodnoj deceniji smo uložili velike napore da pokažemo potencijal prirodnog gasa u saobraćaju. Naš reli „Plavi koridor“ (Blue Corridor Rally) koji organizujemo svake godine, bezbedno i sigurno je prešao hiljade kilometara kroz Evropu koristeći prirodan gas, kako bismo podelili naše iskustvo i stručnost u ovoj oblasti. Ove godine reli prati rutu oko Baltičkog mora i fokusira se na bunkerisanje pomorskih brodova tečnim prirodnim gasom. Evropa može da ostvari svoje klimatske i poslovne ciljeve ukoliko stvorimo prave tržišne podsticaje i budemo imali hrabrosti da investiramo u tehnologije koje mogu da promene način života i poslovanja u budućnosti. Na putu energetske tranzicije, iskreno verujem u snagu prirodnog gasa, koji će biti upotrebljen kao razumna alternativa gorivu.
Autorka je generalna direktorka Gasprom eksporta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
