Žene u Evropskoj uniji zarađivale su u proseku 16,1 odsto manje od muškaraca (podaci za 2014), što znači da su na jedan evro koji su na sat zarađivali muškarci, žene dobijale 84 evrocenta, saopštio je evropski zavod za statistiku Eurostat. Razlika u zaradi muškaraca i žena kreće se od manje od pet odsto – u Sloveniji i Malti, do više od 20 odsto – u Estoniji, Austriji, Češkoj, Nemačkoj i Slovačkoj. Podaci takođe govore da žene, bez obzira na to da li imaju decu ili ne, češće rade sa nepunim radnim vremenom, a razlika na tom planu u odnosu na muškarce drastično se povećava sa brojem dece.
U Sloveniji je razlika u zaradi muškaraca i žena iznosila 2,9 odsto, a na Malti 4,5 odsto. Razlika manja od 10 odsto zabeležena je i u Italiji (6,5 odsto), Poljskoj (7,7 odsto), Luksemburgu i Belgiji (9,9 odsto). Na drugom kraju liste nalaze se države u kojima ta razlika premašuje 20 odsto. Najveća razlika registrovana je u Estoniji (28,3 odsto), slede Austrija (22,9 odsto), Češka (22,1 odsto), Nemačka (21,6 odsto) i Slovačka (21,1 odsto). Razlike u prosečnoj bruto zaradi na sat ne mogu se tumačiti samo na osnovu principa jednaka zarada za isti posao već se objašnjavaju i različitim socijalnim, pravnim i ekonomskim faktorima, uključujući individualne osobine, poput iskustva i obrazovanja, navodi Eurostat.
Razlike između muškaraca i žena na tržištu rada ogledaju se i u radnom vremenu. Tako je, recimo, svaka peta žena (bez dece), odnosno 20 odsto njih, starosne dobi od 25 do 49 godina, imala nepuno radno vreme, dok je takav ugovor imao svaki 12. muškarac (8,2 odsto), što je razlika od 11,8 procentnih poena. Jaz je još veći (iznosi 26,6 procentnih poena) kada je reč o ženama i muškarcima sa jednim detetom, da bi se popeo do nivoa od 34,4 procentna poena ako je reč o dvoje dece. U slučaju da imaju troje i više dece razlika se povećava na 38,1 procentnih poena – gotovo polovina žena (45,1 odsto) sa najmanje troje dece radi sa nepunim radnim vremenom, dok je u slučaju muškaraca taj udeo samo sedam odsto.
Razlika su vidljive i u odnosu na različite grupe žena. Dok procenat žena bez dece, koje rade nepuno radno vreme, iznosi 20 odsto, kod onih sa jednim detetom penje se na 31,3 odsto. Ovakav trend prisutan je u svim članicama EU, a najveće razlike registrovane su u Nemačkoj, gde 25,3 odsto žena bez dece, starosne dobi od 25 do 49 godina, radi sa nepunim radnim vremenom, i čak 59,4 odsto žena sa jednim detetom, što je razlika od 34,1 procentna poena. Slede Austrija sa razlikom od 28,9 odsto, Velika Britanija (28,2 odsto) i Holandija (25,1 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
