Cilj- stabilnost isporuke i veća proizvodnja

Kako ocenjujete razvojni put ovog sektora, i koje ciljeve ste postavili u ovoj i godinama koje dolaze?

– Mogu da kažem da je proizvodnja otkrivke poslednjih sedam – osam godina duplirana, proizvodnja uglja je povećana za 2,5 miliona tona, a najvažnije je da je to kontinuitet rasta otkrivke i uglja. Možemo sa sigurnošću da kažemo da je Kop „Drmno“, kao jedini snabdevač termoenergetskih blokova i da termoelektrane nemaju ograničavajući faktor kada je u pitanju ta strateška sirovinska baza, odnosno ugalj. I sada se sasvim normalno nameće pitanje, obzirom da sam pomenuo da je sada proizvodnja otkrivke 37 miliona kubika, a uglja gotovo devet miliona tona, kako se do toga došlo. To povećanje krenulo je 2002 – 2003. godine odlukama Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije i našeg preduzeća o izradi dve studije – prva je za povećanje proizvodnje Kopa „Drmno“ kao jedinog snabdevača i druga je studija je da se vidi mogućnosti tadašnjeg Kopa „Ćirikovac“ za snabdevanje Termoelektrana „Kostolac A“. Ove elektrane su revitalizovane i njima je potrebno 2,5 miliona toga uglja, a „Ćirikovac” je imao neki kapacitet od 800 do milion tona i sasvim prirodno je bilo da se donesu važne odluke o načinu snabdevanja ovih blokova. Studija o Kopu „Drmno“ je pokazala da je proizvodna cena tone uglja 50 posto manja od “Ćirikovačke”. Uvažavajući takve okolnosti i takve činjenice mi smo doneli odluku o razvoju Drmna kao jedinog snabdevača čime je započeta seoba mehanizacije iz “Ćirikovca” za Drmno. U roku od tri godine taj postupak je završen. Takođe je završena i investicija na izgradnji petog BTO sistema. To su uslovi koji su prethodili sveukupnom povećanju proizvodnje. U prošloj godini bio je u remontu blok „B2“, tako da je proizvodnja uglja bila manja u odnosu na prethodnu, ali ove ćemo imati mogućnosti za znatno veću proizvodnju obzirom da se odustalo u ovoj godini od nastavka kapitalnog remonta druge faze bloka „B2“. Zbog toga mi očekujemo da ove godine damo proizvodnju uglja između 8,2 i 8,5 miliona tona uglja, odnosno onoliko koliko bude trebalo za rad blokova i za široku potrošnju. I kada se radi o razvojnom putu ugljarskog sektora mogu da kažem da je dobar.

Veliki problem u EPS-u kada je eksploatacija uglja u pitanju predstavlja eksproprijacija zemlje i ispunjavanje bilansnih zadataka. Naročito je važno za Kop „Drmno“ izgradnja linija predodvodnjavanja jer sve smo bliži Dunavu gde su podzemne vode izrazite, kako vidite rešavanje ovih pitanja?

– Najvažnij stvar na kojoj će ova kuća raditi jeste da se dobije pravni akt ulaska u posed i to je pitanje eksproprijacije. Mi trenutno imamo zaista velikih problema u vezi nerešenih imovinsko pravnih odnosa. Mi smo prošle godine inicirali i predali svu potrebnu dokumentaciju za donošenje tog pravnog akta, na nivou Ministarstva energetike, Ministarstva prostornog planiranja i Ministarstvo finansija da se izjasne i pred kraj godine dobili smo saglasnost Ministarstva za prostorno planiranje. Očekujemo ovih dana da to isto učini i Ministarstvo finasija. Takav podzakonski akt bio bi u funkciji dokle god se ne uradi prostorni plan celog ovog regiona da se do 2013. godine parcele koje su rezervisane za prostor gde će se obavljati rudarski radovi ekspropriše. Time naše preduzeće neće imati problema po pitanju strateškog odvodnjavanja. Tu je red veličina oko 15 miliona evra i kada se radi o odvodnjavanju svake godine može da se radi jedna linija bunara i nekih tri do četiri kilometra ekrana. Mi nismo ove godine bili u situaciji da udjemo u posed i linija bunara LC 12 prema zapadu nekih 30 bunara nije uradjeno i nama u istočnoj zoni radi, tako da ćemo morati da kada se radi o rudarskim radovima liniju fronta radova okrenemo prema istoku. Kada se radi o poslovima u ovoj godini moram da kažem da ćemo ozbiljno raditi na kadrovskoj politici jer Kop „Drmno“ nema mladih ljudi i džabe remonta i opreme ako nema ko da radi. Takođe u ovoj godini moramo da počnemo da rešavamo pitanja infrastrukturnih objekata za ljude koji su prešli iz „Ćirikovca“. Kad to kažem onda mislim na kontejnerska naselja, radionice. Prema planu preneseno iz prošle godine je da se uradi buldozerska radionica, da se radi kontejnersko naselje na zapadnom obodu kopa i da se urade, što nam je i po bilansu, remonti na mašinama.

Primena standarda kontrole kvaliteta na kopu je od ključne važnosti, naročito pred početak remontne sezone. Kakav je vaš stav po ovom pitanju i ima li poteškoća sa izvođačima radova obzirom da i oni moraju da poseduju određene sertifikate standarda kvaliteta?

– Kada se radi o primeni standarda moram da naglasim da je najvažnije dobar prijem radova, odnosno kvalitetan proizvod. Dosta smo odmakli, ali nedovoljno zato što mi tu imamo jedan strateški problem, bar što se tiče rudarskog sektora. Mnoge firme izvođači su upućeni na nas, ali vrlo malo su osposobljeni da rade nove delove, poput „PRIM“-a, a tu su i „Goša Fom“, „14. oktobar“ iz Kruševca. Sve to je veliki problem da te firme idu u korak sa kvalitetom. Najvažnija stvar kod nas je prijemna kontrola kvaliteta i dosta smo u tome odmakli . U pogledu standarda koje smo dali mi smo pooštrili disciplinu od dolaska delova do izvođenja radova. Mnoge su izgubile pravo rada. Mi tenderom damo uslove i tu se jave firme koje daju fantastične rokove mi moramo da ga izbodujemo, on dobije posao, a ta ista firma posle kasni pola godine. Posebno kada se radi o rotirajućim delovima, mi smo se opredelili za kupovinu vrhunskog kvaliteta, kao što su rolne. I ove godine smo kupili od referentnih svetskih dobavljača iz Nemačke. Evo Peti BTO sistem radi godinu i šest meseci zamenjeno je svega pet šest gilandi rolni. Takođe daleko je otišla i robotizovana proizvodnja gde se daje 50 hiljada sati garancija, što znači 10 – 12 godina i mi to moramo rešavati u skladu sa standardom. Ako nemamo kvalitetnu opremu imamo česte zastoje, velike troškove zamene, reparaciju, potencijalne havarije na trakama i te stvari ne smemo da dozvolimo. Tu filozofiju standarda moraće da prihvate i naši dobavljači inače ne možemo biti taoci drugih firmi. Ja uvažavam domaću mašinogradnju, ali mi imamo obaveza i odgovornosti prema našem osnovnom poslu.

Automatizacija proizvodnje, kontrole i nadzora je proces na kome ste dosta radili minulih godina, da li se ovaj posao nastavlja i koji opseg poslova treba očekivati ove godine?

– To je budućnost i mi smo poslednjih godina izvršili modernizaciju- automatizaciju ključnih glavnih mehanizacije i stvorili uslove da se to može primeniti i da se vrši upravljanje i komandovanje, nadzor iz jednog centra. Kop „Drmno“ imaće front radova od nekih tri – četri kilometra, a sa linijam bunara i do osam kilometara. Tu je nemoguce ići i gledati, to mora da se radi iz jednog centra, a da bi se to uradilo moramo da na svim sistemima ugradimo ovu opremu. Kao što se iz centra upravlja V BTO sistemom, tako će biti na svim sistemima i ove godine smo u planu da uradimo kontejnersko naselje na istoku i tamo će biti mreža svih sistema. Dispečer će moći preko video kamera GPRS sistema da upravlja mašinama. Pored toga svi defekti će se automatski detektiovati, tako da ce se sprečavati veće havarije i zastoji. Očekujemo da taj novi dispečerski centar uradimo u naredne dve godine, u zavisnosti od dinamike finansiranja. Prioritet svih prioriterta je sistem odvodnjavanja. Napravićemo službu geološkog nadzora koja će imati potpunu bazu podataka po pitanju geoloških bušotina, po pitanju stanja podzemnih voda biti na jednom mestu i odatle se upravljati celokupni sistem odvodnjavanja. Mi moramo uložena sredstva da opravdamo. Jedna linija bunara je oko 10 miliona evra ulaganja plus ekran. Uvažavam Georad, to će biti firma koja će izvoditi radove, a za naše će biti nadzor, praćenje i razvoj ovog dela proizvodnje. Nema nikakve bojazni da mi pravimo nekakav novi „Georad“ kod nas već je to sistem kontrole kvaliteta i ispunjavanja standardnih postupaka i da tehnički vodimo poslove.

Na redu VI BTO sistem

Kakva je vaša vizija Kopa „Drmno“ i koji su ključni problemi na kojima ćete raditi?

– Očekujem da u 2012. godini uradimo još neke investicione zahvate na Kopu „Drmno“ jer je još u investicijama za proizvodnju od 9 miliona tona uglja. Od krupnijih, to je VI BTO sistem za koji ni ove godine nismo imali sredstava, a radiće se samo ono što je u funkciji ostvarenja bilansa i završetak poslova koji su započeti prošle godine, a to je posao na deponijskoj liniji. Neće se raditi ni drobilično postrojenje, niti drobilica i raspodelni sistem, već samo deponijska linija. Iskreno se nadam da ćemo iduće godine imati snage i izvora finasiranja da montiramo VI BTO sistem, koji će kopati oko 1,5 tonu otkrivke, ali isključivo samo humusa, tako da ćemo biti jedini kop ne samo u Srbiji već i šire koji će iza sebe ostavljati oranicu. Naime, ovaj sistem će skidati humusni deo, obzirom da ulazimo u atare Kličevca gde je najplodnija zemlja černozem u čitavom Stigu i tu zemlju u vidu oranice vraćamo na tehnički uređenom zemljištu gde će moći odmah da se razvija poljoprivredna proizvodnja. Ova tehnologija moći će bitno da nam smanji troškove eksproprijacije jer ćemo moći da ponudimo vlasnicima zamenu zemlje i to je strategija.