Ležište „Dubravica“ realna perspektiva

U poslednje tri decenije u Kostolcu se vrše stalna istraživanja postojećih, ali i novih rezervi uglja. Istraživanja koja su započeta još 1951. godine obuhvatala su pojas od Kostolca do Svilajenca i Petrovca na Mlavi, ali i do Šalinca i Lipa duž obale Dunava. Na nedavno održanom savetovanju o raspolaganju rudnih resursa Srbije na Zlatiboru, Dragan Jovanović, direktor kompanije koja poslednjih godina beleži rekordnu proizvodnju uglja i električne energije u svom izlaganju, a potom i prezentaciji formalno je predstavio potencijale kojima raspolaže Kostolac. Iza celokupnog razvoja Kostolca svakako je Elektroprivreda Srbije pod čijim okriljem se i vrše istraživanja, ali i planiranje izgradnje novih kapaciteta.

Naša budućnost je „ Dubravica“

Našoj javnosti malo su poznata istraživanja novog ležišta uglja na potezu „Dubravice“, što je i bio povod za razgovor sa vodećim inžinjerom za geološka istraživanja Veliborom Popovićem.

– Intenzivno se radilo na istraživanjima tokom 2009, 2010. i tekuće 2011. godine prema projektu „Geološka istraživanja Zapadnog kostolačkog ugljenog basena“, koji su izradili Rudarsko geološki fakultet i Geoinstitut, sredstvima Elektroprivrede Srbije, odnosno, iz sredstava naučno- istraživačkog rada za 2009. godinu. Predviđena su istraživanja u tri faze. Prva je bila 2009. godine, kada smo radili područje Petka- Ćirikovac, drugo je Dubravica- Batovac- Brežane i treće je Ostrovo- Petka- Kostolac. To su perspektivna područja koja su bila obrađena u studiji iz 2006. godine, istih autora kao i projekta, a koju je odobrio Stručni savet Elektroprivrede Srbije. Ceo postupak od tog perioda popločan je brojnom dokumentacijom, studijama, projektima, rezultatima i slede elaborati. Stigli smo do treće faze osnovnih istraživanja. Ona se odnose na osnovno utvrđivanje zaleganja ležišta, koliko uglja u globalu imamo. To treće poglavlje definišemo ove godine kako bi smo znali čime raspolažemo na celom tom prostranstvu. U dosadašnjem radu, pokazano u studiji potvrđeno je u ove dve faze istraživanja i očekujemo da tako bude i u trećoj fazi, ističe Popović.

Novi rudnik realnost

Zaključci su da Kostolac ima veliku energetsku budućnost nakon završetka eksploatacije kopa „Drmno“, a možda i istovremeno. Otuda, tekuća istraživanja novih ležišta uglja na potezu Zapadno polje- Kostolac od velikog su interesa za ceo ovaj kraj, za Privredno društvo „TE- KO Kostolac“, EPS i Srbiju. Novi rudnik postao je realnost.

-Imamo jedno dobro, izuzetno perspektivno područje i još dva područja kao rezerve. To smo pretežno znali i ranije ali nije o tome toliko bilo reči jer su nam za to bili potrebni konkretni podaci, činjenice kao jedini prihvatljivi argumenti, kaže Velibor Popović i dalje objašnjava:

-Sledeći korak je donošenje odluke o usmeravanju istraživanja na uža područja, jer nisu na celom lokalitetu podjednaki uslovi i raspoložive količine i slično. Tako da je potrebno pre svega uraditi elaborat o izvedenim radovima, koji je i zakonom definisan. Što se tiče kvaliteta uglja analize su rađene na svakoj bušotini. Dakle, sledi elaborat o rezervama na osnovu dosadašnjih i još nekoliko desetina novih bušotina. Iz tog elaborata mora da se iznedri najinteresantnije područje, na kojem nema ograničenja, dakle, odakle se može eksploatisati na najoptimalniji način. Područje Dubravica- Batovac –Brežane, najviše oko sela Dubravice, prema Dunavcu i Dunavu je izuzetno interesantno, jer je tu ugalj dosta plitko, a iza njega se nalazi šljunak koji je izuzetno kvalitetan, svetski tip, moravski šljunak, sa vrlo visokom cenom. Tu je ugalj negde direktno ispod šljunka, a negde na dubini od šezdeset, sedamdeset metara, što je vrlo povoljno. Rezerve koje smo na tom području posmatrali, što je nekih 500 miliona tona, sa koeficijentom su 1.3, 1.4, što je izuzetno povoljno.

Retrospektiva istraživanja

U eksploatacionom delu koji bi mogao da bude sa koeficijentom 1.4 nalazi se 466 miliona tona. Inače, na celom području procenjeno je trostruko više rezervi, ali sa različitim eksploatacionim mogućnostima i različitog kvaliteta. U svakom slučaju, sve je to jedan veliki potencijal, ali se za sada posmatraju kapaciteti naoptimalniji i najopravdaniji za eksploataciju.

-Još je početkom istraživanja 1951. godine geolog Petar Stevanović , naznačio tu moravsku simplinalu, ugljene slojeve koji se protežu verovatno do Grocke, prema Beogradu. Deo do Morave je za nas veoma interesantan, gde smo još 1962. godine, kada je prva bušotina urađena, potom je 1984, 1991. godine, pa do 2009. i 2010. godine urađeno 102 bušotine, vezane isključivo za to ležište nekada zvano Smederevo- Pomoravlje- Podunavlje, a danas Zapadno polje- Kostolac. Inače, to ležište zahtevaće sigurno nekih 130 do 140 bušotine kada se budu radili elaborati, kaže Popović ukazujući potom na tok istraživačkih aktivnosti.

– U periodu od osemdesete do početka devedesetih izbušili smo 44 bušotine na širokom potezu. Potom smo sužavali prostor. U prvom naletu išli smo prema Kravljem Dolu, Poljani i sužavali ka Dubravici i Brežanima, gde se pokazalo da ima uglja. Radila se i studija o povezivanju Kovina i Kostolca, ali to je na tome ostalo i opredelili smo se samo za naš deo ugljenog basena, kostolački basen. Te bušotine sa podacima istraživanja sa područja Kostolca, grede, područja Morave, poteza Zabela- Batovac, procenjene su na 1,350 milijarde tona uglja. To je velika cifra, ali nije svuda isplativo za eksploataciju, jer negde je sloj tanak, negde je ugalj na velikoj dubini, loši uslovi zaleganja, ispod reka i slično. Tako da je zaključak da bi optimalni zahvat iznosio 466 miliona tona uglja. Studija je to pokazala, na Stručnom savetu nije bilo primedbi i potom je Elektroprivreda počela sa ugovaranjem izrade projekta osnovnih i detaljnih i geoloških istraživanja Kostolca – zapad. Projekat je urađen, revidiran, odbranjen, sve dozvole dobijene i po njemu se pristupilo radovima, od kojih je dobar deo izvršen.

– Na području Dubravica – Batovac- Brežane utvrdili smo dva ugljena sloja ukupne količine od 510 miliona tona. Prvi ugljeni sloj je kvalitetniji od drugog, s tim što oba sasvim zadovoljavaju potrebe elektrana. U pitanju su ligniti, meki, mrki ugalj. Debljina prvog sloja kreće se od 6 do 14 metara, a drugog od 6 do 23 metara i u ukupnoj proceni raspoloživih količina samo su ti slojevi i uzeti u obzir. Kada smo počeli da radimo, rezultati iz 2009, 2010. i 2011. godine pokazali su da se i u području Petka- Ćirikovac nalazi oko 60 miliona tona uglja, ali je lošijeg kvaliteta, delom je i ispod odlagališta, teži za eksploataciju, međutim, to područje nije sterilno, uglja ima i za neku budućnost možda će biti interesantno. Dodao bih i da preko Morave ima uglja, što je potvrđeno čak vrlo plitkim bušotinama. To je pravac Lipe, Šalinac, Kulič, prema Smeredevu. Tako da bi bilo svrsishodno pristupiti studijama i projektima, jer je sigurno i to jedna od perspektiva.