Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, primio je požarevačke „otporaše“ Nebojšu Sokolovića i Momčila Veljkovića koji su podneli Inicijativu za razrešenje sudije iz Požarevca Gordane Vidojković, jer je presudila da Marko Milošević i još pet osoba oslobodi tužbe da su 2. maja 2000. godine pretukli trojicu članova Otpora u centru Požarevca, zbog apsolutne zastarelosti krivičnog dela. O tome i nekim drugim pitanjima mi smo za naš list sa njim obavili razgovor.


– Ne mora da znači da je postupak zastareo. Zastareo stav 1, verujem da će Apelacioni sud vrlo dobro protumačiti odluku sudije, pogotovo imajući u vidu da je ta presuda već jednom ukidana – rekao je Homen i dodao: – Postupak protiv Marka Miloševića zastareo je posle 11 godina, a oštećeni Momčilo Veljković i Nebojša Sokolović podneli su inicijativu i Ministarstvu pravde, ali i Visokom Savetu sudstva za smenu sudije, koja je, po onome što možemo da zaključimo razvlačila postupak. Oni su danas bili na sastanku u Ministarstrvu pravde.

* Zašto država nije preuzela odgovornost na sebe i gonila one koji su maltretirali ljude iz „Otpora“?

– Predmet nije zastareo u zadnjih godinu i po dana nego u zadnjih deset godina. Apsolutno je nesporno da nije postojala politička volja niti za vreme vlade Vojislava Koštunice, niti pre toga, da se ovaj problem reši. I zato je problem zastareo. Sudija iz tog slučaja bila je zaštićena „kao beli medved“, ali je to vreme prestalo – i više neće biti zaštićena. Zbog toga treba sada da trpi sankcije. Tek je sada napravljen formalni ‘faul’ zbog koga bi mogli da je pozovete na odgovornost.

* Po Vama da li je sudija trebala da donese osuđujuću presudu Marku Miloševiću i njegovim telohraniteljima?

– Ja ne mogu da ocenjujem da li neko dobro sudi ili ne ako je sve u okviru zakona i zbog rizika optužbu da se vrši uticaj na sudsku vlast. Da sam ja bio u mogućnosti, ja bih pozvao tu sudiju i rekao „molim vas, osudite na što strožu kaznu zatvora“, jer ja sam bio advokat u tom postupku. Ja znam šta se desilo. Kako je bilo. Znam kako su falsifikovani medicinski nalazi. Da su Veljković i druga dva maltretirana, u stvari, napali i prebili obezbeđenje Marka Miloševića. To je falsifikat.

* Zašto neko nije u zatvoru za taj falsifikat?

– To je o formalno trebalo da se reši preko suda. Kaže se – to veštačenje koje je urađeno 2000. nije tačno – ovo je tačno. Uradite novo veštačenje i sprovedete postupak. Postupak namerno nije sproveden i sada je potrebno utvrditi ko je odgovoran. Sve ostalo bio bi politički revanšizam.

* Da li je dopušteno da Milutin Mrkonjić (ministar za infrastrukturu) sa pozicije ministra vređa žrtve bivšeg šefa DB-a, žrtve bombardovanja RTS-a, žrtve Milanovića, Marka Miloševića javno se zalažući za prestanak gonjenja porodice Milošević?

– Iz perspektive osobe koje je učestvovala u svemu tome, koji sam hapšen, koji sam pretučen, to je verovatno nešto najodvratnije što mogu da čujem. Ali s druge strane, ja ne mislim da tu ministar Mrkonjić ne nastupa kao ministar. On se obraća svom biračkom telu. Postoji određen broj ljudi koji misle da se bolje živelo tada i oni glasaju za njegaMrkonjić za svoje ministarstvo može da daje izjave koje se odnose na celu državu. Kad daje političku izjavu on se obraća svom biračkom telu. I vi kao građanin koji slušate to, cenićete da li ćete na izborima glasati za tu političku opciju ili nećete.

* Šta građani mogu da pomisle kada čuju da je zastareo postupak od 11 godina?

– Glavni razlog što je to tako je što Zakon o lustraciji koji je donet nije primenjen.Tu smo u situaciji u kojoj se nalazimo. Ono što sada možemo konkretno da uradimo je da se bavimo pojedinačnim slučajevima. Pomenuli smo Makija. Svašta je preživeo. Izašli smo u susret, rešen je problem. Konkretno – Požarevac. Smatram da je rešenje pojedinačnog problema razrešenje sudije i, naravno, još jedan vrlo važan segment: ne mislim da ljudi koji su bili heroji 5. oktobra i borci za demokratiju treba preko Suda u Strazburu da od države dobijaju odštetu. Mislim da je mnogo uputnije da to urade direktno sa nama. I to je danas i poenta sastanka sa mojim kolegama iz ‘Otpora’ – ljudi, imate svoju državu. Hajdmo da uradimo sve što možemo. Jedno je pitanje sudije, drugo je pitanje naknade štete koju vama država realno duguje-.

* U kojoj meri je pomirenje sa SPS-om doprinelo tom kontekstu. tj. da se doneti Zakon o lustraciji ne primenjuje?

– Mene su, ‘96. godine ispred kancelarije Studentskog protesta sačekali ćelavci u civilu, polomili mi nogu i… prebili me. Ja sam došao na ovu poziciju u Ministarstvu pravde 2008. godine i postao sam funkcioner koji realno ima mogućnost da pozove telefonom da pita: molim vas ko su ti ljudi bili? Rekao sam: da li sad ja treba preko svog uticaja koji imam kao državni funkcioner da se bavim tim slučajevima ili treba da stavim tačku na prošlost. Ja sam ispod svega podvukao crtu. To je bilo tada već 12 godina. I nikad nisam pitao ko su ti ljudi.

Svojim poslom pokušavam da budem okrenut budućnosti. Mogu vreme da trošim na revanšizam, ili da se bavim svojim poslom u Evropskoj uniji u budućnosti. To je moj odgovor na pitanje oko pomirenja sa Socijalističkom partijom Srbije.

* Devetog decembra u Požarevcu se obeležava 190 godina Srpskog pravusuđa, jer je tada počeo sa radom prvi Nahijski sud u Srbiji. Da li ćete prisustvovati tom velikom jubileju?

– Toga dana imam ranije zakazanu tribinu u Nišu, pa neću moći da dođem u Požarevac. Sigurno će da dođu predstavnici Ministarstva pravde na čelu sa ministarkom. Žao mi je zbog toga ali ću da dođem veoma brzo kako bi obišao sudove na teritoriju Braničevskog okruga i video kako rade dve godine posle reforme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari