Grad Požarevac je nekoliko prethodnih godina bio predmet zluradih podsmeha u masovnim medijima i na društvenim mrežama zbog nakaradno dekorisanih novogodišnjih jelki na glavnom varoškom trgu dok se ove zime, uoči novogodišnjih i uskršnjih praznika, u Turističkoj organizaciji i jednom timu „gradskih otaca“ nisu dosetili jednostavnog recepta – da za ovaj posao angažuju kreativnog i osvedočenog profesionalca pa se tako ovog posla ukrašavanja eksterijera u pešačkoj zoni i okolnim ulicama latila Svetlana Milutinović, po struci i iskustvu pejzažni arhitekta.
Tako je, nakon nekoliko godina obeleženih fijaskom sa jelkama, nova praznična dekoracija postavljena za samo dve nedelje, dokazala koliko je malo para ali uz obilje inventivnosti potrebno da građani budu veoma zadovoljni a grad Požarevac bljesne impresivnim sjajem.
Svetlana Milutinović, pejzažni arhitekta, koju je angažovala Turistička organizacija Požarevca, prošle Nove godine je osvetljavala Pariz, a sada je praznični duh donela i u Požarevac.
-Mali gradovi su uvek mnogo veći izazov nego veliki gradovi jer šta god da se radi, sve oči su uprte u ono što se radi, kaže Svetlana.
Zbog kratkog roka radnici „Prima“ koji su napravili svetleće irvase, jelke i poklone radili su prekovremeno sa radnicima „Georada“. Belo granje dao je „Rio“, jer je u to vreme orezivano drveće, a obojili su ih Parking servis i Direkcija za izgradnju. Tuje su kitili volonteri a jelka ove godine i nije bila ultimativno neophodna. -Imali smo 507.000 dinara predviđenih za kupovinu jelke. Mi smo ta sredstva preusmerili i rešili da ne kupujemo jelku ove godine, pošto ona i jeste bila predmet podsmeha, a pri tom smo i uštedeli“, navodi nedavno imenovana čelnica Turističke organizacije Požarevac Jelena Vukazić. Većina ukrasa izrađena je od materijala koji bi inače bili bačeni. Projekti Svetlane Milutinović u osnovi često imaju reciklažu. Možda će i Požarevac sledeće godine imati istu jelku kao Pariz i to maštovito sazdanu od recikliranih materijala.
Homoljska čobanica urbanizovala grad
-Ja sam, napišite, iz Žagubice, sa Homolja. U srcu sam homoljska čobanica. Mnogo volim Homolje i Žagubicu, kao i ljude tamo. Nikada nisam bila član političke partije, niti ću ikad biti, zato što imam svoju filozofiju, svoje ideje, svoje vizije. Cenim slobodu koja nam je data rođenjem i ne bih je prodala ni za šta jer mi motiv nikad nije bio novac“.
Rođena sam u Požarevcu i tu završila gimnaziju. Inače, pola moje familije je ovde: ujak, tetka, braća i njihove porodice. Ovde sam pre svega zbog njih. Braća su me preporučila za ovaj posao. Grad je nekoliko meseci tragao za nekim ko bi umeo da dekoriše grad. U ovom poslu imam 10 godina iskustva iz raznih evropskih država i preko okeana. Radila sam više od stotinu projekata. Nije samo Pariz u pitanju. Tu je Beč, Berlin, Prag, Bratislava, Malme, Amsterdam…“ Ovako je govorila Svetlana u jednoj od brojnih izjava datih takođe jednodušno oduševljenim medijima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
