Veliki doprinos Kostolca industrijalizaciji Srbije

– Kako je to sve u Kostolcu započelo? Dvadesetog juna 1868. godine izdata je dozvola od strane načelnika Rudarskog odeljenja u Beogradu za istraživanje ugljenih naslaga Okruga požarevačkog. Dve godine kasnije u probnom oknu na zapadnoj strani sela pronađen je ugalj na 39 metara dubine, i to je zapravo početak. Istraživanje je trajalo i dalje, sve do marta 1872. godine, a sledeće godine je izdata prva povlastica za kopanje uglja preduzetniku Franji Všetečkom, Čehu, i Đorđu Vajfertu. Samo istaživanje finansirao je Všetečki od 1870. godine, a prvi oskopani ugalj korišćen je u Kostolcu za domaćinstva i kovačnice. Te 1872. godine dogodio se i prvi izvozni posao u zemlji. Srbija je u Austrougarsku izvezla 40.000 oka, odnosno 51 tonu uglja. Narednih godina Ugljarsko preduzeće u Kostolcu je jedini izvoznik uglja u Srbiji, a 1900. godine kostolački rudnik je predstavljen na Prvoj svetskoj izložbi u Parizu među tri eksponata tadašnje Srbije, i onda je krenula elektrifikacija, naglasio je na svečanosti Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva TE- KO Kostolac.

– Daleke 1903. godine u Kostolcu je počela da radi prva električna centrala. Đorđe Vajfert je uvezao parnu mašinu snage 75 konjskih snaga, a struja je korišćena za rad ventilatora za provetravanje rudnika, osvetljenje Luke i osvetnjenje Sela Kostolac. Površinska eksploatacija uglja, prva na području Balkana, zvanično je započeta u Kostolcu 26. septembra 1943. godine. Za proizvodnju je pripremljeno 85 hiljada tona uglja, a dnevno je, tih prvih meseci proizođeno od 200- 380 tona. Ovakva vrsta eksploatacije zadržana je do danas.Jedino što su te količine nešto drugačije.

-U Kostolcu se sada godišnje proizvede preko trideset miliona kubika otkrivke i blizu devet miliona tona uglja. Energetska politika se i posle toga vodila tako što se oslanjala na kostolački ugalj, 1945. godine donosi se odluka da se izvrši sanacija TE „ Beograd“ snage 8 megavata, i da se prebaci u Kostolac gde je i puštena u rad 1948. Energetski kompleks Kostolac 1991. godine dobija današnji izgled sa svojih hiljadu megavata instalisane snage, i sa površinskom eksploatacijom koja se sada obavlja na kopu Drmno. Iz svega ovoga je jasno da se naše Privredno društvo sasvim zasluženo našlo u žiži ovog velikog jubileja. Ugalj iz kostolačkih rudnika od samog početka eksploatacije služio je kao pogonska energija za razvoj srpske privrede. Danas preduzeće „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ nastavlja tu tradiciju kao jedan od značajnih proizvođača električne energije u okviru Elektroprivrede Srbije. Sto četrdeset godina postojanja kostolačkih rudnika zapravo znači 140 godina od nastanka savremene srpske države. Naša želja bila je da ovom završnom proslavom ukažemo na tu značajnu istorijsku činjenicu kao i da ukažemo počast svima onima koji su svojom energijom i idejama doprineli da Srbija postane savremena država. Kada kažemo da Kostolac i Srbija ne manjkaju prirodnim blagom ne mislimo samo na ugalj, već pod tim pre svega podrazumevamo ljude, sve one koji su svojim radom pokrenuli i omogućili proces industrijalizacije Srbije. Zato i danas pominjemo i slavimo sve one koji nisu zazirali od toga da daju najviše od sebe, bili oni samo rudari ili vizionari. Gospodin Đorđe Vajfert i njegovi saradnjnici su postavili viziju energetskog razvoja čiji se osnovni principi poštuju i danas. Nema razvoja nijedne industrije, pa ni države bez razvoja energetike. I to iz dva osnovna razloga. Prvo, kao neophodan resurs za svaku industrijsku proizvodnju, a drugo, kao osnovni generator zapošljavanja kompletne elektro-mašinogradnje jedne države. Najbolji način da se pokaže naše razumevanje značaja ovih 140 godina jeste nastavljanje tradicije energetike i industrijalizacije i poštovanje visokih kriterijuma koje su nam postavili naši slavni prethodnici. Zato naše „Privredno društvo“ u novu deceniju ulazi kao rekorder u rastu proizvodnje uglja i električne energije. Kao jedan savremeni energetski sistem i kompanija koja ravnomerno ulaže u razvoj svojih kapaciteta istraživanjem novih resursa uvođenjem najnovijih rešenja u oblasti zaštite šivotne sredine , kao i integrisanjem sa zajednicom i uz punu društvenu odgovornost. Obimne investicije koje su planirane u raznim segmentima Privrednog društva tokom narednih deset godina su garant toga da će Termoelektrane i kopovi Kostolac i u budućnosti ostati stabilan oslonac na koji može da računa čitav energetski sistem Srbije, rekao je Dragan Jovanović, direktor PD „Teroelektrane i kopovi Kostolac“

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin rekao je da se početak eksploatacije uglja u kostolačkom basenu smatra početkom razvoja samostalne srpske industrije jer je naša privreda dobila sopstveni izvor uglja koji je služio kao pogonska energija tadašnje nevelike srpske industrije.

-Dobro je da se pred izazovima nove dekade održivog razvoja podsetimo da je energija iz starih tradicionalnih, ali i novih, obnovljivih izvora energije pokretač sveukupnog industrijskog razvoja Srbije. Đorđe Vajfert, kao prvi koncesionar kostolačkih rudnika, još pre 140 godina je prepoznao da se put razvoja industrije bazira na istraživanju, energiji i kapitalu. Nije se mnogo promenilo do danas. Isti su principi.Verujem da će poruke naše istorije biti putokaz u budućnosti, da će se nova održiva strategija Srbije bazirati na ponovnom procesu industrijalizacije koji će pokrenuti energija iz naših izvora, korišćenjem visokih tehnologija i znanja, rekao je Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

-Od osnivanja pa do danas proizvodnja u rudniku Kostolac se odvijala bez prekida.To je danas jedno od najznačajnijih privrednih društava u sisitemu EPS-a koje ispunjava plan poslovanja iz godine u godinu obarajući sopstvene rekorde proizvodnje. Rudari Kostolca su dali i svakim danom daju nemerljiv doprinos u obezbeđivanju dovoljnih količina energenata. Zahvaljujući njihovom danonoćnom radu u vrlo teškim uslovima mi smo u stanju da ispunimo sve ciljeve energetske politike Republike Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa drugim državnim organima i javnim preduzećima kontinuirano sprovodi aktivnu politiku modernizacije celokupnog energetskog sektora . Strateški ekonomski interes naše države je da sačuvamo postojeće i otvorimo nove rudnike i proizvodne kapacitete. Ovaj cilj je realan i ostvarljiv pod uslovom da povećavamo javna i privatna ulaganja u ovaj sektor. Budućnost srpske energetike je u novim investicijama, otvaranju novih kapaciteta a time i novih radnih mesta , povećanju produktivnosti , većoj socijalnoj sigurnosti rudara i boljim uslovima rada uz primenu savremenih znanja , svetskih standarda i moderne tehnologije. Naša energetska politika ogleda se u ispunjavanju sledećih ciljeva: obezbeđivanju sigurnog snabdevanja energijom i energentima Srbije, povećanju efikasnosti i efektivnosti energetskog sektora, unapređenju zaštite životne sredine i podsticanju razvoja obnovljivih izvora energije, približavanju Srbije Evropskoj uniji kao i ostalim regionalnim integracijama. Nastojanja Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike ogledaju se u razumnoj politici reformi i restruktuiranja energetskog sektora kako bi Srbija dobila efikasne kompanije koje će biti zamajac oporavka celokupne privrede. Energetika predstavlja krvotok privrednog razvoja i stvara pretpostavke za poboljšanje standarda svih građana. Pokrenili smo veliki investicioni ciklus u energetici, posebno u elektro-energetici koji treba da omogući izgradnju novih energetskih objekata i upošljavanje domaćih kompanija. Važno je istaći da poslednjih 25 godina u Srbiji nije izgrađen nijedan novi, kapitalni energetski kapacitet. Potražnja za energijom u današnjem svetu raste iz godine u godinu a novi kapaciteti treba da obezbede dovoljno čiste energije za nove investitore kao i za postojeće industrijske subjekte. Jedna od najvažnijih smernica pri gradnji ovih kapitalnih energetskih objekata jeste upošljavanje domaćih kompanija. Iako je cena električne energije u Srbiji najniža u Evropi, poslove koje smo započeli završićemo u planiranom roku.

– Očekujemo značajna ulaganja u sektor obnovljivih izvora energije. Zakonski okvir za proizvodnju čiste energije je komplementaran sa standardima Evropske unije, a najbolji dokaz za to je veliki interes investitora. Nekoliko milijardi evra ulaganja očekujemo u vetro-parkove, mini hidroelektrane i ostale obnovljive izvore energije. Osnovni strateški cilj Srbije u privredi je dugoročan, dinamičan rast industrijske proizvodnje, makroekonomska stabilnost, povećanje izvoza i konkurentske sposobnosti. Energetika Srbije će ispuniti ove ciljeve, rekao je Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

EPS u većinskom vlasništvu države

– Nismo spremni da menjamo naša strateška opredeljenja vezana za budućnost EPSa. Elektroprivreda Srbije kao najveće blago ove zemlje mora da ostane u većinskom vlasništvu države. Međutim, u izgradnju novih kapaciteta Vlada je dozvolila mogućnost da novoizgrađene elektrane mogu biti u većinskom vlasništvu stranih investitora. Najznačajniji projekti koje smo pokrenuli u elektroenergetici: raspisali smo tendere za termoelektranu „ Kolubara B“ sa dva bloka od po 350 megavata i termoelektranu „ Nikola Tesla B“ sa novim super efikasnim blokom od 700 megavata. Ukupna vrednost te dve investicije je oko 2 milijarde evra. Na ovim poslovima očekujemo da uposlimo više od 10 hiljada radnika. Raspisali smo tender za izgradnju nove gasne elektrane u Novom Sadu, ukupne vrednosti 200 miliona evra. Započeli smo kapitalnu revitalizaciju hidroelektrane „ Đerdap 1“, ukupna vrednost 168 miliona dolara. Instalisani kapacitet Đerdapa će biti povećan za 162 megavata što je u nivou jedne nove hidroelektrane, a vek hidroelektrane biće produžen za novih 40 godina.U naredna dva meseca očekujemo završetak pregovora sa kineskim partnerom za kredit od milijardu dolara za termoelektranu Kostolac. Reč je o revitalizaciji dva postojeća bloka, od po 350 megavata, projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka kao i projekat povećanja kapaciteta površinskog kopa Drmno na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog termo bloka po sistemu „ ključ u ruke“. Ovo je siguran dokaz da rudarstvo u Kostolcu ima svetlu budućnost. Započeli smo revitalizaciju hidroelektrane „Bajina Bašta“ koja će biti okončana 2013. godine. Ukupna vrednost radova je 65,5 miliona evra. Prethodnih dana potpisan je ugovor o zajmu za revitalizaciju hidroelektrane „Zvornik“ vrednosti 70 miliona evra, povećanje kapaciteta ove hidroelektrane biće za 25 posto u odnosu na instalisani kapacitet, podsetio je ministar Škundrić.

Umetnički program

Svečana akademija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu otvorena je filmom pod nazivom „ Istorija pisana ugljem“ koji je posvećen razvoju rudarstva u Kostolcu od 1870. godine do danas. U prigodnom kulturno-umetničkom programu učestvovali su hor Collegium musicum pod dirigentskom palicom Darinke Matić Marović sa solistkinjom Jelenom Tomašević, Bora Dugić i glumac Tihomir Stanić. Pokrovitelji ove svečanosti bili su Ministarstvo rudarstva i energetike, Elektroprivreda Srbije i Privredno društvo TE- KO Kostolac.