Značajni energetski resurs Srbije

Prvo blok od 100 megavata, a potom 2023. i blok od 210 megavata. Nedostatak investicionih sredstava u EPS-u, potreba primene standarda EU iz oblasti proizvodnje i tržišta električnom energijom, kao i obaveza gradnje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, bitno su uticale na pravce i strategiju razvoja EPS-a za period do 2025. godine.

Ove godine je održano četri simpozijuma i savetovanja na kojima je bilo reči o strategiji razvoja energetike u Srbiji na kojima je na posredan i neposredan način predočena i razvojna mogućnost Elektroprivrede, a u tom kontekstu Kostolac je promovisao i svoje razvojne mogućnosti. Definitivno Srbija ulazi u period razvoja kada će električna energija biti tražena roba na tržištu, a od naše zemlje će zavisiti da li će je imati dovoljno ili ćemo morati da je kupujemo na svetskom tržištu.

Prema stavovima sa mnogobrojnih naučnih skupova naša zemlja kasni sa donošenjem strateški važnih zakona koji treba da omoguće razvoj elektroenergetike u više pravaca. Svakako to je potpuna liberalizacija tržišta električne enrgije, zakoni koji će omogućiti privatizaciju energetskog resursa, zakon o rudarstvu i mnogi drugi zakonski okviri. Međutim, čak i da se ta regulativa obezbedi u narednih dve godine,brži razvoj i podizanje novih klapaciteta mogući su tek u periodu od tri do pet godina, računajući tu i završetak Termoelektrane „Kolubara B“. Upravo je to bio razlog da Kostolac ponudi premošćavanje razvojnog ciklusa EPS-a izgradnjom nove termoelektrane snage od 700 megavata uz proširenje Površinskog kopa „Drmno“. Ta izgradnja omogućila bi EPS-u lakši proces sređivanja pitanja temeljnog rešavanja problema proširenja Kopova „Kolubare“, završetak „Kolubare B“, ali i izgradnje „TENT 3“. Razlog za ovakav pristup leži u činjenici da su ispitane eksplatacione rezerve uglja u Drmnu su veće od 500 miliona tona. Značajno su završeni projekti i prateća dokumentacija obzirom da su pre dve godine započeti pregovori sa potencijalnim investitorima, kineskim partnerima sa kojima su u završnoj fazi i pregovori oko nastavka rekonstrukcije bloka „B2“ druga faza i bloka B1 u Drmnu. Treba istaći da Kop „Drmno“ nema na liniji napredovanja nikakve infrasturkuralne objekte niti naselja koja treba iseljavati. Jedino pitanje je predodvodnjavanje i značajnija faza ulaganja u izgradnju linije LC12 za predodvodnjavanje sa ekranom dužine 12,5 kilometara.

U Kostolcu su nastavljena i istraživanja mogućnosti za instalaciju verogeneratora obzirom da će EPS od 2017. godine biti u obavezi da 20 odsto ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Sadašnje ispitivanje ruže i snage vetrova vrši se na spoljnom odlagalištu Ćirikovac gde je instalisana stanica. Sve u svemu, Kostolac je po svemu sudeći značajni energetski resurs Srbije.

Nove rezerve za kontinuitet

Strategija razvoja Kostolca se ne završava na ležištu uglja u Drmnu. Već dve godine intezivo se ispituju rezerve uglja u ležištu Zapadno polje Dubravica, na kome prvi rezultati govore da je ležište bogato i prema prvim podacima eksplatacione rezerve su nešto veće od 380 miliona tona uglja. Ovi preliminarni nalazi su bez završenog istraživanja poteza sela Ostrovo i južno od Batovca na potezu Velike Morave. Prema ovim sadašnjim nalazima moguće je graditi takođe jedan blok termoelektrana od 350 do 600 megavata. Sve u svemu Kostolac je ponudio svoj koncept razvoja koji može biti komatibilan strategiji razvoja EPS-a sazdan u „Beloj knjizi“ i omogućiti transmisioni razvoj kompletnog energetskog sektora u Srbiji. Ovu studiju nedavno je prezentovao direktor Dragan Jovanović na savetovanju na Zlatiboru.