Đavo dolazi po svoje

Sedam meseci otkad je Evropska komisija usvojila Urgentne reformske prioritete i Ekspertske preporuke iz “Pribeovog izveštaja” (Rajnhard Pribe, rukovodilac Seniorske ekspertske grupe), tu preporučene nužne reforme ostale su mrtvo slovo na papiru.

Najpre, nije uspostavljen konstruktivan dijalog vlasti, opozicije i građanskog društva. Umesto toga, vlast odlučuje isključivo jednostrano. Tako su samovoljno raspisani i izbori. Umesto vladavine prava i principa podele vlasti, na sceni je, dakle, politička samovolja, a zakonodavnu i sudsku vlast uzurpirala je izvršna vlast. Ljudska prava se ne poštuju, a Ustav Republike Makedonije krše oni koji bi pre svih morali da ga poštuju. Nema sudskog i skupštinskog nadzora nad UBK (makedonska BIA). Ova organizacija i dalje, bez kontrole, može da prisluškuje javne ličnosti. Nema nezavisnosti regulatornih i nadzornih tela. Na primer, Narodnom pravozastupniku (Ombudsmanu, Zaštitniku građana) nije omogućeno da prema predočenim dokazima istraži kršenja ljudskih prava u vezi sa skandalom prisluškivanja. Državna komisija za borbu protiv korupcije nije učinila ništa sa obelodanjenim dokazima za korupciju na najvišem nivou vlasti. Na čelo Direkcije za zaštitu ličnih podataka postavljena je osoba za koju su izneti ozbiljni dokazi da je bila uključena u prethodni izborni kriminal. O departizaciji javne administracije nema ni reči. Štaviše, toliko je prekobrojno zaposlenih da oni koji ne dođu među prvima u svoje kancelarije, kasnije ne mogu da nađu slobodan sto! Vlast zadužuje državu kreditima da bi plaćala ovu administraciju i kupovala njenu lojalnost i glasove na izborima. Konstituisanje Državne izborne komisije kasnilo je četiri i po meseca, čime je onemogućeno da ona istraži neregularnosti na prošlim izborima. Nije uspostavljen novi Birački spisak, a na starom – broj birača gotovo je identičan broju žitelja Makedonije, računajući, dakle, i sva maloletna lica. Na prethodnim izborima, utvrđeno je, glasali su i brojni mrtvi. Javni servis je pod potpunom kontrolom vlasti. Stoga opozicija bojkotuje izbore. Ti i takvi izbori, u ovakvim uslovima, čista su farsa.

Sedamdeset osam nevladinih organizacija potpisalo je protestno pismo svim ambasadama EU i ambasadi SAD, ali i svim predstavnicima međunarodne zajednice u Makedoniji. To pismo završava se sledećim rečima:

“Mi, građani i aktivisti građanskih organizacija, očekujemo od Evropske unije da i nadalje bude naš saveznik i partner u borbi za demokratizaciju Republike Makedonije. U suprotnom, sa žaljenjem ćemo morati da konstatujemo da Evropska komisija postaje saučesnik u gaženju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u Republici Makedoniji. Bez ispunjavanja uslova za slobodne, fer i demokratske izbore, što podrazumeva nužno odlaganje postojećeg datuma izbora, mi kao građanski aktivisti nemamo druge opcije nego da pozovemo na bojkot izbora zakazanih u aprilu, i na masovni protest protiv režima koji produžava da gazi demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava u Republici Makedoniji.”

Pismo evropskim zvaničnicima neobično je oštro, ali s razlogom. Evropska komisija nije se izjasnila negativno na samovoljni čin Gruevskog da raspiše izbore iako nije ništa učinjeno da se oni omoguće u duhu demokratije. U Makedoniji je objavljeno već nekoliko tekstova u kojima se tvrdi da je Gruevski zapravo obećao Evropskoj uniji rešavanje jednog spoljnopolitičkog problema do čijeg razrešenja EU veoma drži. U narednom periodu, Gruevski će, naime, pristati na promenu imena Republike Makedonije, a u saglasju sa zahtevima Grčke. Da bi se ovo isposlovalo, potrebno je, dakle, da Gruevski ponovo bude na vlasti. Zarad rešavanja jednog međunarodnog, bilateralnog problema, izgleda da je Evropska unija spremna da žmuri nad kršenjem ljudskih prava unutar jedne države.

A Gruevski, zvanično sada samo šef VMRO-DPMNE, započeo je izuzetno beskrupuloznu izbornu kampanju. Njegovo obraćanje pred Unijom žena VMRO-DPMNE-a, izuzetan je primer demonizacije političkog protivnika. Govor mržnje i zastrašivanja par excellence:

“Dvadeset četvrtog aprila dolazi kazna i odmazda naroda. Dolazi njegovih 5 minuta. To je dan kada će ovaj narod, narod Makedonije, svima pokazati ko je ko u ovoj državi, odnosno čija je ovo država… Zato SDSM sad beži od izbora. Budući da znaju da dolazi kazna. Celu godinu i po sarađivali su sa đavolom. Sad đavo dolazi po svoje.”

Đavo dolazi po svoje, to je izgovorio Nikola Gruevski, prethodno uspostavljajući relaciju identiteta između svoje partije i naroda, između sebe i države. Biće to vruć april!

U međuvremenu, iako je 2016. godina, Projekat “Skoplje 2014.” nastavlja se. To je projekat fabrikovanja nasleđa, u kojem se pre svega prećutkuje i poništava jugoslovenska prošlost Makedonije, u kojoj je uspostavljena i državnost te republike, nacionalnost Makedonaca i priznat njihov maternji jezik, makedonski jezik.

Ko bude ušao u zgradu Vlade Republike Makedonije kao prvi budući premijer, zgradu čija je modernistička fasada “reklasicizirana” poput šampite, pred dverima će ga svakako dočekati skulpture imperatora, a pred vratima samog kabineta, u kojem je više od jedne decenije stolovao Gruevski, skulpture oca Tita i sina mu Filoksena.

Sedam hiljada godina makedonske istorije, kako tvrde državni, prorežimski makedonski arheolozi, nije šala, i u tom duhu izmišljanja prošlosti i nadalje će se u Skoplju podizati pre svega skulpture. Zašto pre svega skulpture? Odgovor nije u sferi estetike, nego u sferi poreske ekonomske politike. Zato što je porez na skulpture najmanji.

Neko je već izračunao da bi sve do sada podignute, uglavnom orijaške, skopske skulpture, da su kojim slučajem bile izlivene od suvoga zlata, koštale, ipak, manje nego što su koštale, iako su samo u lažnoj pozlati. A od kakvog su materijala, o tome dovoljno govori ona zelena boja koja ih posle nekoliko godina obuzima, pa su danas, zbog toga, brojni konjanici i konji premazani nekom crnom farbom – nakatranjeni i svi vrani. Kako bi rekao Gruevski, đavo dolazi po svoje!