Festival knjige

Nema razlike u izložbenoj postavci ni malih ni velikih izdavača. Svi su na jednom tasu: izdavači, muzeji, biblioteke, fakulteti, instituti, mediji. Festival počinje programom sa bibliotekarima iz unutrašnjosti. Oni su nenametljivo ali profesionalno pomerili granice i otvoriće vrata za humanistiku uprkos lavirintu tržišnih prilika i propisa. Moja sumanuta ideja da sve počne dodelom nagrada, da ne bi bilo dodatnih pritisaka, tačno u podne, zamalo da završi fijaskom. Desetočlani žiri sastavljen od kulturnih poslenika različitih profila i generacija imao je priliku da odabere naslove i pre festivala. Svima je svejedno, ali bi svi da proguraju svoje kandidate i prijatelje. Nikola Samardžić, predsednik žirija sa talentom da stvari nazove pravim imenom, direktno i grubo preseca stvari, pa nek se ljuti ko hoće. Meni lično prija otvaranje dve izložbe Aversi i Versi Dušana Pop Đurđeva i instalacija Dekodiranje repeticije Maje Milinić Bogdanović. Crno-beli kolorit kostima i raskošna grafika novčanica sa poznatim likovima iz celog sveta.

Počinje sesija Ekonomskog fakulteta profesora Siniše Zarića: EKONOMIJA ZA SVE. Čeka se program OBRAZOVANJE NA TRANZICIJI. Nema previše učesnika, ali oni koji su došli su zadovoljni. Zadovoljni su i dobitnici nagrade izdavačke kuće Data Staus, za doprinos knjige inovativno-obrazovnoj praksi, sa komentarom da postoje već 20 godina, a da im je ovo prvo priznanje.

Petak, 29. januar

Budim se s pitanjem i ličnom dilemom, koliko se danas knjiga uklapa u prosečni svakodnevni život. Valjda nije slučajno da je prvog dana najprodavanija knjiga Latinke Perović Dominantna i neželjena elita. Novinar jednog uglednog medija postavlja mi kao autoru ideje i organizatoru festivala, autorativno pitanje: Čemu Festival knjiga pored Beogradskog sajma knjiga, Božićnog i Svetosavskog sajma i ima li tu prostora za bilo kakvu konkurenciju. I kome je upućena metafora PAZI ŠTA ČITAŠ! Metafora, kaže on, treba da bude tajnovita i intrigantna. Ne, ne obračunavamo se mi sa čitateljstvom lake i zabavne literature. Oni su svet za sebe, uveravam ga ja i preporučujem da pročita knjigu JEZIK NOVIH MEDIJA u izdanju Clia. Refik Šećibović posle šest godina nastupa u Beogradu i vatreno govori o gorućoj temi obrazovanja; Upozorava da svuda u svetu akademske studije obrazuju studente za karijeru, a ne za tržište rada. Uostalom Marijana Šećibović je u svojoj knjizi AKADEMSKE VEŠTINE to već potvrdila. Da mladi nisu samo pasivna publika, potvrđuju i pitanja iz publike Ani Stolić povodom teme o feminizmu i nove knjige izdavačke kuće Evoluta SESTRE SRPKINJE.

Bahatost je postala obrazac ponašanja u pojedinim medijima. Tanjug je objavio informaciju o održavanju festivala sa slikom Beoizloga u Knez Mihajlovoj. Posetioci kao u lavirintu traže Kolarčevu ulicu, a neki greškom Knez Mihajlovom otišli do kafane Kolarac.

Subota, 30 januar.

Poslednji je dan festivala. Danas nema programa, svi uživamo u knjigama. Dežurni prodavci, posetioci, prijatelji. Ivana, šefica prodavaca, kaže da retko ko je ušao u prostor, nije kupio bar jednu knjigu. Mirko Marković, urednik programa potvrđuje da je bilo bezmalo 20.000 poseta na društvenim mrežama. Dvanaest održanih programa. Prvenstveno za mladu i nešto stariju publiku. Zahvalni smo renomiranim izdavačima koji su pokazali izuzetnu podršku, bez ikakvog uslovljavanja.

Poslednjeg dana Festivala posetioci se nekako najviše interesuju za Vebera i njegovu Protestantsku etiku. Razumljivo je: Vreme je izbora. Zna se šta je poželjno iščitavati. Sećam se ubeđivanja jednog univerzitetskog profesora pre nešto više od godinu dana da treba objaviti sva dela Vebera jer premijer Srbije njega mnogo ceni. Utrkivaće se opet u predizbornim kampanjama. Čitaoce humanistike i kulture kao da to ne dotiče. Lazar Stojanović, reditelj, govoreći na festivalu o knjizi PRIMAJU LI KREDITNE KARTICE U RAJU? Milice Bukman, ustvrdio je da danas ljudi veruju samo u dve stvari: smrt i kreditne kartice. Kada u kartoteku slučajnih i namernih činjenica spakujemo sve ono što je dobro i što je loše bilo na festivalu, a kartoteke uglavnom beleže nezdrave činjenice, mi ipak verujemo u budućnost knjige i u zdrave, sočne, gotove jestive argumente. Ne smeta nam ni to što je vlasnica jednog Privatnog fakulteta namerila da sličnu manifestaciju održi u knjižari, valjda radi bolje zarade, a pozvaće i fakultet koji mi nismo. Zdravo je i to što smo čuli na Festivalu da ima onih koji bi knjižaru otvorili po konceptu festivala.

Nedelja, 31. januar

Jutro počinje telefonskim pozivom Marijane Šećibović da su im obili auto u javnoj garaži na Zelenom vencu, odneli dva laptopa sa značajnim dokumentima i podacima, lični prtljag, sve sem paketa knjiga sa festivala. Dodaje da je bila policija, da niko nije nadležan, odgovoran i dužan da se bavi nastalom štetom tako da su gotovo deset sati s razbijenim prozorskim staklima putovali do Konjica. A došli su u Beograd zbog festivala i programa OBRAZOVANJE I KULTURA NA TRANZICIJI.

Nisu me impresionirali ni brojni telefonski pozivi i mejlovi tog dana s pitanjem, zašto festival knjiga PAZI ŠTA ČITAŠ! ne produžimo.

ponedeljak, 1. februar

U kancelariji zatrpani knjigama, sumiramo utiske i podatke. Poštar donosi fakturu od Kulturnog centra Beograda sa pozamašnim računom za poslovnu saradnju. U redu je da se evidentiraju troškovi organizacije, tehničke usluge ili zakup prostora, ali uobičajeno je da se ugovara a ne fakturiše poslovna saradnja.

Utorak, 2. februar

Telefonski pozivi u kancelariji ne prestaju. Pojedinci pitaju dokle važe popusti. Izdavačima javljamo da ćemo njihove knjige vratiti krajem nedelje. Ispunili smo svoja očekivanja. Dobili podršku 44 izdavača među njima i tri fakulteta Beogradskog univerziteta. Sve to ne bismo uradili bez podrške Sekretarijata za kulturu Beograda, kao pokrovitelja programa Festivala.

Dobili smo poziv od jedne biblioteke da u njihovom gradu u maju organizujemo ovu istu manifestaciju sa nešto kraćim programom..

Sreda, 3. februar.

Donela sam odluku. Sa izabranim naslovima za 2016. godinu iz humanistike, kulture i umetnosti pojavićemo se od 08. do 11. decembra 2016. sa Drugim festivalom PAZI ŠTA ČITAŠ? I nadamo se da će grad Beograd imati sluha da ponovo bude pokrovitelj ove manifestacije.

Autorka je direktorka i gl. urednica HERAedu