Greške izbornog sistema

Svoju kampanju za izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, NKD, koja okuplja 16 nevladinih organizacija iz 12 gradova Srbije, započela je aprila prošle godine, uporedo sa formiranjem Akcione grupe u Skupštini Srbije, čija je inicijalna ideja bila izmena tog zakona, te smanjenje broja poslanika u Skupštini. Prema dostupnim informacijama, Akcionoj grupi je svoje osnovne predloge izmena ovog zakona dostavila većina parlamentarnih političkih stranaka, ali to još uvek nije učinila najveća stranka, SNS. Šef njenog poslaničkog kluba Zoran Babić, koji se nalazi i na čelu Akcione grupe, nekoliko puta je „produžavao rok“ SNS-a za davanje takvog predloga, poslednji put do decembra prošle godine, ali obećanja nije ispunio.

U Nacionalnoj koaliciji kažu da izbor najboljeg izbornog sistema za Srbiju „i nije komplikovan kao što može da izgleda“, ali da je pitanje da li je aktuelna vlast suštinski spremna za ravnomerni politički, ekonomski i svaki drugi razvoj zemlje, a posebno za rešenje da poslanici više ne odgovaraju šefovima svojih partija, već građanima. Mada „49 odsto građana Srbije veruje da na parlamentarnim izborima glasa direktno za poslanika“, aktuelni Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da oni glasaju za izborne liste a ne za ličnost, da se raspodela poslaničkih mandata obavlja srazmerno broju glasova koje su te liste dobile, a da ličnost poslanika sa liste biraju partije a ne birači. Jedna od posledica ovakvog zakona je da 96 gradova i opština u Srbiji, od ukupno 174, koliko ih ima po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji – nema nijednog poslanika.

Danijel Dašić, grant menadžer projekta NKD za reformu izbornog zakona, koji će trajati dve godine, a za sada se prepoznaje pre svega po medijskoj kampanji „Biram koga biram – narodni, ne partijski poslanik“, kaže za Danas.

– Eksperti sa Pravnog fakulteta i Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu uradili su matematički model, koji „od milja“ zovemo EDU, a koji meri kvalitet predloga novog izbornog sistema po četiri kriterijuma koji su u skladu sa međunarodnim standardima, evropskim zakonodavstvom i postojećim Ustavom Srbije, čija se izmena ne predviđa, bar ne zbog ove reforme. Ovakav softver precizno ocenjuje da li i koliko model izbornog sistema omogućava adekvatnu teritorijalnu zastupljenost svih delova zemlje u parlamentu, adekvatno prisustvo oba pola, adekvatnu prisutnost nacionalnih manjina i odgovornost poslanika prema građanima, a ne partijama. On je i „kandidovao“ tri najbolja predloga: mešoviti izborni sistem, personalizovani proporcijalni sistem sa 25 izbornih jedinica koje bi imale približno isti broj stanovnika i personalizovani proporcijalni sistem sa 26 izbornih jedinica, odnosno 25 okruga i Kosovo i Metohija – kaže Dašić.

On precizira da je „matematički“ model pokazao da je osim dramatičnog povećanja broja izbornih jedinica, neophodna i paritetna zastupljenost muškaraca i žena u parlamentu koji odgovara njihovom broju u ukupnom stanovništvu, primena prirodnog praga za ulazak u parlament poslanika sa listi nacionalnih manjina, kao i odgovornost poslanika koja bi se mogla ostvariti kroz rešenje da kandidati u izbornoj jedinici mogu da budu samo ljudi koji su najmanje 12 meseci u njoj imali prebivalište. Nemoguće je predvideti i mogućnost opoziva poslanika zbog ustavnog ograničenja.

Predsednik Upravnog odbora NKD Mladen Jovanović ocenjuje da bi izborna reforma mogla da se ubrza kada SNS izađe sa predlogom, a nada se da će on predvideti suštinsku izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne samo smanjenje njihovog broja u Skupštini bez izmene izbornog sistema, što bi bilo „katastrofalno rešenje“. Ubrzanju reforme svakako ne doprinosi činjenica da nijedno od 35 pregovaračkih poglavlja za pristupanje Srbiji Evropskoj uniji, kao ni Evropska komisija, ne predviđaju ili preporučuju izmenu izbornog sistema. Izvesno je, međutim, da je aktuelni sistem od strane Venecijanske komisije i drugih stručnih međunarodnih organizacija ocenjen lošim ocenama, kaže on.

Jovanović precizira da srbijanski izborni sistem ima četiri velike mane. To su koncentracija republičkih poslanika iz četiri najveća grada u Srbiji, a pre svega iz Beograda, nedostatak vidljivog mehanizma koliko koja lokalna samouprava ima poslanika, sistem glasanja koji omogućava političkim partijama da kažnjavaju gradove i opštine koje su glasale suprotno od republičkog nivoa, kao i nagrađivanje političke poslušnosti lokalnih samouprava i poslanika.

– Zbog koncentracije poslanika donose se odluke nauštrb nekih delova zemlje, pošto ti poslanici niti znaju, niti žele da znaju probleme drugih regiona, a nemaju ni motiv da ih rešavaju, jer odgovaraju partijskim šefovima, a ne građanima Srbije. Usled nedostatka vidljivog mehanizma, kao i činjenice da centrale partija određuju poslanike, događa se da Sremski Karlovci, sa 8.750 stanovnika, i Subotica, sa 141.554 stanovnika, imaju po dva poslanika, što bi moglo da se tumači kao da 4.000 građana Sremskih Karlovaca vredi kao 70.000 građana Subotice. Kada ste na izborima bili „dobri“, kao recimo Jagodina, koja ima nešto više od 70.000 stanovnika, dobijete čak pet poslanika, a kada glasate „pogrešno“, kao Paraćin i Ćuprija, koje imaju 54.000, odnosno 30.000 stanovnika, za kaznu ne dobijete nijednog. Politički „neposlušan“ Negotin, sa 37.000 stanovnika, nema poslanika, a duplo manji Majdanpek je nagrađen jednim poslanikom, koji je po ulasku u Skupštinu glasao za ukidanje Osnovnog suda u svom mestu, kaže on.

U NKD preciziraju da ako bi se na aktuelnom skupštinskom sazivu primenio standard podjednake teritorijalne zastupljenosti svih krajeva Srbije, onda bi na svakog poslanika trebalo da dođe 28.747 građana. Međutim, zbog ovakvog izbornog sistema, oko 600.000 građana nema „svoje“ poslanike. U republičkom parlamentu od 2008. do 2014. godine nedovoljno je zastupljeno oko 72 odsto stanovništva, odnosno čak 22 od 25 okruga u Srbiji bez Kosova i Metohije. U parlamentu su uglavnom najmanje zastupljeni regioni ili lokalne samouprave koje su siromašne ili se njihove teritorije „prazne“ od stanovništva.

Prema istraživanju NKD, u poslednja tri saziva Skupštine Srbije pozitivnu zastupljenost imali su samo Beogradski, Srednjobanatski i Raški upravni okrug. Prosečna prezastupljenost Raškog i Srednjobanatskog okruga je posledica trenutne, odnosno prezastupljenosti u sazivu 2008. godine. Ubedljivo najzastupljeniji okrug je Beogradski, koji je u proseku, u svakom od saziva, imao po 30 poslanika više nego što bi trebalo prema broju stanovnika, odnosno jednog poslanika na 18.726 građana. Najveći stepen zastupljenosti Beogradskog okruga zabeležen je 2012. godine, kada je Beograd imao čak 97 poslanika, što je skoro 40 odsto ukupnog broja poslaničkih mandata.

Mada u glavnom gradu i okolnim opštinama živi manje od četvrtine građana Srbije, odnosno 22 odsto ukupnog stanovništva, u parlamentu je, u poslednja tri skupštinska saziva, više od 35 odsto poslanika dolazilo iz Beograda. Beograd danas ima 80 poslanika, a region jugoistočne Srbije, sa oko 1,5 miliona stanovnika, što je približno broju žitelja glavnog grada, ima manje od 30. U proseku je najmanje zastupljen Sremski okrug, koji je od 2008. do 2014. godine trebalo da ima 60 odsto više poslanika od broja koji je imao.

– U praksi, ovakav „odnos snaga“ dovodi do toga da ne samo da glas svakog građanina nema istu težinu, već i da građani nemaju iste šanse prilikom kandidovanja za mesto narodnog poslanika. Ustavom Srbije građanima je zagarantovana jednakost izbornog prava, koje sada nema, a moralo bi je biti – zaključuju u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju.

Glasačka mašina

– Zbog ovakvih anomalija izbornog sistema nije ni čudo da poslanici glasaju protiv interesa građana. Ako budu poslušni, stranka će ih nagraditi novim mandatom, funkcijom, mestom u Vladi. Niški poslanici se, tako, neće ozbiljnije založiti da se železnička pruga konačno izmesti iz centra grada, iako građani Niša to traže već decenijama, ili će dići ruku za privatizaciju Niške televizije, iako su Skupština grada, kao i građani koji su masovno potpisali peticiju, tražili da ona postane regionalni javni servis. Takva partijska poslušnost jača partokratiju, koja ozbiljno urušava Srbiju i njene institucije. Osnov partokratije je upravo ovakav izborni sistem. Dok on bude postojao, imaćemo parlament koji je puka glasačka mašina Vlade, a partijsko zapošljavanje će „cvetati“ i prolaziti nekažnjeno. Kroz reformu izbornog sistema neophodno je pre svega vratiti dostojanstvo parlamenta i poslanicima – kažu Mladen Jovanović i Danijel Dašić.

Protiv smanjenja broja poslanika

– Ko god da je bio na vlasti, nije napamet izračunao da Skupština Srbije treba da ima 250 poslanika. Taj broj poslanika znači da na jedan mandat dolazi 30.000 građana. Ideja da se smanji broj poslanika naslanja se na populizam i šalje poruku da parlament nije važan. Nije tačno ni da će smanjenje broja poslanika doneti „značajne uštede budžetu“. Ako bi se broj poslanika smanjio na čak polovinu, uštedeli bismo samo 0,000025 odsto ukupnog budžeta Srbije. U 2015. cela Skupština Srbije potrošila je za svoje funkcionisanje 1,7 milijardi dinara, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju 4,7 milijardi – kažu naši sagovornici.