Deceniju ispred Uelbeka

Knjiga ruske spisateljice i publicistkinje Jelene Petrovne Čudinove Bogorodičina džamija u Parizu – 2048 objavljena je gotovo deceniju pre tematski srodnog Pokoravanja Mišela Uelbeka, najkontroverznijeg i u svetskim razmerama najprodavanijeg romana s početka 2015. godine. Na srpski jezik prevedena je ubrzo posle objavljivanja u Rusiji, pre ravno deset godina u izdanju Rusike. Posle terorističkih napada u Parizu, tragičnih događaji na Bliskom Istoku i talasa izbeglica iz ovog dela sveta koji je tokom prošle godine preplavio Evropu, ponovo je dobila na aktuelnosti, zbog čega je u pripremi novo srpsko izdanje ovog romana, koji je u međuvremenu preveden u više evropskih država, uključujući i Francusku, i po kome je snimljen film.

Pariz 2048. je glavni grad Evrabije, najjače islamske zemlje u svetu. Bogorodična crkva pretvorena je u džamiju. Hrišćani žive u getima i katakombama pod stalnom represijom da pređu u islam. Rimokatolička crkva je samoukinuta, ali su Poljaci proglasili svoju rimokatoličku državu. Rusija je slobodna, Grčka je zahvaljujući bogatstvu dijaspore otkupila pravo na verski suverenitet, koji ne važi i za Svetu Goru – ona se Božjim čudom sama odbranila. U takvim okolnostima francuski hrišćani pokušavaju da pruže konačan otpor. Ovo je siže romana Jelene Čudinove, među čijim junacima je i Srbin rodom sa Kosova i Metohije Slobodan Vuković.

– Ova knjiga je, razume se, utopija, u najstrožem žanrovskom smislu. To se vidi i iz podnaslova mog romana – 2048, što je u suštini aluzija na Orvela. Orvel je pisao o opasnosti od komunizma, a ja o pretnji islamizacije. Zlo je promenilo masku, naša civilizacija je, kao i ranije, pod udarom. To sam htela da kažem svojim podnaslovom. Ideja knjige je prosto visila u vazduhu. Ja sam je prva osetila. Sad u Francuskoj skoro svake godine izlazi po jedan roman o budućoj islamizaciji zemlje. Neki Bualem Sansal je nazvao je svoj roman 2084. Kraj sveta i dobio Gran pri francuske akademije, a 2009. kad je ova moja knjiga objavljena na francuskom, to je bio šok – kako sam se usudila da govorim na tako netolerantnu temu. Ispostavilo se da je to moguće – kaže za Danas Jelena Čudinova.

Na pitanje zbog čega je u romanu baš Kosovo i Metohiju prekretnica u odnosu snaga između Zapadne Evrope i islama, Čudinova odgovara da je slučaj Kosova bez presedana u istoriji hrišćanskog kontinenta – rađanje muslimanske države usred Evrope.

– Ne govorim o legitimnosti, što je takođe suštinsko pitanje. Važnije je nešto drugo – pri zdravoj pameti zemlje hrišćanske geneze ne bi mogle da dopuste takvu usađivanje stranog tekla u svoje biće. To je izvor poraza. To nije samo izdaja Srbije i njeno žrtvovanje, to je izdaja celog hrišćanskog sveta. Ostali hrišćanski, tačnije, posthrišćanski svet, to još nije shvatio. Ali pre ili kasnije, nevolja će zakucati na svačija vrata – smatra Čudinova, najpoznatija kao autorka istorijskih romana za decu i odrasle, ali i kao veliki polemičar i žestoki kritičar multikultularizma.

Prema rečima prevodioca ove knjige Ljubinke Miličnić, pojavljivanje Bogorodične džamije u Parizu izazvalo je „pravi šok u ruskoj književnoj javnosti“.

– Mesecima to je bila tema za razne književne i ne samo književne diskusije. Autorki su često zamerali netolerantnost, antiislamsko opredeljenje, ksenofobiju, a ona je govorila da su hrišćanstvo i islam suprotstavljene religije i da je njena želja da upozori. Slagali se s njom ili ne knjigu su mnogi pročitali. Iako se sa nekim stavovima iz knjige savremeni čitalac, možda, neće složiti, mnogo je više onih nad kojima mora duboko da se zamisliti. Mračne slike budućnosti koje Čudinova opisuje u svom antiutopijskom delu, kao da se polako ostvaruju. Ono što je u vreme prvog objavljivanja romana izgledalo kao hiperbola, više nije tako iznenađujuće – objašnjava u ime izdavača Ljubinka Milinčić.

Upitana da li viđenje evropske budućnosti Jelene Čudinove odražava preovlađujuće mišljenje u Rusiji o odnosima monoteističkih religija i ulozi ruskog pravoslavlja, Ljubinka Milinčić odgovora da je Rusija suviše velika i raznovrsna da bi se moglo izdvojiti preovlađujuće mišljenje.

– Teško je reći koliko se građana Rusije slaže s Čudinovom, ali treba imati u vidu da tamo živi i 20 miliona muslimana, da su odnosi sa hrišćanima dobri i da je nedavno Moskva dobila i najvišu džamiju u Evropi. U svakom slučaju ova njena knjiga i film napravljen po njoj privukli su ogromnu pažnju – napominje Ljubinka Milinčić.

Hrišćani i sekularisti

Mišel Uelbek je prosto poznatiji od ostalih koji se bave temom islamizacije. Ja sam Pokoravanje pregledala po dijagonali, mrzelo me je da čitam. Tipično liberalna stvar – šta da se radi, zbog čega se treba boriti – autor o tome čak i ne razmišlja. Iskreno govoreći, mene naročito i ne zanima mišljenje sekularista. Ja sam hrišćanka – ističe Čudinova.