Iz svih pripovedaka zbirke Kolut I, na sugestivan, izražajan način, izbija autentičan, nepatvoren život. Ova ekspresivnost počiva na dva izvora. Najpre, pripovetke Dobrivoja J. Boškovića pisane su strasno, sa odnosom.
U njima se uvek oseća ukus ne samo krvi, ako se krv pojavljuje, nego snaga elementa uopšte, zime, gladi, svakojake trpnje, sunca i leda, uvek dah atmosfere, a sve to treperi na osetljivoj žici autorove emocije. Drugi izvor ovog dejstva, jeste istina. Gotovo sve pripovetke ove zbirke su ispričani istiniti događaji, počevši od prve, sa strašnim naslovom Dah smrti.
I u zbirci Kolut II Bošković pokazuje raskoš jednog gotovo eruptivnog pripovedanja. U njegovom delu ima bezbroj ličnosti, karaktera, zapažanja, naravi, lirskih scena, ozarenja, razlikovanja lepog od ružnog, časnog od nepoštenog, ima pravednog besa, ima mudrosti. U pričama iz lekarske prakse, s putovanja, u porodičnim hronikama, sećanjima, u priči o tajanstvenoj dami (Madam d' Tionvil) ova umetnička proza ima nešto što se prostire iznad svega, a to je razumevanje, uočavanje, suština, praštanje, nebeski nauk… Pored obilja tema, na desetine živih likova defiluje i u ovoj knjizi pripovedaka u jednoj, mahom našoj domaćoj, ali i univerzalnoj ljudskoj komediji, koju pokreće nebeski podsticaj isto koliko i slobodna volja i mirska sudbina ljudi. Bošković, poput majstora srpske realističke proze s kraja 19. veka, piše izvanrednu priču iz narodnog života, priču Čuk, velike snage i ozbiljnog humora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
