Fenomen Dikan u novom, drugom tomu

Jedan od najpopularnijih strip heroja na ex-yu prostorima, stvoren perom Laza Sredanovića i idejom Nikole Lekića (1925-2001), tada revolucionarnog urednika Zabavnika (koji je sa novinskog „obučen“ u magazinski format), prešao je 2013. na viši nivo, zahvaljujući beogradskoj IK Everest Media i nekolicini strip-poznavalaca, autora i teoretičara, koji su na projektu Kompletni Dikan u četiri knjige počeli da rade 2007. Prvi tom doneo je početnih jedanaest epizoda – od Buzdovanskih igara (1969) do U zemlji Gepida (1971/72) – digitalno restauriranih i obojenih za ovo izdanje. Istorijatom, sećanjima, životnim biografijama i vrednovanjem bavili su se Vera Smiljanić, Petar Milatović, Iztok Sitar i urednik ove knjige Zoran Stefanović. Novi kolor uradili su Biljana Malešević i Boban Knežević, a potonji je, kao izdavač, saurednik knjige i tehnički producent, posebno zaslužan za digitalnu restauraciju i novi život stripa. Autori scenarija u ovom periodu bili su Nikola Lekić, Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki i sam Sredanović. Dodajmo da će u trećem i četvrtom tomu moći da se vidi i scenaristički rad Branka Đurice i Slobodana Ivkova.

Kako nas novi izdavači (Everest Media i Informatika) obaveštavaju, prvi tom štampan je u 500 primeraka i više se ne može pronaći u knjižarama. Zato je, valjada, drugi tom koji se pojavio krajem prošle godine, štampan u 1001 primerak, ali svejedeno požurite. Novi kolor u ovom tomu realizovali su Marta Čor i Rade Tovladijac, a digitalnu restauraciju opet Boban Knežević. Drugi tom ovog humorističko-akcionog stripa o Starim Slovenima, donosi epizode Dikan i poslednje fruke, Dikan i prvi reli, Dikan i turistička zver, Dikan i lokalni tiranin, Dikantrop i Vesna Sapiens, Dikan i špijuni i Dikan i pretnja sa oriona, objavljene između 1972. i 1974. i 1982. i 1983. godine.

Urednik Dikana u koricama, Zoran Stefanović i u ovom tomu objašnjava neke od „tajni“ vezanih za strip o Dikanu, objašnjavajući u tekstu Svako vreme je Dikanovo da drugi tom donosi tzv. Zlatno doba Dikana, odnosno epizode koje su objavljivanje kad je Zabavnik dostizao tiraž od 400.000 primeraka i imao više od milion čitalaca po broju. U tom periodu, od 1972. do 1974, Dikan je bio popularniji u Jugoslaviji nego bilo koja današnja televizijska zvezda, dodaje on. U ostalim prilozima, o Sredanoviću i Lekiću pišu Miriam Repič Lekić, Lidija Četić, Petar Marš i Milan Tlačinac.

Čudo u jugo-kulturi

U srpskoj i jugoslovenskoj kulturi Dikan je čudo, ništa manje od starijeg mu sabrata Asteriksa, mlađeg rođaka Hogara, Mikija Mausa, Taličnog Toma ili Gaše Šeprtlje. Kao najuticajniji i verovatno najvažniji junak modernog srpskog stripa, Dikan je odavno nadišao i okvir svog rađanja i sve svoje priče, ovekovečio je svoje autore. Ugradio je sebe i u sam Politikin Zabavnik, ne malo doprinevši onoj brojci od 400.000 tiraža kojom se list evropski dičio tokom 70-ih (Zoran Stefanović)