Sabrani Mebijus kompletno na srpskom

Njegova sabrana dela u njihovom su fokusu od 2014. godine, kad su se pojavila dva albuma – Kita Mahnita / Le Bandard fou (1974) i Arzak / Arzach (1975), a krajem prošle i početkom ove godine poštovaocima Mebijusovog rada ponuđena su još dva naslova – The Long Tomorrow (1989) i Hermetička garaža / La Garage Hermetique (1979). Pod uredničkom palicom Slobodana Jovića, Borislava Pantića i Milana Jovanovića, u prevodu Ilije Čanka, „ukoričeni Mebijus“ označio je i start biblioteke Čarobna šuma. Dodajmo, ovom prilikom, da je „priča o Mebijusu“ poslednjih decenija bila započinjana nekoliko puta na srpskom i nikad nije završena (osim kompletnog Inkala), dok se oko Žana Žiroa potrudilo nekoliko ovdašnjih izdavača, sve od vremena bivše Jugoslavije, te se njegov magnum opus, Poručnik Bluberi može smatrati apsolviranim.

Žan Anri Gaston Žiro, alijas Mebijus, rođen je 8. maja 1938. u Parizu gde je i preminuo 2012. Od početka 60-ih godina prošlog veka, pod svojim imenom, Žan Žiro, realizovao je verovatno najčitaniji vestern u svetu – Poručnik Bluberi, sve ukupno 28 albuma plus još po tri albuma Maršala Bluberija i Bluberijeve mladosti. Sarađivao je i s Marvelovom ikonom Stenom Lijem i iz te saradnje je proistekao nagrađeni Srebrni Letač: Parabola. Takođe je pisao scenarije i predloške za razne stripove koje nije crtao, ilustrovao brojne knjige i časopise i vizuelno opredmećivao više filmova (Osmi putnik, Tron, Ambis, Peti element…). Kao Mebijus uradio je stotine tabli, uglavnom, vođen svojom imaginacijom, kao i uz pomoć scenarista Alahendra Žodorovskog, Dena O'Benona i Filipa Drijea, a jedan kraći period, tokom boravka na Tahitiju, probao je da „pomiri Žiroa i Mebijusa, realizovavši na desetine tabli pod pseudonimom Žir. Time, konačno, ni sam nije bio zadovoljan, pa je brzo odustao.

U „Mebijusovom svetu“ snalazio se najbolje jer mu je on omogućio potpunu slobodu, i vizuelnu i pripovedačku. Iako je taj pseudonim koristio početkom 60-ih u andergraund magazinu Hara Kiri, pravi Mebijus isplivao je tek deceniju kasnije, sa revolucijom koju su on i njemu slični autori (Kler Breteše, Marsel Gotlib, Filip Drije, Žan-Pjer Dione…) izveli početkom i, naročito sredinom 70-ih, kada su „porodičnom“ suprotstavili „strip za odrasle“. Godine 1974. pojavio se album (prvi u katalogu nove izdavačke kuće Edision di fromaž) Kita Mahnita i rasturio sve dotad postojeće forme. To je knjiga koja govori potpuno novim jezikom, ali koji svi već razumeju, ili su ga barem čuli. Knjiga koja kao sjajna kometa najavljuje dolazak Arzaka, Fatalnog majora (Hermetičke garaže), Svetoba Edene… nekih od najvećih dela devete ali i celokupne umetnosti 20. veka.

„Kad je Arzak prvi put objavljen, odziv javnosti bio je zapanjujući. Te stranice imale su efekat bombe, svojevrsne male revolucije u svetu stripa. Sama činjenica da nije bilo ni jedne jedine reči na stranicama albuma najpre je sve začudila“, objašnjava Mebijus u uvodu istoimenog albuma. The Long Tomorrow (klasična krimi-priča, smešten u budućnost, na 16 tabli) stvarao je inspirisan tekstom (i radom) Dena O'Benona, u vreme kad je Alehandar Žodorovski pripremao „nedosanjani san“, film Dinu po romanu Frenka Herberta, a u obliku albuma koji je objavljen na srpskom, pojavio se mnogo kasnije, zajedno sa kratkim stripovima Rock City, Vaseljena je baš mala, Riđobradi i mozak – pirat, Artefakt,Približavanje Kentauriju i Varijacija br. 4070 na „poznatu“ temu. Konačno, Mebijusov stripski ego, major Gruber, koji se pominje u više stripova ovog autora, u Hermetičkoj garaži dobio je svoj „spomenik“. Garaža je rađena bez određenog plana, poglavlje po poglavlje… tzv. načelom „automatskog pisanja“ (Mebijus dodaje da je to radio pod uticajem marihuane).

U svakom slučaju, u očekivanju sledećih naslova, od srca preporučujemo četiri dosad objavljena albuma „Mebijusovih sabranih dela“.