Pomirenje

Vehid Šehić: Od početka je bila pogrešna postavka da će Međunarodni sud za ratne zločine doprinijeti pomirenju. Sud ne treba da se bavi time, niti bilo koja presuda Haškog tribunala, ili bilo kojeg drugog suda, može trasirati put ka pomirenju. Njihov zadatak je da utvrde sudsku istinu, da utvrde činjenice. Presude Haškog tribunala, bilo da su bile osuđujuće ili oslobođujuće, uvijek su izazivale tenzije koje su političari vrlo često zloupotrebljavali. Svi se pozivaju na Haški tribunal samo onda kada im presuda odgovara. Ako im presuda ne odgovara, onda ne priznaju odluke Haškog tribunala. Taj neselektivni i neprincipijelni stav prema odlukama Tribunala stvara negativnu atmosferu.

Aleksandar Popov: Haške presude ne doprinose pomirenju zato što mi još uvek nosimo ceo bagaž iz devedesetih godina. Od prestanka rata je prošlo više od dve decenije, a mi nismo raščistili elementarne stvari o devedesetim godinama, niti postigli bilo kakvu saglasnost oko toga. Naprotiv, mi idemo u suprotnom pravcu, pa se, ne samo u Srbiji već je to veoma vidljivo i u Hrvatskoj, vrši revizija istorije Drugog svetskog rata da bi se opravdali događaji iz devedesetih.

Karabeg: Čini se da što vreme više odmiče sve smo dalje od priznavanja činjenica.

Šehić: Ne samo da smo daleko od priznavanja činjenica, mi smo daleko od normalnog života i zbog toga mnogi građani napuštaju ovu državu jer ne žele da žive u prošlosti. U ovoj se državi, i ne samo u njoj, čestiti ljudi koji smognu ljudske i građanske hrabrosti da priznaju činjenice proglašavaju izdajnicima. I zato tvrdim da je danas najčasnije biti takav izdajnik jer nisi izdao ono ljudsko u sebi.

Karabeg: Vučić vrlo često govori svi su činili zločine i zato zaboravimo prošlost i okrenimo se budućnosti. Može li se na toj osnovi postići pomirenje?

Popov: Ako idemo s tom tezom da su svi krivi, onda niko nije kriv. Ali ovde političari gledaju šta može dobro da odjekne u javnosti, jer upravo idemo u susret izborima. Imali smo takvo ponašanje i pre Vučića. Setimo se samo Vuka Jeremića za vreme vlasti Borisa Tadića. Umesto da nas kao ministar inostranih poslova miri sa susedima – on se sa njima stalno svađao. Tako da je ovo što se sada dešava samo nastavak političke prakse koja pre svega vodi računa o dnevnopolitičkim poenima, bez obzira na dugoročnu štetu koju takva praksa prouzrokuje.

Šehić: U BiH ima poslovica – bolja je istina koja trenutno škodi nego laž koja godi. Mi ne smijemo živjeti u lažima. Moramo priznati činjenice i to će nam omogućiti da stvorimo pretpostavke za bolji i dostojanstveniji život na ovim prostorima.

Popov: Kada učenici u celom regionu budu učili istoriju iz istog udžbenika, tek onda ćemo moći da govorimo o nekoj normalnosti i obnovi razumevanja i poverenja na ovim prostorima.