Srbi i Rusi

Dragan Popović: Pored proruskog raspoloženja u delu biračkog tela postoji i prorusko raspoloženju u ogromnom delu vladajuće političke elite, pre svega u Srpskoj naprednoj stranci. Neko je jednom dobro primetio da bi oni voleli novčanik sa Zapada, ali da su im srca u Moskvi.

Bojan Al Pinto Brkić: Jedno je stvarni uticaj Rusije, koji je direktan i indirektan, i koji se tiče i punjenja budžeta Srbije. Govorim o NIS-u. Kad NIS, odnosno Gasprom njeft, ne plaća poreze i akcize, u budžetu Srbije je manje novca. A postoje i druge stvari koje se tiču istorijskih veza, kulturnog i verskog uticaja koje nisu tako opipljive i koje ne utiču na svakodnevnu politiku.

Popović: Ja mislim da smo mi opet uhvaćeni u ruske geopolitičke igre, kao što je to bilo ne mali broj puta u istoriji. S vremena na vrema Rusija igra na kartu destabilizacije Evrope, pre svega Evropske unije, i ona to može da uradi na nekoliko tačaka. Videli smo kako je to izgledalo u Ukrajini, sledeća tačka je Moldavija, a odmah nakon toga dolazi Balkan, to jeste Bosna i Hercegovina, preko Republike Srpske. Za administraciju Vladimira Putina mi smo značajni kao potencijalno mesto odakle se može izazvati kriza i steći neka vrsta strateške prednosti u igrama koje velike sile igraju između sebe. U tom kontekstu ja posmatram i ovu posetu gospodina Rogozina, a i tu suludu trku u naoružanju koja se najavljuje između Hrvatske i Srbije.

Al Pinto Brkić: Ono što je dosta neuobičajno jeste da se u medijima pojavljuju špekulacije o tome kako Srbiji, zaboga, preti opasnost od Hrvatske, pa zbog toga Srbija mora nabavljati sistem S-300, koji inače služi za zaštitu od neke ozbiljnije opasnosti iz vazduha, kakve u ovom trenutku, verujem, još uvek nema iz Hrvatske, a i ne verujem da bi mogla postojati u skorije vreme.

Popović: Okretanje ka Rusiji nije samo okretanje u geografskom i kulturološkom smislu, to je pre svega odustajanje od evropskih vrednosti koje sam pomenuo i prihvatanje autoritarnog tipa vladavine, koju danas reprezentuje gospodin Putin.

Al Pinto Brkić: Mislim da je predsednik Nikolić čovek koji više veruje u konzervativne vrednosti i to njegovo verovanje odslikava se u politici koju vodi i u izjavama koje daje.

Popović: Činjenica je da predsednik Nikolić vrlo otvoreno govori o svojoj ljubavi prema Rusiji i da to ponekad deluje prilično groteskno, posebno za predsednika jedne suverene države. Podsećam da su desničarske organizacije, kada je Putin dolazio u Beograd, imale plakate na kojima je pisalo „dočekajmo svog predsednika“. Oni su otvoreno saopštavali da je predsednik druge države njihov predsednik. Mislim da iza svega toga stoji ono o čemu smo već razgovarali: gospodinu Nikoliću i ljudima koji misle slično njemu vrlo su bliske vrednosti koje promoviše Vladimir Putin, a to su pre svega autoritarizm i konzervatizam.

Al Pinto Brkić: Odnosi sa Rusijom, su kao neka nadopuna članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Ukoliko to nije moguće, onda će Srbija morati postepeno da odustaje od „najbližih odnosa sa Rusijom“, kako se to sada definiše. A mogućnost da bi Srbija mogla reći zbogom Evropskoj uniji i okrenuti se Rusiji – mislim da je veoma malo verovatna.

Popović: U Srbiji se ništa ne može isključiti, posebno kada su na vlasti ljudi koji su, da podsetim, to već jednom uradili. Vlast Slobodana Miloševića, u kojoj su bili i Tomislav Nikolić, i Aleksandar Vučić, i Ivica Dačić, i Jorgovanka Tabaković, u jednom trenutku je okrenula leđa Zapadu samo što u tom trenutku Rusija nije bila ovo što je danas, pa nisu bili u mogućnosti da joj se u punom smislu okrenu. Srbija je okružena i zemljama Evropske unije i NATO pakta i svako naše okretanje na drugu stranu, to jeste zauzimanje nekakve neprijateljske pozicije prema Evropskoj uniji i NATO paktu, značilo bi gotovo sigurnu katastrofu. Ja se nadam da naši političari imaju bar toliko razuma da se nikada neće odlučiti za tako drastičan korak.