Vučićeva snaga

P { margin-bottom: 0.21cm; }Jovo Bakić: Nikada i nigde u istoriji parlamentarizma nije se desilo da čovek koji ima apsolutnu vlast i koji je na izborima osvojio 48 posto glasova tvrdi da je pokraden od totalno rasturene i razbijene opozicije. To svedoči o vrlo specifičnoj političkoj kulturi, ali i o nesigurnosti i psihičkoj nestabilnosti apsolutnog pobednika koja je sada izbila na videlo. To što Vučić neće imati 158 poslanika nego par desetina manje u suštini ništa ne znači, jer on među opozicijom ima svoje ucenjene ljude koji uvek mogu da pređu na njegovu stranu.

Boško Jakšić: Vučić i njegovi naprednjaci su ostvarili ubedljivu pobedu, ali je ona bila praćena gubitkom poslaničkih mesta, što nekome kao što je Aleksandar Vučić, koji je sebi odredio nebo kao granicu svojih ambicija, svakako ne odgovora. On zaista pokazuje neverovatan stepen nervoze. Kada Vučić govori o čudnovatim okolnostima pod kojima su u skupštinu ušle neke opozicione partije, to pokazuje da on apsolutno nije zadovoljan izbornim rezultatom.

Bakić: Realno gledajući Vučić u ovom trenutku zaista ima apsolutnu vlast. Problem je u tome što je on hteo da dobije još više. Sada on zbog svoje vrlo čudnovate psihičke strukture smatra da je pokraden.

Jakšić: To umnogome govori o njegovom političkom mentalitetu. To je apsolutizam bez obzira u koju je političku formu zaodenut. Evropska unija je u dobroj meri spremna da se prema Vučiću ponaša kao što se ponaša prema turskom predsedniku Erdoganu povodom izbegličke krize, što je u velikoj meri sramno ponašanje. Vučić spada u one regionalne lidere koji su jako dobro naučili – to mora da mu se prizna – kako treba govoriti da bi to godilo ušima funkcionera u Briselu.

Bakić: Pošto sada ima manje poslanika, Vučić neće tako jeftino proći kao nakon prošlih izbora u pogađanju sa budućim političkim saradnicima. Sada će morati da plati nešto veću cenu različitim političkim mešetarima, manipulantima, secikesama. Ali on se opet uzda u svoje ucenjene partnere poput Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića i sličnih. Svejedno, moraće da plati više.

Jakšić: Vučić je išao na ove izbore vrlo smišljeno da bi kupio još dve godine vlasti znajući da u dogledno vreme neće biti opipljivih rezultata ni u ekonomiji, ni u životu građana. Ne bih isključio da će Vučić ponovo za dve godine ići na izbore. Rizikovaće gubitak još nešto poslaničkih mesta, ali će svoju vlast opet produžiti u opsesivnoj želji da što duže bude na čelu Srbije. Tokom ove predizborne kampanje čelnici Srpske napredne stranke i Vučić su se kao đavo krsta klonili bilo kakve priče o neizbežnim otpuštanjima koja se tiču likvidacije gubitaških državnih preduzeća, što traži Međunarodni monetarni fond. Govori se čak o 75.000 ljudi, što je seizmički potres Rihterove snage. Vučić će morati da s tim krene, a efekti tih otpuštanja biće destabilizirajući za vlast. Sa tog stanovišta ovi izbori nisu bili besmisleni.

Bakić: Izgleda da se jedan deo građana nada da će on zaista doneti suštinske promene, da će sve ono što je rđavo upravo on iskoreniti. Vučić je uspeo da ih u to ubedi. NJegova stalna prenemaganja, svađanja sa izmišljenim i stvarnim protivnicima kod jednog dela građana nailaze na pozitivan odziv.

Jakšić: Nije baš toliko komplikovano objasniti zašto Vučić nije dodijao narodu imajući u vidu da se njegova Srpska napredna stranka pretvorila u korporaciju od 700.000 članova i simpatizera. To je najmoćnija i najefikasnija agenciju za zapošljavanje u Srbiji. U zemlji koja pati od nezaposlenosti mnogi će lako preći preko svojih političkih uverenja i ići linijom manjeg otpora – učlaniti se u SNS i dobiti posao. To objašnjava kako uspeh naprednjaka tako i činjenicu da nema prirodnog zasićenja stalnim televizijskim pojavljivanjem Aleksandra Vučića. NJegov bonapartizam nesumnjivo počiva na autohtonoj i masovnoj podršci koju je uspeo da izgradi.

Bakić: Ja mislim da je u Srbiji na delu đukanovizacija, drugim rečima Milo Đukanović je, uz Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, treći učitelj Aleksandra Vučića. Ja mislim da mu je on i najznačajniji s obzirom da Đukanović vlada preko četvrt veka u Crnoj Gori. Da li ćemo koristiti termin đukanovizacija, erdoganizacija, putinizacija, orbanizacija – sve je to u suštini ista pojava. Naravno, pošto vlada jednom regionalnom silom, Erdogan može sebi da dozvoli i da zatvara novinare, profesore, sudije, oficire – to je veći stepen samovolje. Što se tiče Đukanovića, on je blagodareći osloncu – u prvom redu na Sjedinjene Američke Države – mogao da opoziciju tretira kao elementarnu nepogodu s kojom se može nositi. Orban je čovek koji je postao simbol za Evropsku uniju. Taj simbol je žilet žica koju je on patentirao i sada je izvozi širom Evrope. Aleksandar Vučić je u poređenju sa Orbanom znatno manje zlo, ali nije isključeno da će od svog brata ponešto naučiti i i ovde primeniti.

Karabeg: Mislite li da će Vučić još dugo vladati Srbijom i da neće lako otići s vlasti?

Jakšić: Po svemu onome kako sada stvari stoje, barem površinski, to bi mogao da bude zaključak. Međutim, to je nemoguće predvideti. Nemoguće je pre svega zbog toga što je najjača i najdominantnija figura srpske politike nepredvidiva. Ja mislim da je Vučić često i samom sebi nepredvidiv, pa su onda i predviđanja o njegovoj sudbini veoma komplikovana.

Bakić: Uglavnom se slažem sa ovom ocenom s tim što bih dodao da se u Srbiji bez međunarodnog činioca nikada ništa do kraja nije odigralo.