Nekada sam mislila da neuki ljudi robuju svojim predrasudama, a onda sam shvatila da ništa manje ropstvo nije ni kada robuješ svom znanju, pa makar ono bilo potvrđeno diplomom fakulteta.
Ono što čuješ od autoriteta i pročitaš u referentnim udžbenicima, postaje neka vrsta aksioma: ne proveravaš dalje i ne sumnjaš. Godinama smo slušali da geni determinišu naše osobine, pa i karakter i ponašanje; a onda epigenetika kaže da su geni u našem telu nešto poput arhitektonskog nacrta: daju skicu kuće, ali graditeljji određuju kako će kuća izgledati i od kakvog će materijala biti sagrađena.Teza da svojim mislima možemo uticati na genetsku strukturu ozbiljno je poljuljala sve ono što sam godinama učeći i baveći se medicinom skladištila i prihvatila.
Splet okolnosti je bio takav da mi je svaki dan bio ispunjen borbom sa samom sobom i činilo se da bi moja potraga za rešenjem aktuelnog problema mogla biti okončana,ali je cena u tom trenutku bila prevelika – odrekni se velikog dela onoga što te medicina naučila i što je tvom razumu logično i prihvatljivo.
Uzroci i posledice-zakon kauzalnosti
Bolest i sve oko nas ima uzrok i posledicu, otkriješ uzrok – odrediš kauzalnu terapiju; ako ne znaš uzrok – tretiraj simptome. To je sasvim logično, a sve što je mimo takvog sistema, pogrešno je i neprihvatljivo. Dva i dva su četiri, posle dana dolazi noć; ako prospeš vodu, biće mokro; moguće je samo ono što racionalno možemo objasniti… Sve je to tačno, osim kada nije!
I tako je univerzum rešio da mi pokaže da sam u zabludi, a da je moje znanje, zapravo, ograničenje koje nije ništa bolje od predrasuda nekoga ko ne ume da otvori svoje vidike.
Razmišljajući o nekim alternativno-medicinskim metodama, odbacujem ih uz obrazloženje da to ne može da radi jer, prosto, tako nas nisu učili. Zbog toga odbacujem čak i mogućnost da odem na predavanje o toj temi.
Iz jednog sna sam se probudila uznemirena. Prvi put sam doživela takvo iskustvo. Sa visine sam posmatrala sebe dok spavam. Videla sam brze pokrete očnih jabučica, mrštenje čela i stiskanje pesnica. Probudila sam se dezorjentisana, uplašena… Zgrabila sam papir i olovku i do detalja zapisala svoj san. Osetila sam olakšanje.
Zvučni signal mi je stavio do znanja da mi je stigao mejl. Otvorila sam ga… i zaledila se – upravo je stigao mejl sa pozivom da prisustvujem predavanju na temu o kojoj sam razmišljala. Predavač je poznat, autor mnogih knjiga, hvaljen i osporavan. Slučajnost! Šta drugo?!
Dok sam izlazila, pokušavala sam da protumačim svoj san. U snu su na jednom mestu bili ljudi koji se nikad nisu sreli, neki koje volim, neki koje ne volim, crni i beli, poznati i strani; spojila sam omiljena i mrska mesta, sve je to bilo tu u jednom loncu: nespojivi ljudi, mesta, osećanja. Nisam ekspert za tumačenje snova, ali sam pomislila kako je u tom snu moje 'nesvesno' saželo svu moju borbu misli ovih dana: svako ZA i PROTIV, poznato i nepoznato, ono u šta verujem i ono u šta sumnjam. Sve moje misli napakovane u jedan san.
„Otvoren sam za vođstvo sinhronicitetom i neću dozvoliti da očekivanja ometaju moj put“ Dalaj Lama
Ulazim u knjižaru, tražim željenu knjigu. Odjednom je oko mene po podu gomila knjiga koje sam srušila sa police. Saginjem se da ih pokupim i još jednom –iznenađenje! Oborila sam knjige onog autora za čije predavanje sam upravo dobila poziv.
– U redu. Smiri se. I to je samo jedna slučajnost – pokušavam da racionalizujem.
Vraćam knjige na policu i plaćam knjigu po koju sam došla. Sa radija u autu čujem:
We know you, they know me
Extrasensory
Synchronicity.
A star fall, a phone call,
It joins all,
Synchronicity.
It's so deep, it's so wide
Your inside
Synchronicity…
Synchronicity, Police
(U slobodnom prevodu: Mi poznajemo tebe, oni poznaju mene, ekstrasenzorno, sinhronicitet; Pad zvezde, telefonski poziv, sve zajedno, sinhronicitet; Tako je duboko, tako je široko tvoje unutrašnje, sinhronicitet…)
Vadim knjigu iz kese i sad više nemam argumente da je sve samo slučajna slučajnost: „Greškom“ sam kupila knjigu koju sam oborila, umesto one po koju sam došla.
– E sad je dosta – govorim sebi – ovo je više od slučajnosti!
Setim se poznate anegdote o kojoj je Karl Gustav Jung pisao: dok je pacijentkinja na jednoj seansi opisivala svoj san sa skarabejom, baš tada je u prostoriju uleteo jedan kao iz sna.
Ovo je više od situacije gde pomisliš na nekoga, a on se pojavi iza ćoška ili zazvoni na vratima. Na to više i ne obraćamo pažnju. Šta mi sad ovo Univerzum poručuje? Jesu li sve ovo „znakovi pored puta“?
….Sinhronicitet.
Jung je mnogo godina potrošio istražujući prirodu slučajnosti i utvrđujući načela neuzročnog povezivanja. Niz ovih sinhronicističkih događaja u mom životu, podstakao me je da potražim sve što mogu o ovoj pojavi, i ono što me je posebno kopkalo: da li mi zaista Univerzum nešto šapuće?
Mnogi se autori slažu da onima koji se zanimaju za psihološke teme, a istovremeno i za zakone (kvantne) fizike, energije, uzročnosti, vremena i prostora, Boga – nema bolje teme nego što je to sinhronicitet.
Uzimam „Tumačenje prirode i psihe“*2, i imam utisak da mi se mešaju „babe i žabe“. Opet se moj mozak buni protiv nepoznatog i protiv onoga što mi je teško razumljivo.
– Ali ipak… ako Jung piše o tome, onda je sigurno stvar u ograničenjima tvog uma, a ne u nekoj 'šarlatanskoj' teoriji koju ti ne razumeš – umiruje me moj racio.
I opet radi sinhronicitet, kao da mi Univerzum čita misli, otvara se web stranica saJungovim citatom „Ako čovek ne razume drugu osobu, on će težiti da je smatra budalom“. U sebi dodajem da to ipak ne znači i da ta osoba zaista nije budala. Nastavljam da čitam.
Jung objašnjava da filozofski princip na kome se temelji naša koncepcija prirodnog zakona jeste uzročnost, ali kako se ta veza između uzroka i posledice pokazala samo statistički vrednom i samo relativno istinitom, onda i načelo uzročnosti ima samo ograničenu valjanost u objašnjavanju prirodnih zbivanja, i zbog toga pretpostavlja postojanje drugih činilaca, koji bi bili potrebni za objašnjenje. To bi značilo da povezanost događaja može u određenim okolnostima biti drugačija od uzročne pa zato je potrebno uvesti neki drugi princip objašnjenja.
Da sam na ovu temu razmišljala pre svog niza sinhronicističkih događaja, teško da bih pronašla nešto što bi me ubedilo da svaka posledica nema i svoj uzrok. Pre bih bila sklona da poverujem da poput munje i groma, koji su bili neobjašnjivi primitivnim narodima zbog ograničenosti njihovih znanja, i nama je sada dati događaj nemoguće povezati sa uzrokom.
Jung naglašava da su mnoge pojave 'sumnjive' uzročno-posledične veze, ali se pita da li postoji i neko opšte polje gde neuzročne pojave nisu samo moguće, već i istinite činjenice. Da, to je svet slučaja, gde slučajna pojava izgleda uzročno nepovezana sa činjenicom. Kako je broj neuzročnih pojava daleko manji od uzročnih, mi se manje bavimo njima.
Jung je pojavu nazvao sinhronicitet jer se istovremeno pojavljivanje dva smislena, ali ne i uzročno povezana događaja,činilo bitnim merilom. Tako ovaj pojam ukazuje na vremensko podudaranje u pojavljivanju dva ili više uzročno nepovezana događaja koji imaju isto ili slično značenje (nasuprot sinhronizmu koji jednostavno predstavlja istovremeno pojavljivanje dva događaja). U „Duhu psihologije“, sinhronicitet je definisao kao psihički uslovljenu relativnost prostora i vremena. Prostor i vreme imaju svoje uporište samo u toku duhovnog razvoja, pre svega su uslovljeni mogućnošću merenja. U odnosu prema duši, prostor i vreme su 'elastični'. Mogu biti svedeni na nestajanje jer kao da zavise od psihičkih uslova i ne postoje sami po sebi, već ih svesni um samo pretpostavlja. U životu nailazimo na podudarnosti koje su tako smisleno povezane da bi njihovo slučajno podudaranje bilo neverovatno. Čak i u situacijama kad ne možemo pronaći smislenu podudarnost, mitologija, religija, simbolika daju nam tu vezu (arhetipski simbolizam).
Kasnije, objašnjavajući na primerima iz svoje kliničke prakse, Jung je opisao tri tipa ovih događaja:
1. Sinhronicistički događaji počivaju na istovremenom pojavljivanju dva različita psihička stanja: jedno od njih je normalno, verovatno stanje (ono koje je uzročno objašnjivo), a drugo, presudno iskustvo, ne može se izvesti iz prvog (sinhronost misli ili osećanja sa spoljnim događajem),
2. Vremenski udaljeni događaji (ne sinhroni, već sinhronicistički) koji se doživljavaju kao psihičke slike u sadašnjosti (san, vizija, predviđanje nečega što će se desiti u budućnosti)
3. Neočekivani sadržaj koji je neposredno ili posredno povezan sa stvarnim spoljnim događajem (san ili vizija događaja koji se odvija na udaljenom mestu).
Sinhronicitet zato znači istovremenost određenog psihičkog stanja s jednim ili više spoljašnjih događaja koji se pojavljuju kao smislena odrednica trenutnog subjektivnog stanja, ili čak i obrnuto.
Sinhronicistička iskustva umeju da nas duboko potresu jer ljudski um ima potrebu za racionalnim i logičkim obrazloženjem nečega što se dešava okolo, a sinhronicitet nam daje upravo suprotno. Moje iskustvo sa sinnhronicitetom je pokrenulo snažnu uznemirenost, na telesnom i duhovnom nivou. Podstaklo je i moje misli da krenu u drugom pravcu i nateralo me da preispitujem i svoje prethodne stavove i uverenja. S jedne strane je tako nestvarno, a ipak se događa.
Jednom kad sam povela razgovor o sinhronicitetu, odmah je neko od sagovornika imao svoj primer: naiđe period da kad god pogledam na sat bude 2.22, 1.11, pa na šalteru dobijem takav broj ili uvek na kasi dobijem račun sa takvim iznosom, knjiga se otvara sama na 111, ili 222 strani…Bezbroj primera numeričkog sinhroniciteta.
Jednom sam od klijentkinje čula da kad god pomisli na svog bivšeg dečaka, gde god da se nalazi, na radiju počne njihova pesma, ili nekome zazvoni telefon sa tom melodijom. 'Sudbina' – rekli bi.
I pored manjeg ili većeg uznemirenja koje ovakvi događaji izazovu, postavlja se i pitanje: šta sad s tim? Da li mi sami nekako izazovemo takav niz naizgled potpuno nepovezanih događaja, a ipak, previše logički i po značenju povezanih da bi bili slučajnost?
Pokušamo li svesno da delujemo na takve događaje, teško da ćemo uspeti. Ali kad se najmanje nadamo, oni se pojave – da nas uznemire i možda poruče da smo na pravom putu, da su naše misli povoljne.
U nekim knjigama se pominje da i ishrana utiče na ovu pojavu: zdrava i čista hrana pogoduje nastanku sinhronicističkih događaja; pozitivne misli stimulišu, crne misli zaustavljaju sinhronicitet.
Ja se uvek trudim da analiziram čitav splet okolnosti: o čemu sam razmišljala, kojim sam se problemom bavila, u kakvom sam raspoloženju bila, da li su se pojavili i neki detalji koji imaju simboličko značenje kad se desila serija događaja.
Jung uzrok sinhroniciteta traži i u Bogu (više je priklonjen istočnjačkoj filozofijii boga), u alhemiji, astrologiji, u disciplinama koje se teško mogu svrstati u naučne. Time ukazuje na bitnu osobinu ove pojave: neshvatljivog je karaktera, pa iako je ova pojava vidljiva, ona je u isto vreme i teško dokaziva. Aludira da je sinhronicitet iznad vremena, prostora i uzročnika.
Ako pretražujete internet, obično se u tekstovima sa sinhronicitetom pojave reči paranormalno, ekstrasenzorna percepcija, snovi, serendipiti. Za one koji teže naučnim objašnjenjima, dovoljno da odustanu od daljeg čitanja. Ali ako znamo da je Jung sinhronicitet istraživao sa poznatim fizičarima tog vremena kao što su Ajnštajn, Pauli, zašto bismo odbijali da poverujemo. Uostalom, naše stare narodne pesme su pune opisa sinhronicističkih događaja koji sami po sebi ne bi imali veće značenje, ali kad se stave u kontekst aktuelne socijalno-političke situacije, bili su faktor predviđanja i odlučivanja.
Negde sam pročitala da se sinhronicitet javlja iz dubine našeg očaja. Može biti. Kad osećamo toliku nemoć da se na svoje opipljive resurse oslonimo, Univerzum nam pošalje pomoć u vidu sinhroniciteta.
– Sad mi je jasnije kakva je ovo igra!
Odlučila sam da ne ignorišem ove znake: za početak uzimam računar i potvrđujem prisustvo predavanju.
Autor: Dr Maja Vučković
Centar za prirodnu medicinu, psihoterapiju i koučing, Niš
http://majainspire.blogspot.rs/
065/3519 563
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
