Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika ostavili su Vladi Srbije rok od dvadesetak dana da pronađe rešenje za uvođenje platnih razreda u ceo javni sektor ili će u protivnom časovi u školama biti skraćeni na 30 minuta. Odluku o otpočinjanju zakonskog štrajka od 17. novembra sindikalci su doneli posle serije protesta upozorenja koji nisu urodili plodom, jer zasad nema najave iz Nemanjine 11 da će obrazovanje biti izuzeto od smanjenja plata za 10 odsto.

Na potezu je Vlada, poručuju prosvetari, a resorni ministar Srđan Verbić pomirljivo odgovara da je „svestan da će do štrajka doći uz podsećanje da je smanjenje plata svim budžetskim korisnicima neminovno“.

Šta bi, dakle, uticalo da sindikati prosvetara odustanu od skraćenja časova, koje bi moglo da ugrozi ne samo završetak prvog polugodišta već i njihove plate? Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kao ključni uslov za eventualno zamrzavanje štrajka navodi početak izrade zakona o platnim razredima za sve zaposlene koji se finansiraju iz republičkog budžeta.

– Mi smo argumentima uspeli da ubedimo premijera Aleksandra Vučića i ministre da plate u obrazovanju zaostaju za ostalim korisnicima budžeta za najmanje 28 odsto. Na poslednjoj sednici Vlade je rečeno da će se odustati od izrade zakona na način kako je to ranije obrazlagala ministarka Kori Udovički, tako da očekujemo da platni razredi obuhvate ceo javni sektor. To verovatno neće biti moguće da se uradi do 1. januara, ali mi tražimo da taj posao bude gotov makar do 1. februara, kaže Brajković.

On ponavlja da sindikati obrazovanja nisu protiv smanjenja plata, ukoliko se zarade svih zaposlenih u javnim sektoru izjednače prema stepenu stručnosti, ali da je neprihvatljivo da samo prosvetni radnici snose teret krize. Na pitanje ko bi najviše dobio, a ko izgubio, Brajković odgovara da je nemoguće uvesti platne razrede, a da nekome plata ne bude smanjena, jer država nema dodatnog novca.

– Ali nijednoj delatnosti ne mogu toliko da smanje plate, da dođu na nivo prosvete. Zdrava logika kaže da je nemoguće da plata onih koji primaju po 70.000, 80.000 dinara padne na 39.000, koliko imaju nastavnici u školama. Tačno je da bi prosvetnim radnicima zarade bile povećane, ali uz smanjenje od 10 odsto u najgorem scenariju bismo ostali na istom, smatra Brajković.

I Jasna Janković, članica Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika, ukazuje da bi platni razredi trebalo da obuhvate i javna preduzeća. Ona ističe da zasad postoje samo nezvanične najave o uvođenju jedinstvenih platnih razreda.

– Ako Vlada napravi takav zakon koji će stupiti na snagu kada bude bolje, mi sigurno nećemo pristati da držimo časove od 45 minuta. Ministar prosvete od početka nije stao ispred svog resora i pokazuje znake nezainteresovanosti za materijalni položaj prosvetnih radnika, smatrajući da samo obrazovanje treba da podnese teret krize. Kori Udovički uopšte nije počela da radi zakon o platnim razredima, tako da sindikati prosvete nisu zakasnili, već reaguju u pravom trenutku, kaže Jankovićeva. Ona tvrdi da sindikati obrazovanja žele da pomognu državi tako što je uslovljavaju da konačno uvede red u javni sektor, koji naziva „tamnim vilajetom Srbije“.

– Ako bi država smogla snage da i javna preduzeća uvrsti u javni sektor i sredi plate po platnim razredima, videlo bi se ko ima koliki dodatak na lični dohodak, a sasvim sigurno bi se i ostvarile uštede. Sve što radimo je za boljitak zemlje, za bolji materijalni položaj prosvetnih radnika i svih zaposlenih u javnom sektoru koji imaju visoko obrazovanje. Rok od skoro 20 dana koji smo ostavili Vladi je dovoljan da odluči u kom pravcu će razmišljati, ali konstruktivno. I zaposleni u zdravstvu imaju iste zahteve kao i mi, navodi Jankovićeva.

Ona podseća da su platni razredi prvi put pomenuti u novembru 2013, na sastanku sa tadašnjim ministrom finansija Lazarom Krstićem, nakon čega je Unija sindikata prosvetnih radnika uradila predlog za celokupan javni sektor i poslala ga nadležnima. Kao matrica im je poslužio slovenački model, jer je ta država platne razrede uvela 1997. i u međuvremenu ih dva puta menjala, čime su, prema rečima naše sagovornice, otklonili sve nedostatke uočene u praksi.

– Platni razredi predstavljaju realnu raspodelu budžeta prema stručnoj spremi i odgovornosti posla. Mi smo predvideli 65 platnih razreda, gde bi prva grupa bili najslabije plaćeni poslovi koji su na minimalcu, a u najvišoj platnoj grupi bi bio predsednik države. Dakle, niko u zemlji ne bi smeo da ima veću platu od njega, jer on obavlja najodgovorniji posao. Odnos između najniže i najviše zarade koji bi imao predsednik je jedan prema 12, dok bi profesori bili između 35. i 45. platne grupe, objašnjava Jasna Janković predlog Unije.

Na pitanje šta bi to konkretno značilo za prosvetare, ona odgovara da bi tetkice u školama primale 20.500, administrativni radnici u školama sa petim stepenom stručne spreme duplo više – 41.000 dinara, profesor bi imao 61.500 (odnos jedan prema tri), dok bi najveća plata, preko 100.000 dinara, sledovala univerzitetskim profesorima (jedan prema pet).

– Profesor sa sedmim stepenom stručne spreme bi se u tom slučaju merio sa lekarom opšte prakse bez specijalizacije. Ukoliko bi se ovako stvari postavile, zarade bi bile smanjene nekim zaposlenima sa četvrtim stepenom stručne spreme koji sada imaju duplo veću platu od profesora. Ali njima bi neko morao da objasni da oni realno ne mogu da imaju tolike plate sa takvom stručnom spremom, poručuje Jankovićeva.

Rizik i materijalne žrtve

Na pitanje kakav odziv očekuje u školama, s obzirom na opasnost da štrajkačima bude smanjena plata zbog održavanja časova od 30 minuta, Jasna Janković poručuje kolegama da „imaju samo jedan put, koji mora biti napred“. „Ako sada budemo stali, naši zahtevi ne samo da neće biti ispunjeni već neće biti ni razmatrani. Moramo da rizikujemo, iako svesni da će ovo biti borba koja će imati žrtvu u materijalnom smislu, kaže Jankovićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari