Posle gromoglasno-jednoglasnog „sportski pozdraav – zdraaavo“, iz garaže pored kuće u pribojskom prigradskom naselju Banjski Čamac, u vlažno i hladno zimsko-limsko veče, uz veseli žagor i smeh, izlazi grupa od petnaestak dečaka i devojčica. Upravo je završen trening ving-čuna.
U garaži, od nekih 40 kvadratnih metara, pored improvizovanih sprava za vežbanje, peći na drva i okićene novogodišnje jelke, u uglu, stoje vesla i slikarski štafelaj. Trener Dejan Puzović priča nam o ving-čunu i ostalim interesovanjima koje uspešno „uzgaja“ u svojoj garaži.
- Šta je ving-čun, kung-fu?
– Ving-čun je vrsta kung-fua, borilačka veština poreklom iz Kine koju mogu uspešno učiti i praktikovati pripadnici oba pola i različitih uzrasta . Sadrži najbolje elemente mekih i tvrdih kung-fu stilova ali je, kao i većina istočnjačkih veština, istovremeni trening duha i tela i njihovo usklađivanje. Ja sam samouk u ovoj veštini, ali pošto imam iskustvo od skoro 30 godina ličnog treninga smatram da je došlo vreme da ga podelim sa drugima koji su zainteresovani. Sad je uz literaturu i ostalo sa interneta sve mnogo lakše.
- Da li je su prostor i uslovi u kojima trenirate dovoljni?
– Ving-čun ne zahteva veliki prostor, poligone i sprave za trening improvizujemo i pravimo sami, a skupimo i nešto novca za ogrev preko zime , ali svakako bi nam odgovaralo da ponekad , pogotovo u zimskom periodu, možemo koristiti i neku veću salu koja se greje.
- Na kraju treninga ste deci dali savet da poštuju svoje roditelje i da se sa uvažavanjem ophode prema starijima. Da li su slični saveti sastavni deo svakog treninga?
– Smatram da je uticaj svakog trenera na decu veliki , kojim god sportom da se bave i da ga treba iskoristiti na pravi način. On se stiče odnosom međusobnog poštovanja, ako se vi odnosite sa uvažavanjem i poštovanjem prema deci budite sigurni da će vam uzvratiti na isti način. Osim što je to moje lično iskustvo , ono je utkano i u učenje svih istočnjačkih veština , pa i ove koju mi upražnjavamo.
- Osim kung-fua ova garaža je baza i Rafting kluba , jesu li članovi isti?
– Neki jesu, uglavnom ovi starijeg uzrasta, mada ima i raftera koji ne dolaze na treninge ving-čuna. Imamo tu prednost da nam je Lim ovde blizu, na nekoliko metara, pa smo jedan od retkih klubova koji je od marta do novembra na vodi. Garaža je baza i za ta okupljanja, povremeno spremamo kotlić ovde ispred, leti i na jesen , uglavnom.
- Rafting nije jeftin sport kako dolazite do opreme?
– I tu ima dosta dovijanja. Opštinska Turistička organizacija nam je ustupila čamac na korišćenje, nešto od opreme i sami nabavljamo, (bez opreme nema bezbednog raftinga), a jedan deo obezbedimo kroz učešće na regatama. Učestvovali smo jesenas na regati „Banja Luka – Beograd“, trajala je 14 dana, izveslali smo 504 kilometra , na taj podvig smo ponosni, to ne može bez ozbiljnog treninga.
Slikarstvo
Dejan Puzović, koji je po obrazovanju inženjer hemije, nije ovoga puta detaljnije pričao o svojoj trećoj pasiji iz garaže – slikarstvu. Iako je imao više samostalnih i grupnih izložbi kaže da tu mora još dosta da uči, a da mu je iskustvo boravka kod prijatelja u Parizu i slikanja na Monmartru pojačalo tu želju. Puzović ističe da je svako odgovoran za razvoj sopstvenih interesovanja, a da je pored strasti, entuzijazma i podrške porodice, u njegovom slučaju, veoma bitna upornost. „Samo tako možete da zaokružite svoju priču i samo tako može da nastane nešto od čega ćete i vi i drugi imati koristi“, poručuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
