Do 1950. godine Englezima je bilo ispod časti igrati na Svetskim prvenstvima u fudbalu. Prepotentno, bez želje za proverom, sami sebe su kao izumitelje najvažnije sporedne stvari na svetu ustoličili u večite šampione. Onda su te 1950. godine otišli u Brazil na četvrto planetarno prvenstvo s ciljem da se prošetaju do krune i pritom pokažu Brazilcima, Italijanima i Urugvajcima ko je ko u fudbalu.
Sa njima nisu ni stigli da se izmere, jer je na tom putu trebalo preći preko amatera iz SAD. Bilo je to vreme kada su evropski fudbal u Americi igrali samo oni koji ne bi ušli u sastav nekog bejzbol, košarkaškog ili tima američkog fudbala. Takav tim SAD pobedio je nadobudne Engleze 1 : 0.
Inspirisani senzacionalnom pobedom nad momcima iz kolevke fudbala Amerikanci 55 godina kasnije snimaju film ,,Igra njihovog života“. Fudbalska reprezentacija Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu 1930. u Urugvaju iznenadila je svet, kada je pravo niotkuda osvojila treće mesto. Osamdeset godina kasnije Dragan Bjelogrlić ekranizovao je duplu filmsku priču o timu koji je prigrabio simpatije i onog dela publike koja fudbal doživljava kao poslednju rupu na svirali. Neko jedan fudbalski podvig ili veliki uspeh otrgne od zaborava tako što snimi filmsku priču, onaj ko to ne može, može nešto drugo. Nekad je dovoljno samo se setiti prigodnom prilikom generacije koja je postigla nešto veliko.
Ove godine navršavaju se tri decenije, od slobodno se može reći najvećeg ili jednog od dva najveća uspeha u istoriji novopazarskog fudbala, kada se FK Novi Pazar plasirao u drugoligašku grupu Istok one velike Jugoslavije. Posle 56 godina igranja liga ispred kojih nije stajao prefiks savezna generacija iz 1984. priredila je takvu radost gradu da za opis onoga što je u prvoj polovini te godine doživljavao Novi Pazar jednostavno nedostaju prave reči. Jedan tim je veliki kada ima golmana koji brani i moguće i nemoguće, kada odbrambeni fudbaleri potpuno različitih igračkih karakteristika sa lakoćom čuvaju svoj gol i na isti način pogađaju protivničke mreže, kad u timu ima šarmera – virtuoza kakav je bio Vukadinović, kad ima dvojicu „ubica“ golmana, što jesu bili Ugljanin i Glavčić i kad je tu mozak tima, a to je bio kapiten Ferid Ganić. Sve to i još mnogo više imala je generacija iz 1984.
Novi predsednik FK Novi Pazar Nedžad Dragolovčanin radom u FK Jošanica pokazao je ne samo da previše voli ovu igru, već i da nije nikakav fudbalski naturščik. Verovatno još uvek nije ni svestan kakva ga sve iskušenja i prepreke čekaju sa ekipom u Superligi. Zato je jasno da nema mnogo vremena da se okreće prošlosti, ali i on bi trebalo da zna neke lepe jubileje ne treba olako prepustiti zaboravu. Okupiti zlatnu generaciju na jednom mestu bilo bi najmanje što klub za njih može da uradi. Neka to bude i petnaest minuta pre početka neke prvenstvene utakmice ( recimo, poslednje u šampionatu protiv Radničkog iz Kragujevca ) biće dovoljno. Njima, onima koji ih pamte, novoj generaciji navijača koja se diči prošlošću svog kluba jedan takav gest mnogo bi značio, tim pre što se svi igrači iz te generacije nalaze među živima. Uostalom, ako Novi Pazar želi da bude veliki klub to ne da bi trebalo, to bi moralo da se dogodi. Bar to, iako su zaslužili mnogo više.
Sećajući se tog vremena sadašnji pomoćni trener Novog Pazara Izet Ljajić kaže: ,,Te 1984. godine stigao sam sa odsluženja vojnog roka pred početak drugog dela prvenstva. Čast je bila igrati sa takvim majstorima fudbala. Imali smo kvalitet, atmosferu, jednostavno bili smo tim. Dokaz za to je da smo do danas skoro svi ostali veliki prijatelji“. Golgeter tog tima Milan Glavčić i danas, kao i tada, živi u rodnom Baljevcu, što ga ne sprečava da u Novom Pazaru gleda utakmice kluba u kojem je stekao večnu slavu. Prisutan je na skoro svim megdanima voljenog kluba, od pionirskog do seniorskog tima. Popularni ,,Glava“ na ideju da se generacija iz ‘84 u godini jubileja ponovo okupi gleda s odobravanjem. „Većina nas je i danas u kontaktu. Naravno, postoje i oni s kojima se nismo videli više od 20 godina. Možda je to prava prilika za ponovno okupljanje. Bilo bi lepo“, sa setom i nadom da će do susreta generacije doći kaže Glavčić.
O kakvoj Srpskoj ligi, u kojoj su Pazarci te 1984. bili prvaci, je reč najbolje se vidi iz spiska klubova koji su je činili. Pored Novog Pazar u njoj su igrali Radnički iz Kragujevca, Čukarički, Obilić i Sinđelić iz Beograda, Jagodina, Sloga iz Kraljeva, Loznica, Dubočica, Radnički iz Obrenovca, Budućnost iz Valjeva, Rudar iz Kostolca, kao i manje poznati klubovi za današnje, ne i za ondašnje prilike, Kristal iz Zaječara, Majdanpek, Đerdap iz Kladova i 7. juli iz Vrčina. Novi Pazar je do prvog mesta došao osvojivši 43 boda (u to vreme pobeda je vredela dva boda), uz gol razliku 42 : 14, sa 17 pobeda, devet nerešenih rezultata i samo četiri poraza. Najbolji strelac tima bio je fenomenalni Milan Glavčić sa 23 gola. Novopazarci su umakli drugoplasiranom Obiliću tri boda, dok su Radnički iz Kragujevca i Majdanpek sakupili 33. Slavlje povodom ulaska u Drugu ligu usledilo je posle pobede u poslednjem kolu u Novom Pazaru nad 7. julom 2 :. 1. Međutim, prava fešta odigrala se tri kola pre kraja prvenstva, kada je Novi Pazar i zvanično „overio“ titulu nakon nerešenog rezultata 1 : 1 na Vračara u duelu sa Sinđelićem. Tu utakmicu pratilo je 3.000 gledalaca, od kojih je 2.500 doputovalo iz Novog Pazara. Gol za novog drugoligaša postigao je Milan Glavčić u 53. minutu, izjednačenje domaćinu doneo je Stojanović u 84. minutu. Istorijsku utakmicu za Novi Pazar odigrao je tim u sastavu: Jovanović, N. Izberović, Detanac, Župić, Kostić, Ljajić, Ugljanin, Košuta (Tutić), Glavčić (Š. Izberović), Ganić I Vukadinović. Ekipu je sa klupe predvodio Dušan Radonjić Ćuka, legenda čačanskog fudbala.
Ostaće zabeleženo da je u toj sezoni Novi Pazar ubeležio jednu od najubedljivijih pobeda u svojoj istoriji, kada je na Gradskom stadionu savladana Jagodina 9 : 0 (četiri gola Milana Glavčića, dva Bajra Župića i po jedan Gmitra Vukadinovića, Ismeta Ugljanina i Šerifa Izberovića). Ovim se ne završava spisak sjajnih rezultata generacije iz 1984. U to vreme veliku specifičnu težinu imalo je takmičenje za titulu amaterskog prvaka Jugoslavije za koju su se borili prvaci republičkih i pokrajinskih liga. Posle ubedljive pobede nad Lirijom u Prizrenu 3 . 0, u finalu na Gradskom stadionu u Novom Pazaru ,,pala“ je i Crvenka rezultatom 2 . 0 (strelci, Esad Karišik i Ismet Ugljanin). Tu utakmicu odigrao je i povratnik iz JNA i budući kapiten tima Enver Gusinac.
Posle svega, teško je prenebregnuti činjenicu da su pravi temelji današnjeg Novog Pazara postavljeni te 1984. godine. Da nije bilo Pazara iz ‘84 veliko je pitanje u kom smeru bi otišao fudbalski klub. Zato, ako ništa drugo, postoji moralna obaveza da se u povodu 30-godišnjice velikog uspeha setimo jednog sjajnog tima i njihovog velikog uspeha. Razlog za zaborav generacije iz 1984. ne postoji, jer jedan klub samo dok se seća najlepših delova svoje istorije može se nadati sličnoj budućnosti.
FK Novi Pazar – 1984. godine
Golmani – Novica Jovanović, Dragan Goševac, Naser Halitović Odbrana – Dragan Kostić, Bajro Župić, Darko Vujović, Esad Karišik Nazim Izberović, Ratko Šarac, Radojica Milojević, Salih Detanac, Izet Ljajić, Ljutvo Bogućanin Sredina – Ferid Ganić, Rizo Tutić, Mirsad Karišik, Adnan Numanović, Ismail Bihorac, Nermin Ukić Napadači – Ismet Ugljanin, Milan Glavčić, Gmitar Vukadinović, Šerif Izberović, Naser Salihu Trener – Dušan Radonjić – Ćuka Pomoćni trener – Aćif Klimenta Predsednik – Amir Beširović Doktori – Rodoljub i Vujica Marković Fizioterapeut – Jakup Camović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
