Krečenje voćaka je agrotehnička mera koja štiti stabla voćaka od niskih temperatura tokom zime i u proleće. To je preventivna mera koja se sprovodi u cilju sprečavanja oštećenja stabla a koja se moraju da budu zaštićena pre pojave niskih temperatura. Stabla se premažu radi sprečavanja naglog zagrevanja pod uticajem sunca.
Ukoliko nakon hladnih noći naglo ugreje, dolazi do pucanja kore. Ova pojava je češća tokom hladnih noći i toplih zimskih dana kada se kora zagrijava dvojako i to direktnim sunčevim zračenjem i refleksijom od snega na tlu od kojeg se sunčeva svetlost odbija i pogađa stablo/koru voćke. Zagrevanjem debla dolazi do širenja dubljih delova tkiva, koje ne prati širenje kore te ono puca. Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se uzročnici truljenja i takve rane teško zaceljuju.
Da bi se sprečilo pucanje kore debla i račve grana treba premazati smesom svetle boje po receptu: pet kg negašenog kreča 0,25kg kvašljivog sumpora 0,5kg kuhinjske soli i voda. Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava zagrevanje debla i tako usporava kretanje sokova. Zato je važno da krečna mešavina bude što belja i da se zadrži što duže. Kreč se prvo zagasi i odstoji nekoliko dana pa se onda dodaju drugi sastojci. Sastojke je potrebno dobro izmešati i dodati toliko vode da se dobije žitka smesa koja se može nanositi četkom. Ukoliko se krečenje obavlja pomoću prskalice, rastvor se mora razrediti, a nanošenje je najbolje izvršiti u više navrata. Pre premazivanja dobro je da smesa odstoji 24 sata kako bi bolje prijanjala na koru. Debla voćaka treba premazati od zemlje pa sve do iznad račvišta grana 30-40cm. Mesto gde grane izlaze iz debla naročito je osetljivo na pojavu pucanja kore.
Najbolje vreme za krečenje voćaka je kraj novembra, početak decembra, tako da voćke budu okrečene pre nižih temperatura. Pravilo je da se krečenje obavlja po lepom i suvom vremenu na temperaturi iznad 0°C, u protivnom, krečna opna bi se smrzla i odmah odvojila od drveta. Umesto kreča može se koristiti i bela lateks boja koja se koristi za farbanje zidova i fasada pri čemu se ona razređuje u odnosu 50:50 sa vodom. Boje na bazi ulja ne smeju se koristiti jer mogu oštetiti biljku. Kajsije, šljive i trešnje su posebno osetljive na pucanje kore pa ukoliko se ne okreče značajno se smanjuju šanse da opstanu duži niz godina.
Kada se na stablima primeti pucanje kore takva mesta treba dobro da se očiste od truleži i premažu gustim rastvorom plavog kamena. Zahvaljujući sumporu i kreču ova mešavina ima dezinfekciono dejstvo jer čisti stablo od gljivica i lišaja. Krečenja, takođe, može da utiče na odlaganje kretanja vegetacije za nekoliko dana, što u našim uslovima može da bude dosta značajno, posebno za šljivu. Stabla koja se kreče uvek su čista i glatka.
Autor je, dipl. ong poljoprivredePratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
