Godinama Novi Pazar ne može da se pohvali da je u prvi plan izbacio nekog fudbalera čija tehnika baratanja loptom pleni pažnju. U prvenstvenoj utakmici između omladinskih timova Pazara i Napretka (4:3), igranoj pre nepunih mesec dana, tokom prvog poluvremena pri rezultatu 3:0 za domaćina „desetka“ plavih je na sredini terena loptu koja je nepravilno odskočila idealno primirila, onda se blagim trzajem tela lako oslobodila protivničkog fudbalera, a već sledećim potezom milimetarski tačno pogodila svog napadača.
Bio je to trenutak kada je trener gostujuće ekipe Zoran Ristić stavivši obe ruke preko lica zavapio: ,,Eh, da ja imam ovakvog igrača“. Fudbaler sa brojem deset u timu Novog Pazara, 18-godišnji Ensar Bajramlić Điđi ( nadimak dobio od nane ), zbog ovakvih i boljih poteza zavredio je i poziv selektora omladinske reprezentacije Srbije Branislava Nikolića za vrlo jak turnir ,,Četiri nacije“ ( igrači rođeni 1997. godine i mlađi ) u okolini Sarbrikena u Nemačkoj. Tim Srbije u konkurenciji Nemačke, Francuske i Švedske zauzeo je treće mesto sa istim brojem bodova kao i drugoplasirani Francuzi, pobednik je bila reprezentacija domaćina, dok je Švedskoj pripalo poslednje mesto. Điđi jedino nije bio akter meča Nemačka – Srbija (1:0), zato je u duelima sa Francuskom (1:1) i Švedskom (1:1) na terenu proveo punih 110 minuta.
– Kako mi je utakmica sa Francuskom bila debitantska u reprezentaciji nije bilo lako, ali samo u početnih 15 do 20 minuta. Sve posle toga bilo je fenomenalno. Dogodilo se, na moju veliku žalost, da posle jednog pokušaj glavom lopta koju sam udario završi pored samog gola. Tih 65 minuta koliko sam proveo u igri nikad neću zaboraviti, već protiv Švedske bilo je mnogo lakše, dečački zadovoljan govori talentovani osamnaestogodišnjak.
Kako je turnir igran polovinom novembra Điđi je imao dovoljno vremena da vrati film događanja, ovako iz njegove perspektive izgledaju naš i rivalski timovi. „Ostale ekipe bile su fizički jače, što se naročito videlo pri posedu lopte, s tim što smo mi u tehničkim elementima ne parirali, nego u nekim delovima bili i bolji. Mnogo je ovo viši nivo fudbala od onog koji mi imamo u našoj ligi. Da smo ranije u ovom sastavu imali češće utakmice ovog tipa mislim da bi došli bar do jedne pobede, mada koliko sam mogao da vidim i čujem učinjenim niko nije nezadovoljan“, prenosi Bajramlić.
Reprezentacija Srbije do 19 godina bila je oslabljena neigranjem prvih zvezda Luke Jovića i Ivana Šaponjića, kao i Matije Špoljarića, Miloša Stojanovića i Stefana Jankovića. ,,I po njihovom povratku sebe vidim u najboljem timu. Bez Jovića i Šaponjića igramo u formaciji 4-2-3-1, sa njima smo još otvoreniji. Verujem da ću i kada se vrate oni najbolji uspeti da se izborim za ulogu koju najviše volim – ofanzivnog veziste, mada ne bih imao ništa protiv ni da se nađem na poziciji defanzivnog veznog igrača, jer sam i na tom mestu jedno vreme uspešno igrao u kadetskom timu Novog Pazara. Očekujem poziv selektora Nikolića i za prijateljsku utakmicu sa Italijanima 16. decembra u gostima, a posle toga sve ću činiti ne bi li ispunio i najveću želju, da zaigram na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj iduće godine. Mislim da u prvoj polovini 2016. godine na završnom turniru za to takmičenje imamo velike izglede da do njega i dođemo“, optimista je Bajramlić o svom reprezentativnom statusu i rezultatima juniorske selekcije.
Prvi deo šampionata u Omladinskoj ligi Srbije Novi Pazar je završio na vrlo nezavidnom 14. mestu sa svega 16 bodova, a to znači da mu predstoji neizvesnih i teških 15 utakmica kroz koje će potražiti opstanak. ,“Ostajemo u ligi. Svi konkurenti dolaze nam u Pazar. Između nas, Napretka i Brodarca razlika je samo tri, odnosno dva boda, a to je dostižno. Bez obzira što će najveći deo ovog tima naredne godine prerasti ovu ligu sve ćemo učiniti da i generaciji iza nas obezbedimo da oseti šta znači igranje u našem najjačem juniorskom takmičenju“, ne ostavlja nikakvu dilemu Bajramlić u pogledu plasmana tima koji sa kapitenskom trakom predvodi na terenu.
Očekivano Điđi je prvi asistent ekipe u šampionatu, ali je neočekivano da se u ovoj polusezoni nije upisao u listu strelaca. Zato su se posle njegovih dodavanja proslavili golgeteri Hadžibulić i Avdić. Zanimljivo je da je u mlađim kategorijama AS-a i Novog Pazara znao da postigne i po 18 golova u sezoni. Kako je u omladinskoj ligi počela zimska pauza redovan je na treninzima prvog tima Novog Pazara (letos potpisao prvi profesionalni ugovor) i strpljivo čeka da ga se trener Ivančević seti i baci u ,,superligašku vatru“. ,,Biće i golova i onako se više radujem kad asistiram saigraču u postizanju golova. Bilo bi dobro kada bi sve moje igre bile na nivou mečeva sa Vojvodinom i Radom, koje sam odigrao po svom ukusu. Što se tiče prvog tima svestan sam da mi nedostaje duel igra i da ću na tome morati dosta da radim tokom zime, možda angažujem i nekog trenera za individualni rad. Iskreno, ne žurim da se pojavim u najboljem timu Pazara, a da bih voleo da se to desi što skorije voleo bih. Najvažnije je da nemam nikakav strah od igranja u Superligi. Takođe, bitno je i što sam na najbolji mogući način prebrodio strah posle operacije meniskusa pre godinu i po dana zbog čega sam imao troipomesečnu pauzu. Ako bih mogao da biram s kim bih voleo da igram u prvom timu Pazara onda bi to bila postava koju bi činili mlađi igrači koji su ponikli u klubu, uz desnu aut liniju vidim Biševca, levo u napadu Zilkića, u špicu Ruševića, sebe iza njega i Bihorca iza mene. Naravno, mesto bi moralo da se nađe i za meni omiljene sadašnje saigrače iz napadačkog dela juniorske postave Hadžibulića, Avdića i ostale“, pusta malo mašti na volju Ensar Điđi Bajramlić.
Real omiljeni tim
Kada govori o trenerima sa kojima je do sada radio o svakom ima samo lepe reči. „Ne bih nikoga da izdvajam, od svakog sam naučio nešto korisno, od prvog Adema Preljevića, pa preko Ivana Jovanovića, Elvisa Derviševića, Staniše Sretenovića do sadašnjeg Elvedina Halkovića. Jednog dana želeo bih da se odužim svom Novom Pazaru, pa preko Partizana da stignem do omiljenog Real Madrida“, uz osmeh će reći velika nada novopazarskog fudbala Ersan Điđi Bajramlić.
Selimović pa ostali
Trener prvog tima Ivančević hvali njegov pristup treninzima i stalno ponavlja da što pre mora fizički da ojača. A Điđi uživa u radu sa prvotimcima. ,,Mnogo mi se sviđa kako igra Edo Selimović. Nikako mi nije jasno kako ono što radi na treninzima ne prikazuje i na utakmicama. Mnogo je dobar fudbaler. Od igrača Novog Pazara mislim da su u ovoj polusezoni najviše pokazali Tintor i Stevanović“, kaže on.
Trinaest od sedamnaest
U šampionatu Omladinske lige Srbije Bajramlić je od 17 utakmica odigrao 13. Nije se pojavio u timu u porazima od Mačve, Radničkog iz Niša i Borca, kao i u pobedi nad Radničkim iz Kragujevca 4:1.
Reprezentativni drugari
Kada govori o turniru ,,Četiri nacije“ u Nemačkoj Điđi posebno ističe kvalitet stadiona na kojima se igralo i prosto mu je teško da poveruje da na njima igraju nemački četvrtoligaši. Ističe i prijem u reprezentaciji. „Brzo sam uspostavio dobar odnos sa stručnim štabom i igračima, posebno sa Nikolom Jovanovićem iz Crvene zvezde, Filipom Jovićem iz Teleoptika i igračem OFK Beograda Bjelanovićem, koga sam obzirom da je iz Raške i ranije poznavao. Ma, ima ih još, nego u ovom trenutku ne mogu da se setim njihovih imena“, odlučno kaže Bajramlić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
