"Mi gradimo prugu, pruga gradi nas"

                       P { margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); }P.western { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Arial Unicode MS“,sans-serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Mangal“; font-size: 12pt; }Videvši te ljude na kiši, predsednik države je, van protokola, sišao iz voza i noćio u Prijepolju, baš u tom neznatnom gradiću u kome je 1959.godine obećao Prijepoljcima koji su njegov auto zasipali cvećem da će dočekati prugu koja će značiti novi život.

Ideja s kraja 19.veka

Ideja o izgradnji pruge koja će Beograd povezati sa morem nastala je još osamdesetih godina 19.veka. Bila je to varijanta koju je zagovarala moćna Austrougarska kako bi Srbiju, preko Višegrada povezala sa lukom u Gružu. Bilo još ideja. Na Međunarodnoj konferenciji u Parizu 1909.godine zaključeno je da bi London preko Pariza, Rima, Barija, Niša, Bukurešta i Kijeva mogao biti povezan sa Moskvom. Nastaće potom mnogi elaborati i doktorati na temu trasiranja pruge.

Ipak, 1940.godine ozvaničena je trasa od Beograda do Tivta, dužine 550 kilometara. Onda rat. I nestade sna o pruzi. Posle Drugog svetskog rata, 20. jula 1951. godine, Privredni savet Vlade FNRJ odobrio je sadašnji pravac pruge Beograd – Bar, pa su naredne godine počeli radovi na deonicama Resnik – Valjevo i Titograd – Bar, a 1955. godine i na deonici Priboj – Prijepolje. I u Društvenom planu za period 1961 – 1965. godine bilo je predviđeno da se pruga „u periodu posle 1965. godine završi u najkraćem roku“. Bio je to najveći graditeljski poduhvat u Evropi.

Limska dolina je sto godina sanjala prugu. Istina, dole niz Lim se znalo o vozovima. Izgradnja istočno bosanska železnica počela je 1885.godine, do 1911.došla je do Uvca, a 1927, pruga je produžena do Priboja. I to je bio jedini „tračak“ pruge na ovim prostorima. A 1825. izgrađena je prva pruga na svetu na severu Engleske u dužini od 19 kilometra. Srbija je redovni železnički saobraćaj dobila 1884.godine. Tada je izgrađena pruga Beograd-Niš.

Pre pola veka sporo je odmicala pruga kroz limsku dolinu ka moru, opirao se nedruželjubivo sivi krš. Najviše muke graditeljima je zadao tunel „Mili“ kraj Brodareva. Bio je to monumentalni i poslednji izgradjeni objekat na pruzi, zauvek urezan u srce masivne kamene litice. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukta i mostova. Pruga koja ima 254 tunela, u dužni od 115 km i 234 mosta, dugačka je 476 kilometara, od čega je 301 kilometar u Srbiji. Most iznad Male reke na 200 metara iznad ponora najviši je u Evropi.

Šta je značila pruga pre 40 godina?! Bila je to velika priča, moćna, suštinska, životna, epohalna. Prevozilo se million putnika godišnje i na hiljade tona robe. Prijepolje je postalo deo te velike priče, ponoseći se železničkom stanicom koju su novinari proglasili najlepšom na celoj trasi.

Mladi akcijaši

Na planini Jabuka, između Prijepolja i Pljevalja, 1971. podignuto je naselje za mlade akcijaše. Proći će kroz taj jedinstveni omladinski kamp 14.000 mladih ljudi iz zemlje, ali i iz celog sveta. Volela se i poštovala Juga, bila je to misija, bila je to ideja, bio je to izazov za mlade ljude. Ta pruga zauzimala je 49 teritorije Jugoslavije na kojoj je živelo 10 miliona ljudi. Mladost je preplavila limsku dolinu, gradili su prugu, a pruga je gradila njih i nas. Tako se govorilo tada. U leto 1975.godine stigla četa od 40 udarnika veterana.

To su bili oni isti akcijaši, ona mladost što je dobrovoljnim radom gradila prve pruge buduće srećne zemlje Jugoslavije: Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo, mladost što je izgradila celi Novi Beograd i auto put Beograd-Zagreb, ali išla da sadi šume, da bere kukuruz, kroti reke, iskopava ugalj. Bilo je to čudno vreme, a zvalo se vreme ideala. Teško objašnjivo sadašnjim ili onima koji lako menjaju sećanja, a još lakše potiskuju i zaborave čak i na sebe same iz tih vremena.

Uvek sam mislila da braća Limjer nisu slučajno odabrali da na prvoj filmskoj projekciji ikada održanoj prikažu upravo ulazak voza u stanicu! Otelotvorenje imaginacije. Što se onda ova varoš Prijepolje ne bi sva pod kišobran podvukla tog 28. maja 1976. godine kad joj je stigao „plavi san“ i to posle 120 godina sanjanja?!

A onda su godine odlazile vagonima tom prugom. Vreme je donelo devedesete, donelo lica krmeljava, nervozna, lica staničnih noćobdija koji satima čekaju svoj voz koji stiže nevoljno na zapuštene perone, vukući se tromo zarđalim šinama, između kojih trule pragovi što se od stida bezuspešno skrivaju iza izraslog korova. Te travke podsećaju da na kolosecima nema više vozova.

Tamo negde vozovi jure i dalje sve brže približavajući svet u kome vozovi svakodnevice ne kasne. Nas su ponizili smeštajući nas u deklarisane, prljave vagone, bez voznog reda, uništavajući najveći graditeljski poduhvat u Evropi. Bili su to vozovi za dve bitange ( samo u našem filmu nema šarma Li Marvina).

Da li je zato 40 godina pruge možda i priča o nađenom, pa ponovo izgubljenom vremenu za sve ovo ovde ?

Legendarni Babaja i Mića

Akcijašima se u gradnji pridružio i Abdurahman Babajić, nekada javnosti poznat kao jedini takmac u „osvajanju kubika“ rekorderu i junaku rada Aliji Sirotanoviću. Babaja je bio Tuzlak, večiti udarnik, a tog leta je punio 65 godina. Došao da svoje ruke u prugu utka i Mića Šiljić, legenda akcijaša, jer ni jednu od 1945. dobrovoljnu radnu akciju nije propustio.