Učesnici zbivanja na sindikalnoj sceni Srbije sigurno su imali priliku da na nekom od većih radničkih protesta uoče grupu uglavnom mlađih ljudi, karakterističnu po crveno-crnim zastavama i transparentima koje nose na tim skupovima. Reč je o aktivistima Sindikalne konfederacije Anarhosindikalistička inicijativa (ASI). Ova formacija se od svih drugih koje deluju u Srbiji razlikuje po tome što se zalaže za ukidanje „države, kapitalizma, privatnog vlasništva i hijerarhijskih odnosa u društvu“.
ASI pripada anarhističkoj tendenciji koja se orijentiše na stvaranje sindikata organizovanih na „nehijerarhijskim principima“. Ona sindikate smatra instrumentom koji će ukinuti državu i privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju i zameniti ih društvom zasnovanim na „radničkom samoupravljanju“ – modelu koji se potpuno razlikuje od onog koje je postojalo u Jugoslaviji. Ostvarivanje ciljeva anarhosindikalisti vide kroz primenu „direktne akcije“ koja podrazumeva odbijanje saradnje sa političkim partijama, makar one bile socijalističke, a strategijski šansu za prevrat vide u organizovanju generalnog štrajka. Netrpeljivost ASI-ja prema ekonomskoj eliti i političkim strukturama ogleda se u njihovoj paroli „Gazde i političari su paraziti“.
– Anarhosindikalističko delovanje u Srbiji je marginalno i ni u budućnosti ono neće imati veći uticaj na zbivanja u radničkom pokretu. S druge strane dobro je što postoje takve grupacije jer njihovo egzistiranje treba da bude putokaz Vladi Srbije kakvi se sve vidovi otpora mogu pojaviti u uslovima tranzicije. Međutim, čak i da zbog ekonomske krize pridobiju manji deo radništva anarhosindikalisti nemaju šansu za bilo kakav uspeh na duže staze, kaže za Forum sociolog Srećko Mihajlović.
Iako ne učestvuje na izborima i u potpunosti odbacuje parlamentarizam, ASI se u više navrata našla u žiži javnosti. Poslednji put, početkom septembra kada je odlukom istražnog sudije u Beogradu izrečena mera pritvora do 30 dana grupi od šest uhapšenih aktivista koji se terete da su 25. avgusta najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva „molotovljeva koktela“ na zgradu ambasade Grčke. Odgovornost za napad preuzela je grupa „Crni Ilija“, dok ASI negira povezanost sa tom formacijom.
U saopštenju koje je ASI izdala ističe se da „neobična okolnost u ovom slučaju jeste to što se uhapšeni sumnjiče da su počinili krivično delo međunarodnog terorizma, a da je optuženi za učestvovanje u paljenju američke ambasade 21. februara 2008. godine, prošao bez tako oštre kvalifikacije“. ASI je skrenula pažnju i 20. maja ove godine kada je tokom posete Džozefa Bajdena, njen aktivista Ratibor Trivunac zapalio američku zastavu, nakon čega je osuđen na 10 dana zatvora. ASI je aktivan i u antifašističkom pokretu pa su tako učestvovali u protestima protiv „Srpskog marša“ u Novom Sadu i Beogradu, a 2001. godine su se solidarisali sa Paradom ponosa u Beogradu i tom prilikom se sukobili sa ultradesničarskim grupama koje su prekinule održavanje skupa.
Sekretarijat bio u Beogradu
Iako nisu ništa manje militantni nego njihovi istomišljenici iz drugih zemalja regiona pripadnici ASI se ne mogu po broju i organizovanosti porediti sa, recimo, „kolegama“ u Grčkoj koji su učestvovali u masovnim protestima i blokadama nakon što je policija ubila jednog mladića. Poznavaoci situacije na krajnjoj levici u Srbiji tvrde da broj aktivista i simpatizera ASI nije veći od stotinak ljudi. ASI učestvuje na svim većim radničkim manifestacijama, a u par navrata obezbeđenje Saveza samostalnih sindikata Srbije im nije dozvolilo da im se pridruže. ASI je sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR), a generalni sekretarijat te anarhosindikalističke asocijacije je bio u Beogradu, od 2006 do 2008. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
